U kockarnicu sa tatom već sa 12 godina

LJ. P.

02. 06. 2015. u 12:55

Istraživanje centra "Život nije igra" pokazalo da je patološko kockanje problem novosadskih osnovaca i srednjoškolaca. Od 790 učesnika ankete, četvrtina se kocka zavisnički, a prvo iskustvo stekli između desete i četrnaeste

У коцкарницу са татом већ са 12 година

Milica Kurjakov i Jasmina Leković

MUKA mi je od pakla u koji sam upao. Ne mogu više da živim u lavirintu laži, prevara i obmana. Konačno sam priznao porodici da imam ozbiljnih problema sa vraćanjem dugova uzetih zbog kockanja. Hoću da živim kao ranije, bez zavisnosti od kladionica, tiketa, stola za rulet!

Sa ovakvim vapajem za pomoć, Centru za prevenciju i odvikavanje od patološkog kockanja "Život nije igra", javlja se sve više Novosađana različitog životnog doba, ali i žitelja drugih gradova, želeći da se oslobode poroka. A, da je situacija alarmantna, svedoče i rezultati istraživanja urađenog prošle i ove godine među đacima tri osnovne i isto toliko srednjih škola u Novom Sadu.

Od njih 790, uzrasta od 11 do 20 godina, skoro polovina - 45 odsto igra igre na sreću. Od ukupnog broja ispitanika 48 se patološki kocka, a 20 odsto (njih 158) problematično. Zabrinjava podatak da najmlađi ispitanik koji se patološki kocka ima samo 12 godina, a ceo slučaj je još dramatičniji, jer dete sa ocem igra rulet, a sa igrama na aparatima je počeo kad je imao manje od deset godina, uz brata i tatu.

- Prosek godina učenika koji se patološki kocka je 17, a najstariji ima 19 godina - predočila je Jasmina Leković, psiholog u Centru "Život nije igra". - Oko polovina njih koji se problematično i patološki kockaju su prvo počeli sa kladionicom, kada su imali između deset i 14 godina.

Od ukupnog broja učesnika u istraživanju, 51 odsto (210) je prvo iskustvo sa igrama na sreću imalo između deset i 14 godina, a decu mlađu od deset godina u taj "svet" su uveli roditelji. Skoro petina tog uzrasta - 81 dete je igralo loto, ali ima i onih kojima je prvo iskustvo bilo sa kladionicom, ruletom, aparatima.

- Učenici, patološki kockari, najviše igraju rulet, zatim slede aparati i karte - navodi Lekovićeva, dodajući da oni koji se problematično kockaju najviše igraju kladionicu. - Muški ispitanici preferiraju kladionicu, a ženski najviše igraju "greb-greb", zatim loto, bingo, kladionicu, rulet.

U svet kockara, učenici najčešće ulaze iz zabave (njih 232), 15 odsto time želi da poveća svoj budžet, 14 odsto iz dosade. Svaki treći učenik - 32 odsto na igre na sreću troši novac od užine, pokušavajući na taj način da ga umnoži. Veliki odmor u školi, 21 odsto anketiranih "provodi" u kladionici ili kockarnici, a tri puta više odlaze učenici koji se patološki kockaju.


SIMPTOMI

PRVI znak da se dete kocka, po rečima Jasmine Leković je nestanak nakita i novca iz kuće. Često odsustvuju iz škole, imaju lošiji uspeh, skloni su svađama i razdražljivi su.

- Patološko kockanje može dugo da traje i da se ne prepozna - upozorava naša sagovornica, dodajući da lečenje može da traje do tri godine. - Za lečenje kockara, najčešće zovu i prijavljuju majke, a u poslednje vreme to čine i sami kockari.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (3)

Боба

02.06.2015. 13:45

Туга је што је коцку држава дозволила јер је то било забрањено. Да ли ће се народ опаметити да схвати да се деца и рањиви и сиромашни не могу сами одбранити од овог зла остаје да се види.

Mirjana

02.06.2015. 14:31

Tito je otvarao domove kulture i biblioteke, a od 90-tih su nam pod nos stavili kockarnice. Njih ima vise nego samoposluga. Drzavi je bitno da joj oni placaju porez a sto je to stetno za celu populaciju, to ih ne interesuje. Mi smo jako jako bolesno drustvo. Ko ce to da zaustavi i kada, ne zna se.

mrgud

02.06.2015. 21:52

Ovakve roditelje bi trebalo oštro kazniti i prijaviti Centru za socijalni rad. Sramota, nisu ih odveli u park ili sportski teren da se igraju, već se sa decom druže u kladionici.