KOMENTAR: Miljko

CAR je go!

To je, u stvari, poručio profesor dr Miljko Ristić, direktor Kliničkog centra Srbije, ustanove koja je ove godine u našem zdravstvenom sistemu, i zvanično najgorem u Evropi, napravila više iskoraka u vrh svetske medicine, nego sve ostale zajedno, kad se "drznuo" da javno progovori o onom što svi decenijama znamo - bez veze ne može da se dobije dobra medicinska pomoć, a da se visoke ocene budućim lekarima često dele preko veze.

Svi koji su poslednjih decenija bar jednom ušli u bolnicu, kažu: "Bravo, profesore!" U kabinetima raznih političkih komesara, i medicinske "elite" koja glave "nabijene" u naučne radove, i sa večito spakovanim koferima za novi stručni skup u svetu, ne vidi šta se dešava u zdravstvu, ili svesno bira da žmuri, ovakvo "iskakanje" dobilo je, međutim, težinu pokušaja državnog udara.

Oni ne primećuju ni da pacijenti mesecima čekaju pregled, da se ordinacije zbog decenijske loše kadrovske politike prazne, a najbolji lekari često imaju jedan cilj: da što pre odu odavde. Iskakanje iz šablona "ne talasaj" doživeli su lično. Profesor Ristić ih nije imenovao. Sami su se prepoznali.

O tome diskutuju na zatvorenim kružocima. Samozadovoljni "akademskim nivoom", uspešno operisani od samokritičnosti i gotovo zgroženi što neko uopšte primećuje da su se mnoge klinike pretvorile u privatne firme - za mamu, tatu, sina, snahu... Ti porodični, i interesni klanovi su, nažalost, moćniji, a bilo bi bolje da ima više profesionalaca, entuzijasta spremnih da zasuču rukave, ali i da progovore bez dlake na jeziku kad za to ima razloga. I da im zbog toga ne zafali ni vlas kose. Dijagnoza je jasna - treba nam više Ristića.