Najbolji srpski ministar finansija: Tvrdičlukom ušao u legendu

Ivan Miladinović

11. 10. 2015. u 08:49

Dr Lazar Paču, samouki bankarski genije i, po mnogima, najbolji srpski ministar finansija. Dinar pod njegovim nadzorom postao konvertibilna svetska valuta. Početkom 20. veka naša moneta vredela više od francuskog franka

Најбољи српски министар финансија: Тврдичлуком ушао у легенду

Laza Paču učio da leči ljude, a bavio se bankarstvom

SVAKO krizno vreme traži da se najbolji stručnjaci uhvate ukoštac sa najvećim problemima. Ovu lekciju, koju danas, izgleda, teško mogu da savladaju političari, naši preci su je iz prve naučili, i to pre više od stotinu godina. Pojavio se među njima pravi čovek za tadašnju ekonomsku bitku sa Austrougarskom. Pravi čovek zatekao se na pravom mestu. Dr Lazar Paču, ministar finansija.

U prvim danima januara, 1906. godine, Beč najzad baca sve karte na sto. Počinje takozvani Carinski rat između Austrougarske i Srbije. Beograd je bio prirodna prepreka velikoj carevini za ekonomski prodor ka Solunu. Srbiju je trebalo baciti na kolena. Ratom, nikako. On je bio preskup i za bogatu Austrougarsku. Izabran je onaj drugi, ekonomski rat. Sva srpska roba ostala je bez kupca. Zemlja se zatekla potpuno sama na ledini evropskog tržišta, ponižena u ratu kakav nikada do tada nije vodila niti je na njega računala.

Državne finansije vodio je dr Paču i to sa takvim tvrdičlukom da su se oko njega isprele mnogobrojne simpatične anegdote, jer je u ondašnjoj familijarnoj Srbiji samo finansijski mag njegovog kalibra mogao i samom Pašiću, a i kralju Petru, da kaže "nema para". Tako je ušao u legendu.

Gos'n Laza, kako su ga zvali u čaršiji, rođen je 1855. u Bačkoj, u Čurugu. Potiče iz svešteničke porodice koja se sa juga doselila u Austrougarsku. Otac Stefan bio je paroh, a majka je poticala iz porodice kojoj je pripadao Miloš Cvetić, poznati dramski pisac i glumac. Po ocu Stefanu je cincarskog porekla. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu, a gimnaziju u Novom Sadu.

Lazar Paču, kralj Petar i Nikola Pašić

Studije medicine započeo je u Cirihu, gde je upoznao Bakunjina, ali i Svetozara Markovića, Vasu Pelagića i buduće rukovodstvo Radikalne stranke - Nikolu Pašića, Peru Todorovića i Peru Velimirovića. Tu je sreo i Lenku Zaho, kojom će se docnije u Beogradu oženiti. Tih godina posebno je voleo da čita "dela o renti, o stečaju, o kreditima, o taksama, o konkurenciji, o valuti, o carinskim tarifama, o trgovinskim ugovorima, kao i o budžetiranju opština i država".

Studije je prekinuo 1878. godine, kada zajedno sa Perom Todorovićem, dolazi u Novi Sad i osniva list "Straža". Međutim vlast će ih vrlo brzo proterati. Studije medicine okončaće u Berlinu. Doktorirao je sa tezom o reumatskim oboljenjima.

U Srbiju, odnosno Beograd dolazi 1880. godine i otvara lekarsku ordinaciju. Učestvovao je u osnivanju Narodne radikalske stranke 1881. godine i postao član glavnog odbora. Pisao je za "Samoupravu", list Radikalne stranke.

Kada su radikali došli na vlast 1889. godine i nacionalizovali monopole duvana i soli, postavljen je za upravnika državnih monopola. Na tom mestu, sa nekim prekidima kada su na vlasti bili liberali, bio je do 1898. godine. Posle uspešnog saniranja ove značajne državne institucije, Paču dolazi na čelo Beogradske zadruge u kojoj je pokazao da poseduje bankarska umeća.

Negde na prelazu 19. u 20. vek vrh radikalne stranke činio je trijumvirat trojice Pašić, Protić i Paču. Pašić je bio nesporni vođa stranke koji je "mogao sa svakim", Protić je bio je "bio prznica i svađalica", a Lazar Paču, "dobar govornik i mislilac, ali bez jakih kontakta sa bazom radikala", pa otud i pomalo politički bezopasan. O njemu je cela Srbija govorila da je bio neverovatno pošten, štedljiv i vredan čovek. Možda će to biti presudno da ga Pašić, posle Majskog pravrata 1903. godine, kao već dokazanog stručnjaka, postavi za ministra finansija. Sledećih deset godina Paču je suvereno vodio srpske finansije u tri radikalske vlade.

Kralj Petar se nije ljutio na Lazu

Počeo je da leči ljude, ali je od toga digao ruke jer mu nije išlo - kako je govorio. U bankarstvu je bio samouk. Preuzeo je resor ministra finansija u trenutku kad Srbiji niko nije hteo da odobri kredit, malo zbog atentata na kralja Aleksandra, malo zbog ekonomskog stanja u zemlji. Oštrim monetarnim merama, finansijskom disciplinom i pre svega znalački vođenim pregovorima uspeo je prvo da uravnoteži budžet, a potom vrati poverenje evropskih zemalja. Pred Pačuom je bio ozbiljan zadatak da obezbedi finansijska sredstva za nove političke planove. Srbija se tih godina spremala za "velike istorijske poslove", trebalo se naoružati i proširiti železničku mrežu. Od gos`n Laze se prosto očekivalo da stvori te pare.

Carinski rat je trajalo od 1906. do 1911. godine. Srpska poljoprivreda je za dlaku izbegla propast i platila visoku cenu ekonomske samostalnosti. Austrougarska je zatvorila svoje granice za srpsku stoku, navodno zbog zaraze. Ova zabrana uključivala je i granicu Srbije sa Bosnom i Hercegovinom. koja je u tom trenutku u okviru Turske, ali pod austrougarskim protektoratom. Iz blokade, Srbija je izašla jača. Istoričari beleže da se tih godina stvorila ogromna energija u Srbiji. Sve je bilo podređeno devizi: Izvoziti ili umreti!

Ministar finansija, Lazar Paču, posle velikog spremanja u svom finansijskom resoru, počeo je pregovore sa Evropom. Otvorio je nova tržišta za našu robu u Belgiji, Nemačkoj, Francuskoj, pa čak i u Egiptu. Obrt spoljne trgovine povećan je sto odsto. Godine 1912. iznosio je čitavih 200 miliona dinara u zlatu. U Beču su se našli u čudu. Srbiji su nuđeni krediti sa svih strana. Gos'n Laza je tako mudro vodio pregovore da je i tokom Carinskog rata uspeo da privuče strani kapital u Beograd. Ulavnom francuski. Rezultat je bio otvaranje Francusko-srpske, a potom i Praške banke. Finansijskom disciplinom i urođenim tvrdičlukom uspeo je, već 1909. godine, da pokrije državni budžet od 103 miliona zlatnih dinara. Priznavao je samo novac sa zlatnom podlogom. U vreme balkanskih ratova, nije imao deficit u budžetu - stručnjaci kažu da takav slučaj nije zabeležen u istoriji bankarstva i istoriji ratovanja. Tokom njegove finansijske vladavine srpski novac postao je konvertibilan. U jednom trenutku potukao je visoko cenjeni francuski franak. Verovali ili ne, zlatni franak vredeo je manje od dinara. Za mnoge u Evropi, to je bilo nečuveno!

Nikola Pašić je verovao ministru finansija

Osim novina u carinskoj i poreskoj politici, dr Paču je na samom početku ministrovanja lansirao i novu niklovanu petodinarku sa likom Karađorđa i kralja Petra i novi petoparac i dvoparac.

Možda je Laza preterivao u cicijašenju, kako su mnogi mislili, pa ipak, iza toga je stajao neverovatno pošten i štedljiv čovek. Uzeti tuđe, pogotovo zavući ruku u državnu blagajnu, za njegovom mišljenju je bio smrtni greh. Sve privilegije koje bi po njegovom mišljenju štetile Srbiji - ukinuo je. Svi koji bi nešto pokušavali po tom pitanju, naišli bi na zatvorena varata - od ministra do kralja!

Kuća Laze Pačua u Siminoj ulici u Beogradu

Laza Paču umro je naprasno 12. oktobra 1915. u Vrnjcima kada je čuo da je ministar vojni zaključio zajam u Engleskoj bez njegovog znanja.

"Sa našom ustavnošću je gotovo!" - rekao je i umro.

Grob Laze Pačua

NEMA PARA ZA KRALJA

MNOGE su anegdote vezane za ime Laze Pačua. Najinteresantnija je ona oko kralja koja zapravo objašnjava Lazine principe i njega kao čoveka. Kralju Petru Prvom Karađorđeviću trebalo je hitno 200.000 dinara. Poslao je sekretara kod ministra Pačua da mu unapred isplati ovu sumu od vladareve plate. Gos'n Laza sasluša sekretara, kiselo se osmehne i kaže: "Ne može"! Zgranutom sekretaru svoju odluku objasnio je ovako:

- Umre kralj, ne daj bože, a smrtan je kao svi mi. Ko će onda da vrati dug državnoj kasi? - Zna se, Laza. Ili, političari nateraju kralja da abdicira. Ko će da plati dug? - Opet Laza. Nego brate, da mene ne bi bolela glava, idi ti u Kreditnu zadrugu, oni daju zajam - rekao je sekretaru Paču.


ĐURĐEVDANSKA KIŠA

KADA su se Paču i Pašić vraćali iz Pariza, gde su dogovorili prvi veliki i povoljan kredit za vreme Carinskog rata, ministar finasija je bio vidno neraspoložen. To nije promaklo Pašiću, pa ga priupita:

- Šta je s tobom, pa prošli smo bolje nego što smo očekivali?

- Jeste, al' ja moram da obezbedim pare da vratimo ovaj zajam!

Kad je nešto docnije Laza otišao u London da "ište još malo para za domovinu", Englezi su se malo "pravili Englezi" pa je Paču ostao malo duže da pritiska, kuka i moli. Negde posle Đurđevdana stigao je u London telegram u kome je pisalo "Lazo, vraćaj se, para ne treba, pala đurđovska kiša".

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (41)

Lazo

11.10.2015. 09:06

Ziva istina, kralj Petar poslao Lazu u Pariz da trazi kredit. U Parizu zatezanje, cenjkanje, nista od kredita. Onda kralj javlja Lazi "Lazo, vrati se kuci, ne treba nam kredit, godina je rodila"

Dumar

11.10.2015. 09:09

Gde smo mi od nasih predaka. Ne zasluzujemo, po mnogo cemu, da se zovemo njihovim potomcima.

POSTENO

11.10.2015. 09:12

Svetlih primera uvek je bilo i bice. Za zivota svoga niko nije bio toliko hvaljen kao gospodin Laza.On je svojim delom i zivotom bio i ostao uvek u skladu i dobar je primer za pokolenja.

Laki

11.10.2015. 09:43

Kazu da je Lazar Pacu na pisacem stolu imao dve mastionice, jednu drzavnu, Za slubena pisanja, i drugu, privatnu, ako bi stogod pivatno zapisao.

Nikola

11.10.2015. 10:22

"Priznavao je samo novac sa zlatnom podlogom."Znači da je danas živ i ministar sa dolarom se nebi petljao.

naranca

11.10.2015. 15:35

@Nikola - Zlatne reserve USA pokrivaju oko 1% ukupne dolarske mase u Svetu.

Logic

11.10.2015. 17:33

@Nikola - Vrednost dolara nije vezana za cenu zlata, dolar nema zlatnu podlogu, dolar se štampa, baš kao i evro.

naranca

12.10.2015. 12:56

@Nikola - @logic Vrednost Dolara nije vezana za nista!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

Gradjanin

11.10.2015. 11:08

Dr.Lazar Paču je bio genije, i pravi domaćin. Da je danas živ prvo bi zaštitio građane od bankarskih aždaja, i ugovore u švajcarcima proglasio ništavim i zelenaškim. Njegoš:"Što se grbo rodi vrijeme ne ispravi".

dfw

11.10.2015. 13:11

@Gradjanin - Zbog cega bi ponistio kredite u svajcarcima? Ko je treao ljude da se zaduzuju, u bilo kojoj valuti. Sam se peo, sam pao. Majko moja, nego to sve alavo pa bi 'leba bez motike. Taj isti Laza je rekao i Kralju da ne moze da mu da kredit iz u tekstu navedenih razloga, kamo lepe srece da imamo i danas nekoga ko ima petlju da kaze ljudima da se treba prostreti prema guberu a ne..... Tako bi rekao i "svajcarskim duznicima". Da da, kamo lepe srece da imamo nekog novog Lazu i danas.

грађанин

11.10.2015. 19:03

@Gradjanin - Тачно,али је цитирао народну мудрост....

cincar

11.10.2015. 11:15

cicija mozes da budes samo sa svojim novcem, a sa drzavnim si odgovorna osoba i neko ko ne uzima od naroda tako sto ne trosi, i zato takvu osobu nikada ne treba nazivati cicijom

Zika

11.10.2015. 11:57

@cincar - Srbija je bila jaka i napredna dok su je drzali Jevreji. Jevreje se nije smelo rdjavo tretirati. Geca Kon je bio najveci Srpski izdavac knjiga. Jedna od njegovih kuca bila je u Tolstojevoj 33 u koju se uvalio Slobodan Milosevic. Jadni Geca Kon je smaknut 1941. u Beogradu.

naranca

11.10.2015. 13:01

@cincar - @zika Vi Ustase ste jako slabi u Srpskoj istoriji.Ali trudite se.Geca Kon je bio vlasnik knjizara u BGD.Nije imao nikakvog uticaja na drzavne finansije .A smaknuli su ga Nemci vlasnici Ustasa.Kuca je bila vlasnistvo Kralja Aleksandra koga su ubile Ustase u Marseju

naranca

11.10.2015. 13:15

@cincar - @zika Za tvoju informaciju Pacu je Rumunsko prezime jer je u DSrbiji uvek bilo mesta za sve.Za razliku od vase kifle.

Logic

11.10.2015. 17:27

@cincar - Paču - cincarsko poreklo. Cincari nisu Rumuni, oni su Armanji, Aromuni, Armuni, zovu ih i Vlasi ali nemaju nikakve veze sa Vlasima istočne Srbije. Imaju i svoj jezik. Kod nas oduvek cenjeni kao izuzetno bistri, preduzimljivi i izrazito štedljivi.

naranca

11.10.2015. 20:45

@cincar - @logic Pa odakle su, mislim iz koje zemlje?Rumunije?Ili su to Jermeni iz ondasnje Turske?Samo nemoj oped da mi pricas o nekim Hazarima itd.

TEPELIN

13.10.2015. 08:14

@cincar - MOSKOPOLJE je razorio Ali-paša Janjanin Tepelinski 1769.Bio je to cincarski glavni grad od mermera sa cca 80 000 stanovnika (1769. !).Pod suludim izgovorom da Cincari pomažu svoju pravoslavnu braću Ruse i generala Orlova u ekspediciji kod Peloponeza, Ali-paša dozvoljava divljačkim hordama Gega i Toska da opljačkaju i razore Grad.Niko nije bio kažnjen !Toliko bogati Grad morali su da još jednom razore 1786, a sravne 1821. Danas je selo u kojem je E,. Hodža držao ludnicu. "Čibuk puši Ali-paša...".

Dejanbg

11.10.2015. 11:51

Kad bi Laza Paču oživeo i video Srbiju danas, odmah bi umro kad bi video koliko parazita danas ima u državnoj službi. Kako ništa od njega nisu naučili naši vajni ekonomisti ?

zanimljivo je da

11.10.2015. 12:22

U Svakoj drzavi izvori prihoda su mnogobrojni i u okviru zakonske vrednosti i ima stabilne, planirane i vremenskim uslovom napravljene troskove.

Đorđe

11.10.2015. 12:24

Ovo me pisanije podseti na "našeg Lazu genija sa Jejla". Gde vam je Laza Genije? Gde je otišao i zašto? Kad će da se vrati Laza Genije? Vratite nam Lazu Genija, hoćemo da imamo Genija za ministra!

LoL

11.10.2015. 13:30

@Đorđe - Da, Laza Genije... Uopšte, naše vlade su postale sklone "ekspertskoj predofiliji" - u svakoj bar jedan mladi junoša iskočio niotkuda, anoniman i bez komeptencija. Mene je sramota do čega smo doveli ovu zemlju za manje od jednog veka, sramota...

Mali bata

11.10.2015. 12:33

Hteo sam da vas postedim mojih komentara ali. Ne mora, na osnovu novog Ustava, ako Ustav Srbije lici na srpski neoptereceni moral, i oslobodjen je svih banalnih laskanja dobrocudnosti. Uspeli smo da napravimo novi Ustavni poredak koja oslikava se, na stari a u svetu poznat srpski parlametarizam. Na taj nacin dobijamo mnog u ustedi vremena i novca i ispravljamo nepravdu prema zakonodavstvu, finasijskim i tuzilackim sposobnostima Srbije.

грађанин

11.10.2015. 19:01

@Mali bata - Браво,седи,поједи сендвич на миру,заслужио си!

naranca

11.10.2015. 13:35

Pa koliko vidim iz texta on je samo uzimao neke zajmove.To I ovi danasnji rade.Anegdote su duhovite ali se kladim da nisu tacne.I jeste dinar je bio konvertibilan ali zato narod umirao sa 40 godina od jektike I drugih bolesti siromastva.Tipican burzujski bankar kao I ovi iz MMF-a.Zato je I kod nas u Srbiji pobedila autohtona komunisticka revolucija.Tj ne pomognuta iz SSSR-a.

sadrzaj je veoma zanimljiv u ovom kontekstu

11.10.2015. 14:11

@naranca - Bas iz tog razloga i treba da napravimo stabilnu politiku na principu podele vlasti, koja ce da prati razvoj napredak i potrebe u drustvu.

Logic

11.10.2015. 17:15

@naranca - Naranča, cenim tvoje komentare (skoro uvek, izvini). Jektika, jevtika, jeftika, - tuberkuloza - je visoko infektivna bolest i bila rasprostranjena i po najbogatijim porodicama, prenosila se sa člana na član, neizbežno. I harala je po Evropi, ne samo po Srbiji.

naranca

11.10.2015. 20:40

@naranca - @logic Drugo ime je'' bolest siromaha''.Jeste da neko od bogatasa zakaci ali pretezno je bila sirotinja.U Kragujevcu se cello jedno onda sirotinjsko,naselje zvalo(I sada se zove) Susica.Tj Tuberkuloza.Nisam ni rekao da nije harala po Evropi.Kao sto I AIDS danas hara po USA ali hara I po Africi.He he he.Pa ti vidi gde je vise.

Zika

11.10.2015. 15:53

@mo - Cika Lazar Macu je zasluzio krst na grobu. Bez Lazara Srbija danas ne bi bila savremena drzava.

Tomo

11.10.2015. 15:43

Ekonomija je "seljačka politika" a neka velika nauka, u kojoj poštenje treba da igra glavnu reč. Paču je to dokazao na najbolji način...

naranca

11.10.2015. 23:58

@Tomo - Tada je u Engleskoj postojao tzv ''Dzentlmenski sporazum'' Sastanu se dva biznismena dogovore oko posla ,rukuju I niko nikoga ne ''zavrce''.To je to.E zato su oni bili imperija.A danas svako gleda da te prevari I/ili ustine. Od Predsednika I Kraljeva do prosjaka.Od banke do stranke.

Logic

11.10.2015. 17:02

Koliko bi puta do danas pametni ministar ("A ko će to da plati?") naprasno umro? P.S. Ništa uvredljivo, ništa lično, nemam na umu nijedno ime, nijednu ličnost, samo mislim na dugove "na poček od 15,20 godina" sa dospećem za naplatu 30,50 godina.

Оzy Ozborn-četnik

11.10.2015. 18:34

Eee, da je danas jedbog takvog, a ne ovi što su zadužili državu 28 milijardi e, neće se za 300 godina vratiti taj dug!!

Mali bata

11.10.2015. 19:24

To je ta klasika, oni a nisu kao mi Srbi, i bore se za pare, a ne za ono sta daje vrednost novcu.

naranca

12.10.2015. 12:51

Da budemo posteni. Dinar je bio konvertibilan I neko vreme za vreme Ante Markovica.

Dragan

01.02.2016. 16:08

@naranca - Dinar je bio konvertibilan ali samo na TV Dnevniku. Onaj ko je 1990. godine pokusao jugoslovenskim dinarima npr. u Kuvajtu da kupi naftu ili da u Roterdamu kupi dijamante ili u Las Vegasu da kupi zetone za kockarnicu ili da dinarima vrati drzavni dug napravljen u dolarima ili markama ili nekoj trecoj valuti a po kursu Narodne banke Jugoslavije nije uspeo jer dinare nigde van YU nisu ni primali ni menjali. Toliko o konvertibilnosti.