MALI maturanti ove godine moraće pažljivije da biraju školu u koju žele da se upišu, jer je dece za oko 1.000 više, a slobodnih mesta za 2.000 manje nego prošle godine. Klupa će biti više nego dovoljno, jer osmi razred završava 69.000 učenika, a u gimnazijama i srednjim stručnim školama ima 75.000 slobodnih mesta. Prošle godine, bilo je 68.000 osmaka, a 77.000 mesta u prvom razredu.

Oštrija upisna politika već je bila najavljena iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, pa se očekivalo da će đaci imati i još manje šanse da biraju. Broj odeljenja blago je povećan samo u gimnazijama, pa će u njima biti 23,5 odsto ukupnog broja slobodnih mesta. Više od polovine činiće četvorogodišnji profili stručnih škola, a oko 15 procenata trogodišnje školovanje.

Ove godine neće biti uveden nijedan novi obrazovni profil, ali će neki ogledi postati deo redovnog sistema. Na oglede u četvorogodišnjim školama odlazi oko tri odsto slobodnih mesta, a u trogodišnjim još 0,7 odsto.

- Odlučeno je da se ove godine ne uvode novi ogledi, kako bi se postojeći sistem sredio, jer imamo oglede koji su godinama u školama i odavno je trebalo ili da budu ugašeni ili prevedeni u redovan sistem - objašnjava za "Novosti" Mirjana Bojanić, posebni savetnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. - Od 2011. godine u redovan sistem prešla su 24 ogleda, pet je ugašeno, a do početka naredne godine trebalo bi da bude prevedeno još 19.

Naša sagovornica objašnjava i da će se broj škola koje su uključene u model nalik dualnom, u kome đaci deo vremena provode u kompanijama, a deo u učionicama, sa osam ove godine povećati na deset. Ovo je projekat koji se realizuje sa GIZ-om, Nemačkom razvojnom agencijom.

Kada je reč o broju mesta u srednjim stručnim školama, dodaje Bojanić, blago je smanjen broj na trogodišnjim profilima. Iskustvo prethodnih godina pokazalo je su upravo odeljenja na trogodišnjim smerovima ostajala poluprazna, pa čak i bez ijednog đaka.

Smanjenje mesta za upis najviše će osetiti mali maturanti koji žele da upišu ekonomske, pravne ili neke druge škole sa administrativnim smerovima. Mnoge škole ostale su bez po jednog odeljenja. Teret racionalizacije najviše će osetiti neke najpopularnije i najmanje popularne škole.

A pre nego što budu razmišljali o izboru škole, mali maturanti moraće da polože završni ispit. Svih 69.000 đaka ima obavezu da izađe na malu maturu, kako bi i formalno završili osnovnu školu. I bez ijednog boda se smatra da su položili.

Bodovanje na testovima ove godine biće drugačije nego prethodnih. Kombinovani test, kao i testovi iz matematike i srpskog, odnosno maternjeg jezika nosiće po deset bodova. Tako će na maturi đaci moći da zarade najviše 30 bodova. Preostalih, maksimalno 70 nosiće iz škole. Ove godine znanje sa završnog ispita biti manje važno u odnosu na ocene iz škole. Iako je više puta iz Ministarstva prosvete moglo da se čuje da je broj vukovaca i odličnih učenika nerealno veliki i da ne odražava pravu sliku znanja učenika.

Bodove koje nose iz škole učenici će izračunati tako što će zaključnu ocenu iz šestog razreda pomnožiti sa četiri, a ocene iz sedmog i osmog razreda pomnožiti sa pet. Zbirom ta tri broja dobiće maksimalno 70 bodova.

A bodove će prvi početi da zbrajaju osmaci koji nameravaju da upišu umetničke ili neke druge škole za nadarene učenike. Oni već od subote počinju da se prijavljuju za polaganje prijemnog ispita. Testiranja u ovim školama počinju 30. maja i trajaće najkasnije do 12. juna. Ostali đaci proveru znanja imaće 15, 16. i 17. juna.


NOVINE NA LISTI ŽELjA

OVE godine prvi put će na listi želja biti i sve umetničke i druge specijalne škole za koje se polaže prijemni. Samo će muzičke i baletske škole biti izuzete. Tako će učenici koji su već položili prijemni u filološkoj ili matematičkoj gimnaziji, kao i nekoj od umetničkih, na listu želja, pod brojem jedan, upisivati baš tu školu. Ako ne uspeju tu da se upišu, automatski će se rangirati za neke druge škole.


PRAG ZNANjA

OVE godine trebalo je da bude uveden prag znanja koji đaci moraju da pređu na maloj maturi ako žele da upišu četvorogodišnje profile ili gimnazije. Zbog štrajka, ova novina odložena je.

Prag znanja trebalo bi da se uvede kako se ne bi u gimnazije upisivali đaci sa dvojkama i tek nekoliko bodova sa sva tri testa. Dok su se na kraju osmog razreda polagali prijemni, a ne završni ispiti, za gimnaziju je bilo potrebno 10, a za četvorodišnje škole osam od maksimalnih 20 bodova.