NAUČNICI iz Srbije objavili su 750 radova u takozvanim predatorskim časopisima. To su publikacije u kojima može da se objavi i tekst koji nikakve veze sa naukom nema. Ne proverava se kvalitet rada, već samo da li je legla uplata za objavljivanje. Među sedam časopisa u kojima domaći naučnici najviše publikuju, čak tri su lažna.

Istraživač iz instituta ili profesor na fakultetu za kvazirad dobije bodove potrebne za napredovanje, a časopis prihod od nekoliko stotina, pa i više od hiljadu evra za „troškove objavljivanja“.

Već sa jednim ovakvim radom stiče se, na primer, uslov za odbranu doktorske disertacije. A člancima u predatorskim časopisima može da se stigne i do zvanja redovnog profesora. Tri najspornija časopisa - rumunska „Metalurgija“ i bosanski TTEM i „Heltmed“, kada je otkriveno kako posluju, skinuta su sa liste onih stranih časopisa za koje naučnici dobijaju bodove. Ali pre toga, za tri godine, autori iz Srbije u „Metalurgiji“ su objavili 283 rada, a teme su bile od medicine do društvenih nauka. U TTEM su objavili 240, a u „Heltmedu“ 227. Ovo je obelodanjeno u publikaciji „Nauka u Srbiji 2010-2013“, koju je priredio Nacionalni savet za nauku i koja će danas biti predstavljena.

REKORDERI BEZ KAZNE
NIJE poznato da je bilo ko od autora 750 radova ostao bez naučnog zvanja ili je trpeo bilo kakvu posledicu za prevaru. Postoje tvrdnje da su pojedini autori objavljivali i po desetak radova u ovim časopisima. Rekorder je, kažu, naučnik sa 17 spornih publkacija. Iako postoje etička tela na univerzitetima, niko još nije „prozvan“.

Skandalozna činjenica da se pojedini istraživači i univerzitetski profesori služe ovakvim stvarima da bi opravdali svoj „naučni rad“, razotkrivena je kada je u „Metalurgiji“ objavljen rad-eksperiment mladih profesora sa Fakulteta organizacionih nauka Dragana Đurića, Borisa Delibašića i Stevice Radišića, sa naslovom „Evaluacija transformativnih hermeneutičkih heuristika za procesiranje slučajnih podataka“. Uz fotografije ovih naučnika sa lažnim brkovima, perikama i izmišljenim imenima, na tarzan-engleskom, štampana je „papazjanija“ u kojoj su nabacani pojmovi od EU, preko obrazovanja žena, do religije. Među citiranim autorima je i Diznijev junak Šilja, sa radovima objavljenim u „Mikijevom zabavniku“.

Više od 1.000 naučnika potpisalo je svojevremeno peticiju u kojoj su tražili da se prestane sa „falsifikovanjem učinka naučnoistraživačkih radnika“. Naveli su čak da se nadoknada za objavljivanje u „Heltmedu“ uplaćuje na privatni račun urednice.

- Naše drage kolege jednostavno su zloupotrebile akademsku slobodu. Iskoristili su slabosti sistema kojim se vrednuje naučni rad - smatra prof. dr Srđan Stanković, predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje. - Trebalo bi sve te stvari svesti na lični moral. Na Zapadu bi karijera nekoga ko je uhvaćen u naučnoj prevari bila zapečaćena.

Ni Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja nema nadležnost da kažnjava one koji do zvanja i veće plate stignu prevarom. U Ministarstvu kažu da na njihovom sajtu postoji lista kategorizovanih domaćih časopisa za period do 2013. godine. Komisija za izradu Pravilnika o kategorizaciji i rangiranju naučnih časopisa formirana je jula ove godine, a dokument, na osnovu koga će se praviti nove liste, trebalo bi da završe do kraja godine.

- Pravilnik predviđa da, ukoliko časopis bude označen kao predatorski, automatski će biti brisan sa liste - kažu u Ministarstvu prosvete.