BROJ patoloških kockara u Srbiji kreće se od oko 33.000, na koliko ih procenjuje Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, do oko 200.000, na koliko ih procenjuje SOS centar za lečenje i odvikavanje od kocke. Za neke malo, za porodice kockara - previše.

Po rečima Radeta Karana, direktora Udruženja priređivača igara na sreću (UPIS), Srbija je tek na 19. mestu u Evropi po broju kockarnica u odnosu na broj stanovnika. Kaže, sve zemlje u regionu su ispred nas, kao i većina razvijenih zapadnoervopskih zemalja.

Među njima je i Češka. Mada 48 puta manja od EU, ima šest puta više kockarnica nego cela evropska familija. Samo u Pragu postoji 195 kazina i više od 1.000 mesta s poker-aparatima. Primera radi, u Londonu ili Moskvi je 29 kazina. Suočena sa sve većim brojem kockara-zavisnika, Češka je prošle nedelje donela zakon po kom su svi građani koji hoće da igraju poker aparate, rulet i druge igre na sreću obavezni da se identifikuju. Ako su registrovani kao lečeni zavisnici, ili kao dužnici za porez ili alimentaciju, igra će im biti onemogućena. Takođe, za sat vremena ne mogu da ulože više od pedesetak evra. Osim restriktivnih propisa, ovom akcijom tamošnje vlasti dobijaju i specifičan registar „igrača na sreću“.

U Srbiji takvih propisa nema. Naši propisi regulišu samo da maloletnici ne mogu ni da zakorače u kockarnicu, kao i da slot-mašine ne smeju da budu u blizini škola. Lične podatke svojim klijentima uzimaju samo kazina. Ipak, ne postoji nikakva baza podataka okorelih hazardera, niti domaći propisi za sada dozvoljavaju da se ona napravi. Takođe, niko ne kontroliše kockare da li izmiruju porez ili plaćaju alimentaciju. Jedini način da ih država goni jeste da im preko prinudnog izvršenja izdejstvuje administrativnu zabranu za prihode.

Letošnje „Batutovo“ istraživanje pokazalo je da je u Srbiji od svih igara na sreću najrasprostranjenija lutrija (loto, bingo, greb-kartice). Čak 54,6 odsto populacije je tokom života bar nekad igralo neku vrstu lutrije, a 17,3 odsto je to činilo prošlog meseca. Među populacijom starosti od 18 do 64 godine, 5,5 odsto je „udaralo“ po tipkama slot-aparata.

Dok je lutrija jednako zastupljena među oba pola i u svim starosnim grupama, ostali oblici kockanja su učestaliji kod muškaraca. Prema „Batutu“, ukupno 3,7 odsto odrasle populacije je u riziku od nekog oblika kockanja, 1,1 do 2 odsto njih svrstavaju se u problematične kockare, a od tog broja 0,3-0,7 odsto su patološki kockari (zavisnici). Procene su da problem sa kockom ima između 51.000 i 93.000 ljudi, od čega su od 14.000 do 33.000 njih patološki kockari.

U najvećem riziku su ljudi koji igraju određene kazino igre, oni koji igraju na slot aparatima i onlajn kockari.

- Po Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, u svakoj državi postoji od dva do tri posto patoloških kockara, a ako uzmemo da smo zemlja u krizi i tranziciji, smatramo da smo na cifri oko tri odsto, što iznosi oko 200.000 patoloških slučajeva - kaže Jelena Manojlović, koordinator psihološkog tima SOS centra. - To se poklapa i sa našim anketama. Takođe, ako uzmemo u obzir da kocka nije problem pojedinca već i njegove porodice, dolazimo do cifre od 800.000 ljudi direktno ili indirektno pogođenih kockom. To čini desetinu naše države.

Po rečima naše sagovornice, na SOS liniji iz godine u godinu je sve više ljudi koji traže pomoć. Trenutno najmlađi kockar na lečenju ima 15 godina, a najstariji 35. Pre pet godina najmlađi je imao 25 godina, a najstariji 45.

Zbog ovakve statistike, u SOS centru smatraju da je svaka mera limitiranja kockanja, uključujući i češki model, daleko bolja od nikakve, što je kod nas slučaj.

- Ali, još za vreme prohibicije u Americi pokazalo se da ljudi sa zabranom nisu prestali da konzumiraju alkohol, već se samo stvorilo crno tržište. To bi se desilo i sa kockom. Postajalo bi sve više ilegalnih kockarnica, čime bi državni budžet bio drastično umanjen - kaže Manojlović. Umesto toga, ona predlaže edukaciju po osnovnim i srednjim školama u cilju prevencije kockanja.

U UPIS-u kažu da Srbija nema takav problem sa kockom da bi morala da sprovodi bilo kakve drastične mere, a spekulacije o patološkim kockarima smatraju predimenzioniranim.

- Problem zavisnosti u Srbiji je ispod proseka u EU, a jedan od osnovnih razloga su naše višegodišnje akcije u saradnji sa državim institucijama - objašnjava Karan. - Na insistiranje UPIS-a pre četiri godine maloletnicima je zakonom zabranjeno da ulaze u objekte u kojima se organizuju igre na sreću. Na naše insistiranje je i odredba o odgovornom priređivanju igara, u skladu sa preporukom EK, ušla u aktuelni zakon, a preventivno edukativna akcija koju Udruženje sprovodi u saradnji sa Specijalnom bolnicom za bolesti zavisnosti iz Drajzerove, već četvrtu godinu privlači veliku pažnju. Rezultat je više od 3.000 edukovanih. Prošle godine je sličan model preuzela Britanska asocijacija.

Karan nije oduševljen idejom da se igračima na sreću uzimaju lični podaci, jer se time ozbiljno zadire u privatnost građana. Podaci o zdravstvenom ili imovinskom stanju bi u tom slučaju morali da budu dostupni brojnim privatnim, pa i stranim kompanijama. On podseća i da je u Srbiji, kao i svuda u svetu, obavezna registracija, ali samo na ulazu u kazino, iz prostog razloga što je količina novca koja se tu troši neuporedivo veća.

- Dok su kladionice sa automatima i slot-klubovi u suštini oblik zabave, to se ne može reći za kazina, i zbog toga se ta mera primenjuje - smatra Karan.

PROBLEM “ILEGALCI“ NAJVEĆI problem Srbije, kad su u pitanju igre na sreću, po UPIS-u je nelegalno tržište, koje, procenjuju, pokriva oko 20 odsto ukupnog. - Kao rezultat ozbiljnih akcija Poreske uprave i MUP na suzbijanju nelegalnog tržišta, poslednjih meseci evidentan je rast prihoda državnog budžeta od igara na sreću. Prošlog meseca prihod budžeta je, prema nepotvrđenim podacima, bio veći za preko trećinu u odnosu na isti period lane. Pravi efekti ovih akcija biće mnogo vidljiviji u narednoj godini - kaže Karan.

DELIKATNE BAZE

PO Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, dozvoljena je samo obrada ličnih podataka po jednom od dva osnova - ili uz pismeni pristanak lica ili na osnovu odredbe nekog zakona koji daje ovlašćenje za obradu. U ovom slučaju reč je o obradi koju organizatori igara na sreću vrše na osnovu zakona, objašnjava poverenik za informacije od javnog značaja i obradu podataka o ličnosti, Rodoljub Šabić.

- Naše zakonske odredbe o identifikaciji učesnika u igrama na sreću i zabrani učestvovanja koncentrisane su na zabranu igranja maloletnicima i na sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma. Ne postoji zakonski osnov za uvođenje drugih razloga za identifikaciju učesnika ili zabranu igranja (na primer lečenje zavisnika od kocke, poreski ili dug za alimentaciju...). Da bi takva mogućnost postojala ona mora biti predviđena zakonom, a donošenje zakona zavisi od volje ovlašćenih predlagača i Skupštine - kaže Šabić.

Za takve zakone pre donošenja moralo bi da bude pribavljeno prethodno mišljenje poverenika. A poverenik smatra da bi formiranje i korišćenje registara moglo da bude delikatno. Ono, pored ostalog, podrazumeva korišćenje podataka iz raznih „osetljivih“ baza zdravstvenih i pravosudnih organa:

- Morala bi se vrlo oprezno regulisati ovlašćenja za pristup i odgovornost za neovlašćeni pristup podacima iz registra, zaštitu i bezbednost tih podataka, odgovornost organizatora igre na sreću i njegovih zaposlenih za korišćenje ovih podataka isključivo u propisanu svrhu, kao i obavezu naknade štete u slučaju zloupotrebe.