Bitka četnika i partizana još od crvenog oktobra!

Boris Subašić

28. 12. 2014. u 11:30

Битка четника и партизана још од црвеног октобра!
Srbi su se u ruskom građanskom ratu koji je počeo 1917. godine fanatično tukli na obe strane. Odbijali zakletvu srpskom kralju, ali ne i austrougarskom caru. Tito: Najviše sam voleo misije na srpskom i ruskom frontu

OKTOBARSKA revolucija 1917. promenila je svet i lišila Srbiju jedinog zaštitnika u Velikom ratu. Srbi koji su se zatekli na ruskoj teritoriji upali su u vrzino kolo građanskog rata. O njihovoj ulozi u tim smutnim vremenima mnogo se i često manipulisalo.

- Učešće Srba u Građanskom ratu i u intervenciji u Rusiji još uvek nije do kraja istraženo. Srbi su se borili kako na strani interventnih jedinica Antante, tako i na strani Crvene armije - kaže ruski istoričar dr Mihail Vaščenko.

Malo je poznata priča o “crvenim” Srbima koji su imali presudnu ulogu u razbijanju dobrovoljačkog korpusa spremnog za pomoć srpskoj vojsci na Solunskom frontu. Još je skrivenija istina o lutanju Srba iz Prve srpske dobrovoljačke divizije koji su do Soluna stigli preko Sibira, Mandžurije i Žutog mora.

Obe priče, i “crvena” i “bela”, počele su 1916. u Rusiji, kad je Srbija je bila okupirana. Posle albanske golgote od 420.000 mobilisanih srpskih vojnika ostalo je samo 35.000 sposobnih za borbu na Solunskom frontu.

Istovremeno u ruskoj Galiciji, današnjoj Ukrajini, nalazilo se oko 57.000 Slovena koji su zarobljeni kao austrougarski vojnici. Ruska carska vlada u aprilu 1916. odlučuje da organizuje Srpsku dobrovoljačku diviziju u koju su pozvani južnoslovenski zarobljenici: Srbi, Hrvati i Slovenci. Naime, od početka rata do jeseni 1915. oko 3.500 zarobljenih Srba samostalno se prijavilo u dobrovoljce i došlo ruskim brodovima u Srbiju. Srpska vlada, koja je proklamovala kao ratni cilj oslobađanje “južnoslovenske braće”, očekivala je još veći broj dobrovoljaca kad im je ruska vojska dala nove uniforme, dobru hranu i platu. Iz zarobljeničkih logora stizale su hiljade zahteva za prijem u Prvu srpsku dobrovoljačku diviziju, uključujući one koje su pisali Česi, Slovaci i Poljaci.

LAŽNI HEROJ ALEKSA DUNDIĆ

SVEDOČANSTVA učesnika Oktobarske revolucije otkrivaju da su agitatori, propagandisti boljševizma kreirali događaje i ljude, uključujući i legendu o Srbinu crvenoarmejcu-konjaniku Aleksi Dundiću (na slici).

Pisac Isak Babelj ga je prvi u pripoveci proglasio Srbinom, a potom je snimljen film koji je milione ljudi ubedio da je Dundić bio oficir vojske Kraljevine Srbije koji je prešao u Buđonijevu crvenu konjicu. Ruski istoričari su tek sedamdesetih godina otkrili njegov vojni dosije sa stvarnim podacima.

Dundić je rođen u selu kraj Senja, kršteno ime mu je Ivan (pod kojim je bio i poznat u Rusiji), a kao maternji jezik naveo je - hrvatski. Lik Alekse Dundića stvorila je boljševička propagandna mašina da bi privukla Srbe, rusofile ali nesklone boljševizmu.

Glavni komandni kadar divizije činilo je 69 prekaljenih srpskih oficira koji su stigli sa Krfa, a ostalih 440 starešina bili su zarobljeni austrougarski oficiri. Da na to nisu zaboravili, pokazalo se čim je došlo vreme polaganja zakletve - oficiri Hrvati, koji su bili u kontaktu sa sunarodnicima u Jugoslovenskom odboru, odbili su da polože zakletvu kralju Petru i Srbiji. Tražili da novu zakletvu u kojoj bi se videlo da su jugoslovenski narodi ravnopravni i da ujedinjenje podrazumeva zajedničku državu Srbije i Jugoslavije - južnoslovenskih teritorija u Austrougarskoj. Predvodnika pobune kapetana Vilka Mariona ruske vlasti su poslale u Sibir, ali posle Oktobarske revolucije on je postavljen je za komandanta boljševičke divizije.

- Za najveći broj tih bivših austrougarskih vojnika Srbija je bila samo nužno zlo. U komunističkoj interpretaciji istorije oni su proglašavani herojima jer su odbijali da polože zakletvu srpskom kralju i njegovoj “velikosrpskoj politici“! Isti ljudi su položili zakletvu austrogarskom caru i njegovoj politici uništenja Srbije, a mnogi su se i borili na srpskom frontu. Posle Februarske i Oktobarske revolucije, oni su se odmah uključili u ruski građanski rat na strani boljševika - kaže istoričar dr Kosta Nikolić.

SPECIJALAC Josip Broz, levo, na položaju protiv srpske vojske

U crvenu gardu su se masovno prijavljivali zarobljenici hrvatske nacionalnosti, isti oni koji su odbijali da uđu u dobrovoljački korpus čak i kad je izbacio reč “srpski” iz imena, na zahtev Hrvata i Slovenaca.

- Zajedno sa 70 drugova odbio sam da stupim u Dobrovoljački korpus. Rukovodstvo tog korpusa je radilo po instrukciji srpske vlade i taj korpus su tretirali kao oruđe velikosrpske politike, bez obzira na to što je među dobrovoljcima bilo gro ljudstva s teritorija koje su tada bile pod autrougarskom carevinom: iz Bosne, Hercegovine, Like, iz Dalmacije i drugih krajeva Hrvatske, iz Slovenije - objavljeno je svedočanstvo Josipa Broza Tita u kapitalnom delu “Jugosloveni u Oktobarskoj revoluciji” 1977. godine. On je naglasio i da je kao komandir izviđača najviše voleo specijalne misije na srpskom i ruskom frontu.

OTIMAČINA I TEROR MOTIVI za ulazak u Crvenu gardu nisu bili samo ideološki, jer je vreme “revolucionarnog terora” po receptu Trockog u praksi bilo legalizacija otimačine. Nikola Grulović je u autobigrafskoj knjizi o revoluciji naveo sistem nagrađivanja: - Politički komesar jednog bataljona internacionalnog puka nagrađen je sa dva srebrna i jednim zlatnim satom. Odlikovanja još nije bilo.

Hrvatskim i slovenačkim “disidentima” pridružili su se i Srbi, boljševički agitatori. Među srpskim dobrovoljcima “prečanima” širili su mržnju prema oficirima iz Srbije nazivajući ih “srbijancima”, “gedžama” i “žandarima”.

- Ako Srbi s one strane Save i Dunava mogu da trpe tiraniju srpskih oficira, mi Srbi s ove strane Save i Dunava borili smo se protiv austrijske tiranije i borićemo se protiv svake tiranije pa kad ona dolazi i od strane srpskih oficira - govorio je Nikola Grulović, u zvaničnoj biografiji redov, po zanimanju obućar iz Beške.

Sovjetski arhivi pokazuju da je on bio boljševički funkcioner i agitator, jedan od osnivača Jugoslovenskog revolucionarnog saveza koji je Srbe vrbovao za Crvenu gardu. Trocki, operativni šef revolucije, procenjivao je da će se stranci nemilosrdnije boriti protiv Rusa nego njihovi sunarodnici.

Posledice delovanja Nikole Grulovića, Maksima Čanka, Vladimira Ćopića, Spasoja Stejića, Save Lazića i drugih boljševičkih agitatora u dobrovoljačkom korpusu bile su katastrofalne. Posle Februarske revolucije od 25.000 vojnika jedinicu je napustilo njih 12.735, od kojih je više od 7.300 Srba. Posle Oktobarske revolucije je dezertiralo još nekoliko hiljada dobrovoljaca.

Grulović je od njih 1918. organizovao Prvi komunistički jugoslovenski puk Crvene armije u kome je bio politički komesar. Kao član rukovodstva Jugoslovenske komunističke grupe Ruske komunističke partije (boljševika) već 1919. je došao u Kraljevinu SHS da osnuje Socijalističku radničku partiju (komunista). U Drugom svetkom ratu bio je član Brozovog štaba, a posle 1945. diplomata i visoki funkcioner.

Svedočanstva učesnika revolucije navode da su internacionalne boljševičke jedinice, popunjene Litvancima i bivšim austrougarskim vojnicima, bile garda Lenjina i Trockog. Leon Bronštajn, alijas Lav Trocki, planirao je njeno proširenje na Balkan, pa je 1918. organizovao kurseve za buduće agitatore i 200 terorista odabranih među bivšim austrougarskim vojnicima.

- Smatrali smo da ćemo se, ako revolucija zahvati Jugoslaviju ili bar Srbiju, vratiti u otadžbinu kao gotovo jezgro za stvaranje velike partije - zapisao je Emil Čop, Hrvat iz Senja u Dalmaciji, koji je u Samari organizovao i komandovao Internacionalnim pukom.

Njegova vodilja bili su zaključci skupština Revolucionarnog jugoslovenskog saveza od 14. januara 1918. godine:

- Principi samoopredeljenja svih naroda koje je donela velika ruska revolucija rešavaju i naš nacionalni problem. Radi oslobođenja ugnjetenog naroda dopuštaju se sva sredstva, ne isključujući ni teror.


SRBIN VELIKOHRVAT I BOLjŠEVIK

JEDNA od najzanimlji­vijih ličnosti me­đu boljševici­ma-Jugo­slo­venima je Vladi­mir Ćo­pić (na slici), rođen 1891. u Senju, kao jedno od osmoro de­ce Srbina crkvenjaka u senjskoj pravoslavnoj crkvi Jo­ve Ćopića i Marije Lončarić, katoličke veroispovesti.

- Ćopić je kršten kao Srbin pravoslavac, a na studijama je postao član frankovačke ogranizacije Mlada Hrvatska čiji je program bio - mržnja prema Srbima. Posle zarobljavanja prijavio se u Srpsku dobrovoljačku diviziju, ali je odbio da položi zakletvu i vraćen je u zarobljeništvo. Posle Oktobarske revolucije priključuje se boljševicima - navodi dr Kosta Nikolić.

Ćopić je bio jedan od osnivača i član centralnog komiteta Komunističke partije (boljševika) Srba, Hrvata i Slovenaca. U prvoj polovini 1919. vraća se u Kraljevinu SHS snabdeven ogromnim količinama novca i organizuje 29 terorističkih ćelija za podizanje ustanka protiv “velikosrpske hegemonije”. Ustanak je sprečen, ali Ćopić ostaje u zemlji da razvija komunistički pokret sve do 1925. kad se vraća u Moskvu. Ubijen je par godina kasnije u Staljinovim čistkama.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (14)

anonimus

28.12.2014. 12:13

Tito je bio deo 42. domobranske divizije, pozantije u narodu kao Varzja divizija. Radili su stravicne zlocine nad srpskim stanovnistvom, zato me ni ne cudi sto je neko kao sto je tito voleo "specijalne misije u Srbiji".

Gospodar Zarin

28.12.2014. 13:38

Senzacionalisticki naslov koji nema blage veze sa tekstom. Tekst govori o manipulaciji boljsevika svim ostalim narodima u cilju promovisanja revolucionarnih ciljeva komunisticke bande. Ili do kraja postanite zuta stampa ili napisite normalan tekst o stradanju srpskog naroda u vihoru crvenog oktobra...

Ajte molim vas

28.12.2014. 13:39

ne izmisljajte. Sad ste se setili, kad se odavno zna ko je gde bio i ko je sta bio, pa tako i Rusi i Srbi koji su se borili na strani nacisticke Nemacke, to je cinjenica.

Утеривач

28.12.2014. 14:07

Не помиње се Мустафа Голубић , српски четник и комуниста, једна од најневероватниј историјских личности код нас. Наша историја ( српска и југословенска) је препуна "црних" и " белих" личности али огромног броја "сивих" историјских фигура. Заиста не видим где су овде "партизани и четници" нити где су то данас? За име света, па хајде отворите већ једном све те "тајне архиве" да историчари објективно дају историјски а не политички суд о једном времену. Зашто бисмо се данас делили као онда??

bambi

28.12.2014. 15:26

Mrznju prema Srbima mu je prenela njegova mamica.Deca mesovitih brakova,Srba i hrvata,uglavnom naginju hrvatima jer im je crkva agresivna i uporna u ispiranju mozgova!

boris

28.12.2014. 15:40

Ljudi, da li je moguce da niko ne procita sledecu recenicu i ladno je objavi:"Posle albanske golgote od 420.000 mobilisanih srpskih vojnika ostalo je samo 35.000 sposobnih za borbu na Solunskom frontu."To je tolika glupost da nemam reci. Pa samo u proboju solunskog fronta je ucestvovalo preko 100000 srpskih vojnika. U medjuvremenu je trajao pozicioni rat skoro dve ipo godine. Izgleda da se tih 35000 vojnika umnozilo za te dve godine!!!

Тачно 35.000

29.12.2014. 22:18

@boris - У писму цару Николају регент Александар 1916. тражи помоћ јер му је остало само 35.000 борбено способних војника. Писмо је сачувано, као и савезничке статистике. У борбено способне војнике не спадају рањени, болесни и они без оружја пре и током повлачења преко Албаније. Руски цар шаље у Солун 10.000 најбољих руских војника. Руси нису имали поверење у аутроугарске дезертере. Види се да су имали су право

ranko75

28.12.2014. 15:57

Juce je objavljeno kako je Tito toboz hteo da Kosovo pokloni Albaniji,a danas kako je posebno voleo da se bori protiv rusa i srba.Ko vas samo placa da blatite Tita,ili to radite iz nekog samo vama poznatog razloga,vodite neki svoj privatni rat. Na njegovoj sahrani prisustvom skoro svih drzavnika je svet preko njih rekao sta misli o tom civeku, a vi mozete da organizujete neke svoje privatne ratove da bi ga diskreditovali,samo ako ce neko da vam veruje. Njegova je jedina mana sto nije bio srbin.

Miljan Beograd

28.12.2014. 16:05

E moj Srbine austrougarskog vojnika si izabrao za faraona da te vodi, jos uvek ga neki Srbi danas slave i prizvaju. Nije ni cudo sto nam se sve dogadjalo kroz istoriju kad nam je inteligencija i nacionalna svest jedna velika 0.

k-ll

28.12.2014. 17:40

Lepo, sramotno i jadno? Dokle bre, jel danas bolje i sta rade Vlada i SPC ??? Mogli ste se upitati ko ce danas Srbiju da brani,kako se sprema i od koga?

АМ

29.12.2014. 12:03

Па нећемо се валда сад држати историје к`о пијан плота.

Ruben

29.12.2014. 15:01

Sve se da shvatiti, jer u svemu gore recenom postoji istorijska logika..... Ali crvene srbende koje u austrijskom kaplaru sa ove Gore fotgrafije jos vide boga to prevazilazi svaku logiku..... Sem psihopatoloske.