Oproštaj u svečanoj tišini

E. V. N.

20. 05. 2014. u 09:38

Pisca Dobricu Ćosića juče je na Novom groblju ispratila kulturna i politička elita Srbije. Uz ćerku Anu i unuke Milenu i Nikolu, u povorci bilo oko hiljadu i pet stotina poklonika

OD velikog pisca, koji je odavno stekao status klasika i svojim knjigama i neumornom angažovanošću u javnom životu obeležio poslednjih nekoliko decenija, i bio prvi predsednik Savezne Repulike Jugoslavije, Dobrice Ćosića, juče se na Novom groblju u Beogradu oprostila politička i kulturna elita Srbije. Sahranjen je, prema sopstvenoj želji, bez oproštajnih govora, u porodičnoj grobnici uz suprugu Božicu.

Uz ćerku Anu i unuke Milenu i Nikolu, među hiljadu i pet stotina poštovalaca njegovog života i dela bili su predsednik Srbije Tomislav Nikolić sa suprugom Dragicom, predsednica Skupštine Maja Gojković, ministri Ivica Dačić, Nikola Selaković, Ivan Tasovac, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, zamenik gradonačelnika Beograda Andrija Mladenović, bivši predsednici Boris Tadić i Vojislav Koštunica, političari Dragan Đilas, Dragoljub Mićunović, Vuk Jeremić...
ŽIVOT I ROMAN SUMIRAJUĆI sopstveni život, Ćosić je svom biografu Radovanu Popoviću rekao: - Sve što sam bio, ako nisu knjige, ne zaslužuje da se spominje. Ja svesno nisam započeo život tako da on bude knjiga i da knjizi služi. Mislim da sam svesno započeo život da služim ljudima koji pate, menjajući im socijalno-istorijske uslove i odrednice. Dakle, započeo sam život sa velikim ciljevima: da učestvujem u menjanju sudbine srpskog naroda. I onda kada je najveća promena izvršena i osvojena vlast, ja sam posumnjao da ljudi imaju moć da ostvare ideje u koje veruju i u koje sam i ja verovao. S tom sumnjom, nekako istovremeno, ukazao mi se nagon za pisanjem romana. Od tada sam život posvetio romanu, sporeći se sa stvarnošću, romansijerskom imaginacijom i političko-moralnim stavom.

U oproštajnoj povorci bili su i akademici Nikola Hajdin, LJubiša Rakić, Matija Bećković, LJubomir Simović, Svetozar Koljević, Dušan Kovačević, Milosav Tešić, Dragan Nedeljković, pisci Miro Vuksanović, Radovan Beli Marković, Rajko Petrov Nogo, Milisav Savić, Miroslav Josić Višnjić, Milovan Vitezović, Goran Petrović, LJiljana Habjanović Đurović, Vladimir Kecmanović, Radomir Andrić, Vule Žurić, Mirjana Bobić Mojsilović, režiser Emir Kusturica, glumci Radoš Bajić, Jelena Žigon, reditelj Nebojša Bradić, sportisti Dušan Savić i Vladimir Petrović Pižon, muzičar Bora Dugić, estradni umetnik Bora Drljača, biznismen Miroslav Mišković, univerzitetski profesori, izdavači, bibliotekari, i mnogobrojni čitaoci.

U dugačkoj koloni poklonici velikana, koji svojom i pisanom i izgovorenom rečju nije mogao nikoga da ostavi ravnodušnim, strpljivo su ispred kapele čekali da izjave saučešće porodici. U dubokoj i svečanoj tišini, odavali su počast piscu, antifašisti, ratniku, borcu za ljudska prava i slobodu mišljenja, disidentu i državniku... Časnom i plemenitom čoveku, koji je uvek bio spreman da prizna svoje greške i zablude, ali kome nikada nije opraštano kada je ukazivao na tuđe stranputice. I mladi i stari, bili su pre svega njegovi čitaoci koji su o svetu, istoriji i politici spoznavali istine iz Dobričinih dela: "Korena", "Deoba", "Vremena smrti", "Vernika", "Grešnika", "Otpadnika"...

Način na koji se Srbija od njega oprostila samo je potvrdio Ćosićevu misao izrečenu u jednom od ekskluzivnih intervjua "Večernjim novostima": "Osećam da sam ispunio svoju sudbinu. Nada i vera nalaze se samo u istini".

Opelo je služio episkop bački Irinej, uz pojanje Hora Bogoslovskog fakulteta. Govoreći u ime SPC, i kao Ćosićev prijatelj, Irinej je izgovorio nekoliko molitvenih reči.


RADOVAN BELI MARKOVIĆ
PRIJATELJ
- MENI bi bolje bilo da sam zbog povreda koje imam, ostao da ležim kod kuće. Ali, morao sam da dođem. Bio je veliki pisac i moj prijatelj. Dolazio mi je u kuću. Odlaze meni bliska braća po peru. Nemam više s kim piti rujno vino, kao što reče Banović Strahinja.

DRAGAN STANIĆ
DIV

- OTIŠAO je dobri div srpske književnosti, pisac po kojem se meri čitava jedna epoha u trajanju srpskog naroda. Baveći se sopstvenom ideološkom dramom on je, istovremeno, izlagao dubinske uvide u prirodu srpskog naroda, u njegov način mišljenja i doživljaja sveta, u njegovu kulturu.

MILOVAN VITEZOVIĆ
NAJVEĆI

- ON je do ovog časa pisao i bio najveći živi srpski pisac. Delo mu je impresivno, obimom i domašajima. NJegovi romani su najcelovitiji i najuverljiviji prikaz sveobuhvatnog života Srba i njihove sudbine u istoriji i politici druge polovine 19. i celog 20. veka.


* * * * * * * * * *
Čuveni ruski pisac Vladimir Vojnovič, o sećanjima na svog dugogodišnjeg prijatelja Dobricu Ćosića

DVE VELIKE NESREćE ZA SRBIJU

- Srbija je ovih dana doživela dve nesreće, dva velika gubitka. Već danima pratim kako se srpski narod bori sa velikom nevoljom, sa nezapamćenim poplavama. Srcem i dušom sam na strani Srba iako sam daleko. Eto, sada ste me i vi još više rastužili kad ste mi rekli da je umro moj prijatelj, veliki pisac i humanista Dobrica Ćosić - kazao je juče našem dopisniku iz Moskve Vladimir Vojnovič, jedan od najpoznatijih i najprevođenijih ruskih pisaca.

Vojnovič, koga kod nas mnogi znaju kao autora čuvenog "Vojnika Ivana Čonkina", stari je prijatelj Dobrice Ćosića još iz disidentskih dana.


- Osamdesetih godina prošlog veka upoznao sam Dobricu u Parizu kad sam ja bio u izgnanstvu a on u nemilosti tadašnjih jugoslovenskih vlasti. Već tada sam bio pročitao njegov roman "Daleko je sunce" i mnogo sam o njemu dobroga slušao, ne samo kao o velikom srpskom piscu već, što je posebno važno, kao o dobrom i plemenitom čoveku. Taj prvi susret u Parizu ostao mi je u sećanju - priča Vladimir Vojnovič, koji je u decembru 1980. bio proteran iz SSSR-a kao protivnik komunističke vlasti.

Zbog tadašnjih ideoloških veza Moskve i Beograda, Vojnovič osamdesetih godina nije mogao da dolazi u Jugoslaviju, iako je to želeo.

- Kasnije, kad se promenio odnos vlasti prema meni rado sam dolazio, i kad god sam bio u Beogradu sretao sam se sa Dobricom. Gostio me je i u svojoj kući, što je za mene i tada i sada čast i znak velike pažnje. Tada sam se i uverio koliko vodi dinamičan život: stalno su mu dolazili neki ljudi, književnici, novinari, političari... Poslednji put, boraveći u Srbiji, zahvaljujući vašoj redakciji sreo sam se sa Dobricom i Branom Crnčevićem.

Vojnovič se seća da mu je tada Dobrica poklonio svoju novu knjigu o Kosovu, sa posvetom. Dogovorili su se i da se sretnu u Moskvi, ali do tog susreta nije došlo.

- Ćosić je bio čovek u godinama, pa se ne može reći da je smrt neočekivana. Ali, taj velikan sa lepim srpskim imenom koje sve govori o njemu, ostaće među nama zahvaljujući njegovim knjigama i celokupnoj delatnosti - kazao nam je Vojnovič.
B. Vlahović

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (6)

nikolai

20.05.2014. 16:08

Ostace vijecno medju Srbima sa svojim dijelima,a kome nije ugodio,pa svi svima nemozemo biti mili,Slava Velikanu Proze i identiteta

predrag

21.05.2014. 09:04

Zamakao je u večnost poslednji srpski pisac koji je imao milione čitalaca. Bilo je možda i većih i boljih pisaca od njega (Pekić. Andrić, Kiš...), ali znamenitijeg, čitanijeg i ubedljivijeg od njega nije bilo. Sada je sa svojim Mihizom, Mešom, Borom Pekićem, Žikom Stojkovićem... Laka Vam večnost, veliki čoveče.

Srbinovic

22.05.2014. 19:49

pogledati sve ove minuse koje je dobio na komentare citalaca pa videti gde odlazi kultura Srbije.Ipak velikani ostaju i posle smrti jer ustvari preko njihovih dela tek pocinju da zive