Samo 171 krevet za poslednje dane

ČAK 3,5 miliona evra potrošeno je prethodnih godina da bi se u zdravstvu razvile službe za takozvanu palijativnu negu. Za taj novac dobili smo svega 171 mesto u 14 opštih bolnica, a najteži pacijenti i dalje bukvalno nemaju gde dostojanstveno da provedu poslednje dane.

Iako se sa ulaganjima u palijativnu negu počelo 2011. godine, Ministarstvo zdravlja se sad suočava sa činjenicom da nije bilo naročitih rezultata i da napokon, ozbiljno, makar i postepeno, mora da se rešava ovaj problem.

U Srbiji svakog dana, samo od malignih bolesti, umre 57 ljudi. Većina u terminalnoj fazi bolesti, bar poslednjih mesec-dva provede u mukama, prepuštena samo porodici, jer kad se dođe do stadijuma da je pacijent izgubljen za zvaničnu medicinu, i da više ne pomaže nikakva terapija, za njih u bolnicama, na onkološkim odeljenjima, nema mesta.

- Kroz projekat EU "Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji" uloženo je gotovo tri miliona evra, zatim značajna budžetska sredstva, a nešto su dale i neke lokalne samouprave za renoviranje prostorija za palijativno zbrinjavanje - kaže za "Novosti" profesor dr Dragana Jovanović, specijalni savetnik ministra zdravlja i koordinator Ministarstva zdravlja za pulmologiju. - U okviru tog projekta je dato još 54 vozila za ustanove primarne zdravstvene zaštite, i sprovedeni programi edukacije iz palijativnog zbrinjavanja u vidu kurseva koje su pohađala 1.694 zaposlena u ustanovama zdravstvene zaštite i gerontološkim centrima.

I u bolnicama koje imaju krevete za ovu namenu, doktori svedoče da palijativna nega nije onakva kakva bi trebalo da bude: u istim sobama su često žene i muškarci, u ovim jedinicama često ne mogu da se primene ni sva dijagnostika niti sva terapija, a veliki problem je što je koncept palijativne nege pogrešno shvaćen pa bi mnoge porodice teško obolelog člana najradije trajno smestile u bolnicu. A, suština je da u palijativnoj nezi pacijent provede neko kraće vreme, da mu se medicinski olakšaju tegobe, a porodica se nakratko odmori.

- Predlog je da se kapaciteti za palijativnu negu povećaju za još 131 krevet i to se odnosi ne samo na bolnice koje već imaju ove službe, nego i na još 10 bolnica koje nemaju palijativu - objašnjava profesorka Jovanović. - Četiri kliničko-bolnička centra u Beogradu, takođe bi trebalo da oforme službe za palijativnu negu i to sa 60 kreveta, pa bismo tako kapacitete priširili ukupno za 191 krevet, i onda bismo za ovu namenu imali 362 postelje.

Ove službe bi se, onda, po potrebi i dalje širile, a kadrovskim planom za 2015. godinu, čija se izrada očekuje, trebalo bi definisati i neophodan kadar. U bolnicama uglavnom ne postoji višak kadra u odnosu na propisane normative, pa je za rad jedinica palijativne nege potrebna preraspodela, prvenstveno sa gerijatrijskih odeljenja na palijativu.

- S obzirom na to da je popunjenost bolničkih kapaciteta od 55 do 78 odsto, moguće je u svim opštim bolnicama u Srbiji preraspodelom postojećeg kadra obezbediti neophodan broj doktora medicine za rad u jedinicama za palijativno zbrinjavanje - objašnjava profesorka Jovanović. - Uporedo sa razvijanjem kapaciteta za palijativu počela je i obuka kadra: na sva četiri medicinska fakulteta 2012. godine ustanovljen je predmet palijativno zbrinjavanje, a Medicinski fakultet u Beogradu je uveo i specijalističke strukovne studije i specijalizacije iz palijativne i medicine bola.

Trenutno 24 opšte bolnice, od ukupno 41, imaju postelje za produženo bolničko lečenje, ukupno 710 kreveta. U dva kliničko-bolnička centra "Zemun" i "Zvezdara" su još 143 postelje za ovu namenu. Pa iako će deo bolničkih kapaciteta biti preusmeren za hospitalizaciju obolelih u terminalnoj fazi, kako bi im u što većoj meri bio omogućen kvalitetniji život, neophodne su izmene Zakona o zdravstvenoj zaštiti da bi palijativna nega mogla da se organizuje i u ustanovama primarne zdravstvene zaštite.