Budućnost, Teslin svet

V. N.

11. 07. 2014. u 12:19

Okupljanjem naučnika i poštovalaca obeleženo 158 godina od rođenja naučnika. „Mašina koja završava ratove“, mirovni projekat srpskog genija

UNIVERZITETI, naučnici i studenti nizom svečanosti juče su obeležili 158 godina od rođenja Nikole Tesle. Genija iz Like, koji je svojim izumima zadužio svet, prisetili su se i predstavnici države, poštovaoci njegovog dela, kao i veliki broj fizičara iz sveta.

Predsednik Tomislav Nikolić, povodom godišnjice rođenja velikog naučnika, rekao je da Teslina dostignuća predstavljaju zaostavštinu koju Srbija sa ponosom treba da čuva i nesebično deli sa čovečanstvom.

- On je bio čovek budućnosti, koga buduće generacije ne mogu i ne smeju da zaborave - rekao je Nikolić, tokom razgovora sa izvršnom direktorkom Tesline naučne fondacije Marinom Švabić.

Da interesovanje za genija iz Like ne jenjava širom sveta potvrđeno je i na Fruškoj gori, gde je na rođendan velikog naučnika, koji se u Srbiji obeležava i kao Dan nauke, počeo drugi „Tesla global forum“, manifestacija posvećena izučavanju njegove zaostavštine.

- Bavićemo se inovacijama, ekologijom, elektrotehnikom, a,najznačajniji će biti deo foruma koji će se baviti Teslinim doprinosom očuvanju mira - ističe jedan od organizatora Aleksandar Protić. - Želimo da skrenemo pažnju na Teslin izum, koji je nazvao „mašina koja završava ratove“, čiji je „recept“ nosio u mislima.

NIKOLA O ČIKA JOVI SMATRAJUĆI Jovana Jovanovića Zmaja najvećim srpskim pesnikom tog vremena, Tesla je sa velikim elanom napisao i predgovor za američko izdanje Zmajevih pesama „Songs of Libertu and Other Poems“ („Pesme slobode i druge pesme“), koje je objavljeno u NJujorku.
- Zmajeve pesme su toliko suštinski srpske da prevesti ih na neki drugi jezik izgleda gotovo nemoguće - zapisao je Tesla - po oštroj satiri, bez volterovskog otrova, po dobronamernom i spontanom humoru, po finoći i dubini izraza, one su izvanredne... Pesme koje slede daće izvesnu predstavu o raznovrsnosti srpskog pesnika, ali ni iz daleka nisu dovoljne da prikažu njegov domet.

Na ovaj način, dodaje Protić, stvoriće se novi pogled na istoriju nauke, a neće biti zanemareno ni delo drugih svetski poznatih naučnika iz Srbije - Mihajla Pupina i Milutina Milankovića.

Udeo u radu foruma, uzeće i dva mlada naučnika iz Srbije, čiji je uzor u istraživanjima upravo Nikola Tesla - Jovan Markov, koji iako ima samo 17 godina, ima iza sebe niz naučnih radova i sarađuje sa poznatim institutom CERN, a takođe i Teodor fon Burg, najuspešniji mladi matematičar sveta svih vremena.

Često predstavljan kao zatvoren čovek, okupiran samo svojom naukom, Nikola Tesla je imao vrlo široka interesovanja, a posebno je gajio ljubav prema književnosti i prema piscima negovao neskrivenu naklonost. O tome svedoči i izložba, juče otvorena u Narodnoj biblioteci Srbije, na kojoj je u specijalnoj komori izloženo njegovo pismo pesniku Jovanu Jovanoviću Zmaju napisano 15. juna 1894. u NJujorku.

Pismo je nastalo pod silnim utiskom njegovog jedinog boravka u Beogradu, juna 1892. kada ga je pesmom od deset strofa „Pozdrav Nikoli Tesli“ dočekao Zmaj, na svečanom prijemu.

Prva glasi:

Ne znam šta je,

je l’ suština

il to čini samo mis’o,

- Čim smo čuli:

dolaziš nam,

Odmah si nas elektris’o“.

Ostala je priča da je naučnik bio toliko ganut stihovima dobrodošlice, da je pesniku poljubio ruku. Dve godine kasnije Tesla se javio pismom Zmaju u kome ga obaveštava kako se njegov prijatelj Robert A. DŽonson „plemenit čovek, jedan od najboljih pisaca ovđe, i sam pesnik, latio posla da prevede zbirku Vašijeh divnijeh pesama na engleskom“.

- Sada prevodimo nekoliko drugijeh pesama. Htedoh „Đuliće“, ali je preteško, nu možebiti da ćemo uspeti docnije, ma i koliko posla imam, za to ću naći vremena. Molio bi vas da mi pošaljete Vašu sliku, a kada bi mogli i dve, dao bih jednu mom prijatelju, koji Vas toliko poštuje. Imam izdanja od 1882. Vašijeh radova i rad bi pribavio novije, ako se može dobiti - piše Tesla.


SRBI I POLJACI

U PREDGOVORU knjizi Jovana Jovanovića Zmaja, Tesla se osvrnuo i na sudbinu naroda kome je pripadao:

- Teško da postoji narod koji je doživeo tužniju sudbinu od srpskog. Sa visina svog sjaja, kada je carstvo obuhvatalo gotovo ceo severni deo Balkanskog poluostrva i veliki deo teritorije koji sada pripada Austriji, srpski narod je gurnut u beznadežno ropstvo, nakon fatalnog boja na Kosovu polju 1389. godine, protiv nadmoćnijih azijatskih hordi. Evropa neće nikada moći da isplati veliki dug koji ima prema Srbima, što su oni, žrtvujući sopstvenu slobodu, zaustavili taj varvarski prodor. Poljaci su kod Beča, pod Sobjeskim, dovršili ono što su Srbi pokušali, a na sličan način su bili nagrađeni za svoju uslugu civilizaciji.


Pratite nas i putem iOS i android aplikacije