Deci dajemo najviše antibiotika u Evropi

B. RADIVOJEVIĆ

01. 02. 2015. u 09:31

Antibiotici su u Srbiji, izgleda, "čudotvorni lekovi za sve" - od povišene temperature do raznih infekcija izazvanih virusima, na koje ova grupa lekova, dokazano je, uopšte ne deluje

Деци дајемо највише антибиотика у Eвропи

Potrošnja lekova iz ove grupe je od 2010. smanjena, ali nedovoljno

ANTIBIOTICI su u Srbiji, izgleda, "čudotvorni lekovi za sve" - od povišene temperature do raznih infekcija izazvanih virusima, na koje ova grupa lekova, dokazano je, uopšte ne deluje. Ne samo što na svoju ruku posežemo za tim medikamentima, iako nešto manje otkad je uvedena obaveza da se izdaju isključivo uz recept, nego i lekari često nepotrebno propisuju ovu terapiju da zaštite i sebe i pacijenta, od mogućih komplikacija bolesti, do kojih, možda, i bez terapije ne bi ni došlo.

Svakog dana od 1.000 stanovnika, njih 27 je na terapiji antibioticima. Tokom 2013. godine popili smo ukupno 4,4 miliona kutija ovih lekova. U poređenju sa drugim zemljama, to je više od evropskog proseka, a po potrošnji antibiotika iz grupe makrolida, koji se koriste za tretiranje infekcija uzrokovanih grampozitivnim bakterijama, na prvom smo mestu.

- Pojačan nadzor nadležnih inspekcijskih službi nad izdavanjem antibiotika uticao je na smanjenje potrošnje od 2010. godine, ali je istraživanje koje smo sproveli, pokazalo da ima prostora za racionalniju upotrebu, kako u pogledu smanjenja ukupne potrošnje, tako i pojedinih lekova iz ove grupe - objašnjava za "Novosti" profesor Vesela Radonjić, rukovodilac Nacionalnog centra za informacije o lekovima u Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS).

Uprkos upozorenjima stručnjaka da nekontrolisano uzimanje antibiotika škodi i pojedincu i civilizaciji, jer se time povećava opasnost od otpornih (rezistentnih) bakterija, čime medicina gubi moćno oružje protiv ovih mikroorganizama, izabrani lekari iz više domova zdravlja za "Novosti" potvrđuju da su pacijenti gotovo razočarani kad za "običnu prehladu" ne dobiju recept za antibiotik.

OTPORNE BAKTERIJE ANTIBAKTERIJSKI lekovi su među najvećim otkrićima 20. veka, jer su značajno smanjili stopu obolevanja i smrtnosti od infektivnih bolesti i rizik od infekcije kod invazivnih medicinskih procedura - kaže profesorka Vesela Radonjić. -Izgleda da blagodeti koje smo dobili upotrebom ovih efikasnih lekova neće dugo trajati. Neodgovorna i pogrešna upotreba antibiotika dovela je do razvoja rezistencije (neosetljivosti) mnogih mikroorganizama na njih, a rezultat toga je i porast bolničkih infekcija sa smrtnim ishodom. Otpornost bakterija na antibiotike jedan je od najvećih problema sa kojim se suočila medicinska stručna javnost. Smatra se da će nas neodgovorna i neracionalna upotreba antibiotika uvesti u veliki problem u milenijumu u koji smo tek ušli.

Ova grupa lekova se, nažalost, prečesto daje i deci. Tri poslednje godine najpropisivaniji lekovi na pedijatriji su upravo antibiotici.

- Svako drugo dete u Srbiji primilo je bar jedan antibiotik tokom godine, dok je svako peto primilo tri ili više antibiotika - sumira dr Bojana Božić iz Instituta za farmakologiju rezultate istraživanja "Upotreba antibiotika u pedijatriji 2011-2013", koji su predstavljeni na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Najnovija analiza je pokazala da su antibiotici u pedijatriji najčešće korišćeni kod zapaljenja srednjeg uha, sinuzitisa, upala grla, akutnog bronhitisa. Čak 50 odsto tih propisanih antibiotika, međutim, nije bilo neophodno u terapiji!

Po propisivanju antibiotika deci Srbija je ubedljivo na prvom mestu u Evropi. Oni se najčešće propisuju mališanima uzrasta od dva do 23 meseca, a najčešće propisivani lek iz ove grupe je "amoksicilin". NJega je dobilo svako treće dete na terapiji antibioticima.

- Najčešći razlozi za terapiju bili su akutno zapaljenje krajnika, zapaljenje srednjeg uva, akutni bronhitis, iako se prema poslednjim smernicama "Nacionalnog vodiča upotrebe antibiotika" ova vrsta lekova ne savetuje u slučaju akutnog bronhitisa - navodi dr Božić.

Profesorka Vesela Radonjić kaže da se antibiotici ne koriste racionalno ni kod nas, ni u svetu.

- Najčešće greške u antibiotskoj terapiji su propisivanje antibiotika za infekcije mikroorganizmima koji ne reaguju na ove lekove, na primer za viruse, za lečenje povišene telesne temperature nejasnog uzroka, sa neodgovarajućim doziranjem i primenom, bez bakteriološke potvrde infekcije - objašnjava profesorka Radonjić. - Greške nastaju i kada se pacijenti ne pridržavaju propisanog režima u odnosu na odgovarajuću dozu, vremenski interval i dužinu trajanja lečenja.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije