Kućni broj nema 500 ljudi

V. CRNjANSKI SPASOJEVIĆ

19. 06. 2014. u 15:06

Кућни број нема 500 људи
Prijavljivanje na adrese centara za socijalni rad tek zaživelo, ustanove pretrpane

NA adrese centara za socijalni rad za prvih osam meseci, od kad su doneta podzakonska akta, prijavila se 471 osoba bez stalne ulice i broja, pokazuju najnoviji podaci Ministarstva za rad i socijalna pitanja. Među njima je bilo ne samo onih koji nemaju prebivalište i ličnu kartu, već i podstanara koje stanodavci odbijaju da prijave, ljudi isteranih iz kuća i odjavljenih sa starih adresa, štićenika domova za nazbrinutu decu koja su navršila 18...

Saša Miodragović, sekretar Asocijacije centara za socijalni rad Srbije, navodi primer gastarbajtera koji je dugo živeo u Nemačkoj:

- Radio je u inostranstvu, a formalno imao prebivalište u Beogradu. U međuvremenu je kuća srušena i adresa na kojoj je bio prijavljen ne postoji. Došao je u Vrnjačku Banju i kad su mu istekla dokumenta nije imao gde da se prijavi, pa smo ga prijavili na adresu našeg centra.

Na adresu niškog centra lane se, tako, prijavila jedna porodica sa petoro dece, ali i vanbračni par, gde su se roditelji odrekli sina, pa su odbili da prijave njega i ženu na svoju adresu. Na centre se prijavljuju i ljudi kojima srodnik ili staratelj premine, ne ostavivši im dokumentaciju o vlasništvu, a naslednik nema para za ostavinsku raspravu.

Problem je i to što su zaposleni u centrima pretrpani predmetima: 3.227 radnika ima 600.000 predmeta godišnje!

Zbog ovih i sličnih razloga, na nedavnom stručnom skupu u Vrnjačkoj Banji, centri su tražili preko resornog ministra Aleksandra Vulina da se ovi poslovi, baš kao i predviđeno pružanje besplatne pravne pomoći, izmesti na lokalne samouprave.

Tada bi se na opštinske adrese prijavljivali i „pravno nevidljivi“, čiji broj, kad se uporede prošlogodišnji podaci UNHCR i ovogodišnji „Praksisa“, opada. Lane je brojka dosezala 8.500, od čega oko 1.500 uopšte nije bilo upisano u matične knjige, dok ostali nisu imali ličnu kartu, pa ni pravo na državljanstvo, ime, posao... Procene su da je sada oko 4.200 ljudi bez lične karte i oko 1.000 neupisanih u matične knjige.

- Među njima je više dece nego odraslih. Nemaju zdravstvenu zaštitu, ne mogu da se upišu u srednju školu, nemaju pravo na dečji dodatak i socijalnu pomoć. Odrasli ne mogu da se zaposle, naslede ili steknu imovinu, otac ne može da verifikuje očinstvo, a majke ne mogu da upišu decu! Od početka godine pokrenuli smo 250 postupaka za upis u knjige rođenih - kaže Milan Radojev iz „Praksisa“.


GUBITAK 300 MILIONA EVRA

OD 2004, prema podacima UNHCR, izvršeno je više od 5.000 naknadnih upisa u matične knjige i pribavljeno više od 12.000 ličnih karata za pripadnike romske zajednice. Svetska banka tvrdi da marginalizacija romske populacije Srbiju košta godišnje 250 miliona evra na konto produktivnosti (zajednica je mlada, a ne radi) i 60 miliona na ime fiskalnih gubitaka.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije