Ambasada Albanije ostaje Srbiji

V. CRNJANSKI SPASOJEVIĆ

11. 10. 2015. u 18:42

Diplomatsko-konzularne vile ni po novom Zakonu o restituciji neće biti vraćane. Stari vlasnici potražuju osam zgrada, sedišta stranih misija u Beogradu

Амбасада Албаније остаје Србији

Vilu u kojoj je Ambasada Albanije potražuju naslednici Milana Dojčinovića, predratnog rentijera

ZGRADE diplomatsko-konzularnih predstavništava ni po novom nacrtu Zakona o restituciji neće biti vraćene starim vlasnicima, saznaju "Novosti"! Kako je potvrdio Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju, predlog da u postupak vraćanja i obeštećenja uđu zdanja ambasada odbijen je u toku izrade zakona. Ovaj propis se sada nalazi, po drugi put, na oceni u ministarstvima, pre nego što dođe pred Vladu.

Prema podacima Agencije, u pitanju su zgrade ambasada Mjanmara, u Ulici kneza Miloša 72, u Beogradu, zatim Egipta, u Ulici Andre Nikolića 12, Meksika, u LJutice Bogdana 5, stan u kome je smeštena Ambasada Argentine, u Knez Mihailovoj 24, zgrada Ambasade Danske, u Užičkoj 48, Albanije u Bulevaru kneza Aleksandra Karađorđevića 25a i zgrade Internacionalne škole u Beogradu: u Temišvarskoj 19 i Banjičkih žrtava 6.

Vilu u kojoj se danas nalazi Ambasada Albanije potražuju naslednici Milana Dojčinovića, predratnog rentijera. Po rečima zastupnika naslednika, advokata Branka Božinovića, Dojčinović je imao četiri zgrade u Beogradu, koje je izdavao i živeo od rente. Jedna od njih bila je na mestu pošte u Nušićevoj ulici, ali je srušena za vreme rata i na njenom mestu podignuta nova. Posle rata osuđen je na simboličnu kaznu zatvora od nekoliko meseci zbog navodne saradnje sa okupatorom samo da bi mu nova vlast oduzela nekretnine.

Stan u kome je argentinska ambasada, u Knez Mihailovoj, potražuju naslednici Branka Popovića, predratnog arhitekte i slikara, dekana Tehničkog fakulteta. On je streljan posle Drugog svetskog rata i imovina je prešla u državne ruke.

Zgradu u Kneza Miloša 72, u kojoj je ambasada Mjanmara, potražuju naslednici čuvenih "kraljeva tekstila", porodice Teokarević. Vlada Teokarević bio je jedan od najbogatijih ljudi na Balkanu. Imao je fabriku štofova u Paraćinu, vile u tom gradu, dve kuće u Beogradu, veliki broj lokala, vinograde... Pred kraj rata odlikovali su ga partizani, u znak zahvalnosti što je obukao svojim štofovima deo vojske. Tri meseca kasnije, kao političkom zatvoreniku, preki sud mu je izrekao smrtnu kaznu. Kazna mu je kasnije preinačena u doživotnu robiju, da bi odrobijao 10 godina.

Ambasadu Danske, po rečima advokata Božidara Stevanovića, potražuje vlasnica ove vile Vera Pavlović Deronde, koja danas živi u San Francisku. Rođena je 1921. godine, a kuća joj je oduzeta jer je otišla iz zemlje u Venecuelu.

Za razliku od nezadovoljnih vlasnika vila u kojima se danas nalaze ambasade, novi zakon će obradovati vlasnike oranica koje su komasirane i koje je do sada bilo veoma teško vraćati jer su propisi bili neprecizni. Pošto se komasirani plac izgubi u ukrupnjenoj parceli, dakle ne može tačno da se identifikuje, zakon je predviđao da bude vraćena neka druga zemlja, iste površine. Ali nije davao druge odrednice, pa je tako moglo za zemljište prve klase da se vrati zemljište sedme, i obrnuto.

Državi ostaje i zgrada u kojoj je predstavništvo Meksika

- Zakon o vraćanju imovine i obeštećenju predviđa samo jednu nejasnu odredbu, koja načelno daje pravo na vraćanje komasiranog zemljišta. Da bi utvrdila koje zemljište je bilo predmet komasacije, Agencija mora da pribavi kompletne spise komasacije. Iako ih je još pre dve godine tražila na svim nivoima, od bivših zemljišnoknjižnih odeljenja sudova, preko Republičkog geodetskog zavoda, do lokalne samouprave, dobila ih je iz svega nekoliko opština. S obzirom na to da je komasacija sprovedena nekoliko decenija unazad, a negde je još u toku, ove spise je nemoguće pronaći - kaže Sekulić.

U svim slučajevima kada nedostaju spisi komasacije postupak je bukvalno blokiran. Osim toga, parcele koje su ušle u komasacionu masu često su menjale brojeve i površine (preparcelisane su), pa im je dodatno nemoguće ući u trag.

Zbog ovih i drugih razloga, do sada je vraćeno 10.000 hektara komasiranih oranica i šuma. Izmene zakona olakšaće vraćanje zemlje za 12.000 porodica koje su podnele isto toliko zahteva, mahom iz Vojvodine. One će moći da dobiju nazad dedovinu, počnu da privređuju, plaćaju poreze i poboljšaju svoj standard.

Zgradu u kojoj je Ambasada Mjanmara, potražuju Teokarevići

- Da bi se otklonili potencijalni sudski sporovi, zakon predlaže da se zemljište vraća u naturi i precizira kako, pa ako nema adekvatnog zemljišta u okviru date katastarske opštine, može se vraćati iz susedne, itd. A koja će parcela konkretno biti vraćena, predlagaće Ministarstvo poljoporivrede, što omogućava državi da efikasno upravlja zemljištem u javnoj svojini - konstatuje Sekulić.

Tako će država izbeći i tužbe pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu. Ovaj sud je već iskazao svoj stav u predmetu "Broniovski protiv Poljske", kada je ova država izgubila proces zbog nemogućnosti utvrđivanja pravnog i faktičkog sleda imovine od oduzimanja do vraćanja, u vreme dok se nalazila u rukama države.

Da Srbija neće biti oštećena vraćanjem njiva, jasno je iz činjenice da država sada ima 540.000 hektara zemljišta, a u restituciji se ukupno potražuje oko 90.000. Dakle, vraćanje nikako neće ugroziti državni poljoprivredni fond.

Teokarevići, "kraljevi tekstila"

- Biće ugroženi samo oni koji nelegalno koriste tu zemlju, ali od njih niko nema koristi - napominje direktor Agencije.

Nacrt zakona trebalo bi uskoro kao predlog da se nađe pred Vladom i to bi mogao da bude jedan od predizbornih aduta, ali i korak bliže ka EU integracijama. Još od Izveštaja o napretku Srbije iz 2013. Evropska komisija ohrabruje vraćanje imovine u naturi kad god je to moguće. U Rezoluciji Evropskog parlamenta i Izveštaju o napretku iz februara ove godine, predloženo je Vladi da izmeni Zakon o restituciji, kako bi se otklonile sve prepreke za vraćanje zemljišta u naturi. n

POTRAŽIVANJA FOLKSDOJČERA

Agencija za restituciju već je donela desetak pozitivnih rešenja za vraćanje zemlje folksdojčerima. Oni su podneli oko 1.500 zahteva, što je mali broj ako se uporedi sa brojkom od 76.000, koliko je ukupno zahteva podneto.

Srbija je jedina zemlja koja vraća zemlju nekadašnjem nemačkom stanovništvu i zbog svog nediskriminatorskog stava dobila je sve pohvale.

SVOJINA UMESTO IMOVINE

Novi zakon donosi i nove termine. Tako će se umesto pojma imovina, koji je ekonomska kategorija, ubuduće koristiti pravni termin svojina. Ovo će tehnički olakšti posebno vraćanje građevinskog zemljišta, napominju u Agenciji.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (5)

Iskreno

11.10.2015. 19:16

Pa koji je ovo lopovluk po drugi put, pa neka izdaju ambasade pod obavezno ali neka im vrate! Ponudite svima nesto u zamenu ako nije moguce vratiti, jer pare necemo videti!!! To sto su zamislili da plate na 20 godina po ceni koju oni odrede i to u dinarima verovatno! I kome to ide na stetu, narodu ni krivom ni duznom, a Drzava ce da proda imovinu svojim poslusnicima za kikiriki, i strpa pare u dzep!

pera

15.10.2015. 11:40

@Iskreno - Neviđeni bezobrazluk onih koji šamaraju budžet odlučuju o tuđoj imovini. Umesto da vrate nepokretnosti nespornim vlasnicima državni činovnici ponašaju se kao najgori nakupci. Otetu imovinu koristili bez ikakvih obaveza, uništili je ( u raspadanju,neodržavano) , a sada bi još i da je tako uzurpiranu kroz novu pljačku legalizovali prodajom za vrednost par patika. Da bi novi "vlasnici" mogli da vrše dalju preprodaju uz visoku pljačku.

srbija

11.10.2015. 20:30

Odgovorno t v r d i m da su folksdojceri isplaceni medjudrzavnim sporazumima : jugoslovensko - austrijskim, jugoslovensko - nemackim i jugoslovensko - italijanskim. Dovoljno je pogledati u arhivi Sluzbnih listova SFRJ pod nazivom Finansijski sporazum. Po kom osnovu Srbija da ponovo placa vec isplaceno? Neko ce me naterati da pronadjem te brojeve Sluzbenih listova i "okrunjeno" predocim Ministarstvu inostranih poslova. Molim redakciju da se uveri u moje tvrdnje. Hvala!

Milan

11.10.2015. 20:42

Pretpostavljam da je ovo za vilu Milana Dojčinovića i naslednike bila samo otežavajuća okolnost - imao je, možete zamisliti, čak 4 zgrade za rentu, pa, što bi mu vraćali vilu??? Ima dosta?????? Inače vila, koja je bila remek delo arhitekture, uništena je pre godinu dana sasvim pri rekonstrukciji...

naslednik

12.10.2015. 08:32

Када су схватили да је "само" 8 кућа у питању и да тих 8 наследника бивших власника неће моћи да дижу велику прашину, без обзира на "пријатеља" Девенпорта, држава (нико не може да буде јачи од ДРЖАВЕ) је решила да не враћа амбасаде. Да је неко из власти наследник овакве имовине, Закон би се, као бела лала, променио преко ноћи. Притом, пола од ових амбасада ни нису амбасаде