ZAPOSLENI koji se mogu pohvaliti dobrom radnom biografijom i u rubrici „radno iskustvo“ imaju nekoliko stavki, neće dobro proći pri obračunu avgustovske zarade. NJihove koverte biće tanje i po nekoliko hiljada dinara u zavisnosti od toga koliko su vremena proveli kod poslednjeg gazde. Tako će im u startu plata, u odnosu na kolege koje su verne firmi čitav radni vek, biti prilično manja.

Primenom novog zakona o radu, koji važi od 1. avgusta, minuli rad se obračunava samo za period na trenutnom radnom mestu. To znači da, na primer, radnik koji je u radnom veku promenio tri firme i u svakoj proveo po deceniju, iako mu je u knjižici ubeleženo 30 godina staža, njegov minuli rad za obračun plate sada će biti svega 10 godina. Na taj način će njegova zarada u odnosu na kolegu koji je sve vreme u istoj firmi biti niža za 0,4 odsto za svaku godinu provedenu na drugom radnom mestu, ili u ovom slučaju za osam procenata u odnosu na julski obračun.

U Srbiji je prosečna zarada nešto niža od 400 evra, ali će i tako mali iznos biti umanjen za minuli rad. U Savezu samostalnih sindikata Srbije tvrde da je kod nas skoro polovina radnika menjala radna mesta i da će svi oni biti pogođeni avgustovskom platom. Koverte će prema njihovoj računici biti niže za oko 10 odsto.

S druge strane, u protivničkoj Asocijaciji slobodnih i nezavisnih sindikata smatraju da umanjenje zarada za minuli rad ne bi trebalo da se mnogo oseti u Srbiji, jer se i do sada on samo predstavljao, ali faktički i suštinski nije isplaćivan od 2000. godine

- Mnogo veći problem je uopšte isplata zarada, jer mnogi radnici su ostali ili će ostati bez plate - tvrdi Ranka Savić, predsednica ASNS. - Evropski trend ugovaranja zarade sa poslodavcem prilikom zapošljavanja dolazi na ovaj način i kod nas. To znači da bi već prilikom razgovora za posao trebalo uzeti u obzir i svoje prethodno radno iskustvo.

Prema njenom mišljenju, samo knjigovodstveno se minuli rad vodio kao stavka u obračunskom listiću - objašnjava ona. - U stvarnosti on nije ni postojao. Međutim, može se desiti da poslodavci koji ga nisu obračunavali sada da bi uštedeli „skinu“ radnicima deo zarade na ime „poštovanja“ novog zakona. Direktnu korist po pitanju minulog rada ima samo poslodavac i niko više.

Ona naglašava da niko u okruženju i u Evropi ne poznaje kategoriju minulog rada i da prioritet sindikalne borbe treba da bude povećanje cene rada, a ne da se naš radnik ravna sa primanjima sa zaposlenima u afričkim zemljama. Godinama je za investitore u Srbiji glavna olakšavajuća okolnost jeftina radna snaga, sa čim, smatra Savićeva, treba prekinuti.

Za Nebojšu Miletića, predsednika Izvršnog odbora Unije poslodavaca Srbije, instituciju minulog rada trebalo je potpuno ukinuti, a umesto nje u zakon uvrstiti „lojalnost poslodavcu“. Međutim, na insistiranje sindikata ostala je samoupravna odrednica.

- Nigde u svetu ne postoji minuli rad kao poseban deo plate - tvrdi Miletić. - Nižu avgustovsku zaradu imaće zaposleni sa stažom od 30 godina i više, dok oni sa 5-6 godina rada neće praktično ni osetiti. Svaki poslodavac već prilikom zapošljavanja računa na radno iskustvo i spremni smo da ga platimo.

Prema njegovom mišljenju, teško je danas, primera radi, naći na tržištu rada inženjera sa iskustvom, jer je to veoma tražena radna snaga. Više je onih, tvrdi on, koji su tek diplomirali ili ne rade u struci.

- Danas dobar kadar mora dobro da se plati i to nema nikakve veze sa minulim radom, jer će takav radnik već po ugovoru imati bolju platu - objašnjava Miletić.

Profesor dr Nada Novaković, naučni saradnik Instituta društvenih nauka u Beogradu, ipak tvrdi da institucija minulog rada postoji u Evropi i razvijenom svetu, ali se samo drugačije zove, na primer lojalnost firmi u Japanu ili dodaci za starije radnike. Ona u suštini znači materijalnu naknadu za radne, profesionalne i lične sposobnosti pojedinca koje je stekao u ranijem periodu.

- To je praktično lično svojstvo zaposlenog, koje se ne može izgubiti, baciti, ili ostati bez njega samo promenom poslodavca - naglašava naša sagovornica. - U Srbiji i regionu, zemljama u tranziciji i na periferiji kapitalizma, legalizovana i uobičajena praksa je ukidanje plaćenog minulog rada. Posebno se, iz ideoloških razloga i zbog interesa sticanja profita, namerno vezuje za napušteni socijalizam.

Ona smatra da su u najtežoj situaciji zaposleni kod privatnika.

UMREŽENI KADROVI

U stvarnosti poslodavci radije zapošljavaju iskusnije radnike, ali sad po novom zakonu ne moraju za to da plate ni dinara, smatra Novaković. Sa druge strane, odavno je izgubljeno pravo radnika da se profesionalno usavršava i obrazuje o trošku poslodavca.

- Danas to mogu samo retki i politički umreženi kadrovi u javnim preduzećima i državnoj upravi. Po pravilu, oni teže gube posao i imaju kontinuitet u radnom stažu. Na drugoj strani su ljudi koji su često menjali poslodavce, gubili posao ili bili bez njega. U novim uslovima njihov minuli rad se automatski skraćuje.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije