Dva čeka bez pokrića za tri godine robije

POLA nacije već godinama živi na poček, ne znajući da bi zbog toga mogli da dopadnu zatvora. Da ovo nije samo prazna pretnja najbolje pokazuje podatak Republičkog zavoda za statistiku da je u poslednje tri godine čak 139 ljudi završilo iza rešetaka zbog izdavanja čeka i korišćenja platnih kartica bez pokrića! Još 403 njih osuđeno je uslovno ili novčano.

Da biste se ogrešili o zakon dovoljno je da vam kasni plata, a da vam u međuvremenu prođu dva čeka od po 5.000 dinara ili kreditne kartice u iznosu većem od 10.000! Osim što će vam "lupiti" zateznu kamatu, banka može da podnese i krivičnu prijavu, a zaprećena kazna je do tri godine zatvora. Da apsurd bude veći, ako vama neko ukrade 10.000 dinara na ulici ili u gradskom prevozu, policija neće ni uzeti slučaj u razmatranje jer to spada u "sitnu krađu", koja se ne goni po službenoj dužnosti ako je vrednost ukradenog manja od 15.000 dinara.

Po Zakonu o čeku, svaki ček na naplatu dospeva u roku od osam, odnosno 15 dana (ako ga je izdala banka u drugom gradu). Praksa da ga trgovci primaju "na odloženo" i do 210 dana dodatno je otežala mogućnost da kupac obezbedi pokriće, odnosno tih famoznih 5.000 dinara za ček, i to sedam meseci od kada ga ispiše. Poček je u praksu trgovaca vratila upravo finansijska kriza, a mnogi ga koriste da prehrane porodicu kada im kasni plata. Kad ga popunjavaju, oni razmišljaju samo o deci i ručku za sutra, a ne o tome da li će kroz pola godine ili godinu imati čime da ga pokriju.

- Uvek u rezervi imam bar jedan ček. To mi je garancija da nećemo biti gladni kada plata "ne legne" na vreme na račun - najčešće je obrazloženje korisnika čekova sa kojima smo razgovarali.

MEĐUTIM, nijedan od njih nije znao da zbog samo dva "puštena" bez pokrića rizikuje zatvor, jer je po zakonu stekao protivpravnu imovinsku korist!

Kada je reč o kreditnim karticama, problem može da bude daleko veći jer njome možemo da se zadužimo u vrednosti ne samo jedne, nego i dve, pa i tri plate. Dug nastaje kada nema dovoljno novca na tekućem računu na dan kada se "skida" rata po toj kartici. Osim što se tada ulazi u blokadu računa i kartica ne može da se koristi dok se dug ne plati, dospela rata, ako premašuje zakonske limite, može da nas dovede i do krivične prijave.

Zakonodavac je ipak rešio da bar donekle pomogne prezaduženoj naciji. Mada je bilo predloga da se ovo krivično delo potpuno ukine, prevagnuo je stav da se poveća novčani iznos koji nekoga može da odvede na robiju. Kako se navodi u obrazloženju izmena KZ, novi limiti "usklađeni su sa inflacijom u proteklih deset godina i znatno povećani s obzirom na to da su bili u disproporciji sa drugim krivičnim delima kojima se pribavlja protivpravna imovinska korist".

TAKO će se ubuduće novčanom ili kaznom zatvora do tri godine kazniti onaj ko koristi kreditnu platnu karticu na iznos veći od 50.000 dinara za koje ne obezbedi pokriće u ugovorenom roku. Kazni podleže i onaj ko izda ili stavi u promet ček na isti iznos, menicu, garanciju ili drugo sredstvo plaćanja iako zna da za to nema pokrića. Ako iznos prelazi 500.000 dinara, učinilac će biti kažnjen zatvorom do osam godina.

Do sada ste u zatvor mogli da idete i ako na neki volšeban način debitnom karticom uspete da platite ili podignete više para nego što vam je dozvoljeni limit. Najnovijim izmenama ovo delo više ne obuhvata korišćenje debitne kartice bez pokrića, jer bankama stoje na raspolaganju druge tehničke i organizacione mogućnosti kojima to mogu da spreče.

- U najvećem broju slučajeva nije moguće koristiti debitnu karticu bez pokrića, jer u praksi prodavac može jednostavno da utvrdi da nema dovoljno novca za transakciju. Krivičnopravna zaštita u tom pogledu više ne samo da nije nužna, već nije ni opravdana, a naravno, ako bi učinilac na neki način, na primer elektronskom manipulacijom, uspeo da koristi debitnu karticu bez pokrića, mogao bi da bude optužen za drugo delo, recimo prevaru - kaže prof. dr Milan Škulić sa Pravnog fakulteta u Beogradu.

- ZAŠTO bi onda krivičnim pravom moralo da se reaguje na pojavu koja je deo poslovnog rizika? Da li je zaista neophodno da se banke još i krivičnopravno štite, a naročito da li je adekvatno da se čak i za osnovni oblik ovog krivičnog dela propisuju prilično ozbiljne kazne - pita se Škulić.

Banke bi, po njemu, korišćenjem tehničkih mogućnosti, mogle praktično da isključe ili svedu na minimum upotrebe kartice bez pokrića. Ako za to nisu sposobne ili nisu voljne da investiraju u takve oblike zaštite, Škulić smatra da ih ne treba ni štititi krivičnim zakonodavstvom. Dodaje i da je licemerno krivično goniti građane kao klijente tih banaka, kada uđu u ozbiljniji minus, kada većina tih istih banaka ima gomilu nenaplativih kredita velikih privrednih subjekata:

- Oni otpisuju mnoge dugove koji realno nikada ne mogu da se vrate, prave gubitke koje na kraju mora da "pokriva država", odnosno u krajnjem ishodu padaju na teret građana kao poreskih obveznika - zaključuje Škulić.

Kada bi svi čekovi za koje građani tokom jedne godine plate robu i usluge bili bez pokrića, nastao bi problem "težak" 55 milijardi dinara. Toliko su samo lane građani pazarili, ispisujući više od 12,5 miliona čekova.

Međutim, njihovo korišćenje se ipak vremenom smanjuje. Za prvih šest meseci ove godine u promet smo pustili 4,3 miliona čekova, vrednih 19 milijardi dinara. To je sedam milijardi dinara manje nego u istom periodu lane.

U Srbiji trenutno 894.972 osobe koriste kreditne kartice, po kojima im je odobren limit od čak 80,9 milijardi dinara. Međutim, nije ceo limit iskorišćen, već, prema podacima Kreditnog biroa, samo 35 milijardi dinara. E, od tog iznosa, građani kasne sa otplatom 6,4 milijarde dinara!

Praktično, duže od dva meseca svoje rate po kreditnim karticama nije namirilo više od 83.000 korisnika. Ako pojedinačni iznosi duga premašuju 10.000 dinara, eto još mogućnosti za podnošenje krivičnih prijava.

OBRT KARTICAMA

KREDITNE kartice građani u Srbiji godišnje upotrebe 13 miliona puta! Toliko je lane zabeleženo transakcija na bankomatima i prodajnim mestima u našoj zemlji. Tom prilikom podigli smo keša i obavili plaćanja za čak 41 milijardu dinara.

n DEBITNIM karticama napravljeno je čak 154 miliona transakcija, vrednih 605 milijardi dinara. Na ovo treba dodati i pet miliona transakcija u inostranstvu i potrošenih 326 miliona evra...