Žene više rade, a manje zarađuju

MEĐU najbogatijim građanima Srbije nema mnogo pripadnica lepšeg pola. Na spisku od 18.323 bogataša, koji su Poreskoj upravi lane prijavili da mesečno zarađuju više od 1.500 evra, ima jedva malo više od 6.000 žena. Velike plate rezervisane su za direktore, top-menadžere, vlasnike privatnih firmi, a to nisu visine do kojih dame lako stižu.

Žene u svim državama Evropske unije manje zarađuju od muškaraca na istim radnim mestima. Za godinu dana one ostanu uskraćene za 2,7 prosečnih plata svojih kolega. Kada se pogleda prosek za 27 evropskih zemalja, muškarci godišnje zarade 34.495 evra, a žene svega 26.513 evra. To je gotovo 8.000 evra manje.

U Evropi je, sudeći prema podacima Eurostata, primetno da što više prosečna zarada opada, to se i plata žena procentualno manje razlikuje od zarade muškaraca. Ali je uvek, po pravilu, manja. Pa tako Belgijanac u proseku zarađuje 46.251 evro, a njegova žena 39.642. Bugarin kući donese tek deseti deo tog iznosa, odnosno 4.978 evra godišnje, a njegova supruga 4.256 evra godišnje.

- Žene u Srbiji su 30 odsto manje plaćene od muškaraca za iste poslove koje obavljaju - kaže Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije. - Nešto bolja situacija je u javnom sektoru, ali tamo su i zarade veće u odnosu na privatni sektor, isplata je redovna, a plaćen je i prekovremeni rad. S obzirom na to da su javna preduzeća “politički plen” partija, ne čudi što su u foteljama muškarci, pošto oni dominiraju unutar političkih stranaka.

Savićeva napominje da se u Evropi i svetu žene u privatnom biznisu izjednačavaju sa muškarcima, dok je u Srbiji potpuno drugačija situacija. Žene, kako objašnjava, moraju uložiti mnogo više napora da bi uspele u biznisu. Pored toga one i dalje ostaju i majke i domaćice - dakle imaju duplo radno vreme.

To potvrđuje i Olivera Popović, potpredsednica Udruženja poslovnih žena Srbije.

- Kao i muškarci, i žene u biznisu nailaze na mnogobrojne izazove, ali pred njih su postavljene i dodatne prepreke - ističe Popovićeva. - Samim tim što su vlasnice nekretnina u znatno manjoj meri, jedva preko 15 odsto, ili vlasnice poljoprivrednih imanja, ispod 10 odsto, ženama koje žele da osnuju svoje preduzeće je otežan pristup finansijama. Takođe, uloga žene u porodici i društvu se sporo menja i još je ona zadužena i za brigu oko dece, a i oko starijih članova porodice što takođe doprinosi manjem broju žena u preduzetništvu. Podrška porodice i društva često izostaje tako da samopouzdanje opada i tada je potreban još veći napor, hrabrost i odlučnost da biste se odlučili i upustili u neizvesne preduzetničke vode.

Popovićeva ističe da žene u čak 66 odsto slučajeva, otvaraju preduzeća da bi razrešile svoje egzistencijalno pitanje, da bi se samozaposlile, to jest iz nužde.

- Nažalost, tek svaka treća žena otvara preduzeće iz izazova, zato što želi da ostvari neku svoju preduzetničku ideju, ostvari svoju viziju i omogući i drugim, najčešće ženama, da se i zaposle i rade kreativne i inovativne poslove - zaključuje Popovićeva.