ELEKTROTEHNIČAR informacionih tehnologija u ETŠ "Nikola Tesla" u Beogradu, medicinska sestra u Nišu i pedijatrijska sestra u Novom Sadu - hit su ovogodišnjeg upisa u srednje škole! Čak 13 puta više đaka je ove smerove upisalo kao jednu od prve tri želje, nego što je bilo slobodnih mesta. To znači da je svako od ova tri odeljenja bilo na vrhu liste želja čak 400 učenika. Ali zato je trećina mesta na zanatima ostala prazna.

Najviše bodova od svih gimnazija bilo je potrebno za prirodno-matematički smer Treće beogradske, gde je umesto 120 primljeno 129 učenika, jer su među poslednjima, sa jednakim brojem bodova - 96,75, bili sve sami vukovci! Od svih odeljenja u stručnim školama najteže je bilo upisati se za farmaceutskog tehničara u Nišu, gde je donja granica postavljena na čak 97 bodova, i Vranju, gde je ta granica bila za samo 0,25 bodova niža!

- Ostalo je neraspoređeno 2.008 učenika, koji će moći da konkurišu za neko od 10.064 preostala slobodna mesta. Apsolutno su popunjene samo medicinske škole - kaže za "Novosti" Mirjana Bojanić, specijalna savetnica ministra prosvete. - Kod četvorogodišnjih profila popunjenost je 90,5 odsto, dok je kod trogodišnjih popunjeno 66 odsto kvota. Najviše đaka, oko 26 odsto, upisalo je gimnazije. Sledeći na listi su ekonomski, pravni i administrativni profili, koje je izabralo 14 odsto generacije, ali je ostalo slobodnih mesta.

Prve analize upisa pokazuju da su iz godine u godinu deca sve usmerenija ka zanimanjima sa kojima imaju lakši prolaz u inostranstvu. Tako se stiglo u pomalo paradoksalnu situaciju da ćaci, da bi postali majstori za kompjutere ili fizioterapeuti, moraju da budu vukovci sa natprosečno položenom malom maturom i bar 95 bodova u zbiru.

PET BODOVA VIŠE ZBOG povećanog interesovanja, donja granica za upis u medicinske škole pomerena je u odnosu na prošlu godinu za nekoliko bodova, pa je lestvica uglavnom postavljena na 90 ili više poena. Tamo gde je lane trebalo 85, ove godine je to postalo 90, a 75 postalo je 80. Za medicinsku sestru u Užicu je ove godine trebalo 89,19, umesto prošlogodišnjih 72,80. U Ćupriji je granica za isto zanimanje skočila za devet bodova.

- Godinama su medicinski profili najpopularniji, a interesovanje ne jenjava, već raste - objašnjava dr Nada Trifković, direktorka Medicinske škole Beograd. - Mogli bismo da upišemo bar još dva odeljenja, da smo imali takve kvote. Razumem da ne treba otvarati nova odeljenja najpopurnijih škola, jer i one koje nisu tako popularne ne treba da ostanu bez učenika.

Iako se čini da su deca izabrala upravo ona zanimanja sa kojima mogu direktno u inostranstvo, posebno Nemačku, naša sagovornica smatra da to i nije dugoročno i najbolje rešenje za medicinare:

- Važno je da, pre nego što odu, znaju da ih tamo ne čeka njihova struka, već uglavnom posao bolničara, što se računa u pomoćno osoblje. I ugovori su na šest meseci ili godinu dana. Jedno vreme potražnja je bila velika, mada je i to sada stalo. Nemačka traži naše kadrove samo dok ne iškoluje svoje, koji su za isti rad duplo više plaćeni od naših.

I iza usmeranja ka informacionim tehnologijama motiv koji se najčešće krije je odlazak u inostranstvo. Isti trend pokazali su mali i veliki maturanti. Direktorka Elektrotehničke škole "Nikola Tesla" u Beogradu Nada Kamban napominje da većina đaka ove škole nastavlja školovanje na Elektrotehničkom fakultetu.

- Deca su praktična i odlučuju se za škole u kojima će dobiti dobro teorijsko i praktično znanje, sa kojima imaju usmerenje ka fakultetima, ali mogu i odmah da se zaposle - analizira Nada Kamban. - Dobili smo odličnu generaciju, pa je na profilu za administratora računarskih mreža donja granica postavljena na 95,25 bodova, a na smeru za elektrotehničara informacionih tehnologija 96,50 poena.