Crnogorci idu u Čakorsku 2, Karađorđevići do leta u Užičkoj 1

V. Crnjanski Spasojević

05. 04. 2014. u 21:00

Do jula kneginja Jelisaveta i knez Aleksandar planiraju da uđu u vilu „Crnogorka“, koja im je vraćena. Za Dan državnosti planiran prijem u novom zdanju

CRNOGORCI su odlučili - njihova nova ambasada biće u Čakorskoj ulici 2, na beogradskom Dedinju, i nadaju se da će u ovoj vili dočekati svoj Dan državnosti, 13. jul. I naslednici zdanja u kom su do sada boravili, kneginja Jelisaveta i knez Aleksandar Karađorđević, iskreno veruju da će do tada ući u svoje nasledstvo, u Užičkoj 1.

Agencija za restituciju vratila je deci kneginje Olge i regenta kneza Pavla vilu „Crnogorka“ u postupku restitucije, prošlog juna. Rešenje Agencije postalo je pravosnažno krajem godine i od tada traju pregovori da se Crnogorci isele i da im se nađe adekvatan smeštaj.

Posle više zdanja koja su pogledali, oni su se, kako saznajemo, opredelili za Čakorsku 2, u kojoj je celu deceniju, do prošlog maja, bila smeštena Misija OEBS u Srbiji, a pre nje hrvatska ambasada. Trenutno je u toku postupak krečenja i renoviranja zgrade, i dok se on ne završi, Ambasada Crne Gore ne može da se iseli iz „Crnogorke“, niti bilo ko, zbog diplomatskog imuniteta, može prislino da ih iseli.

Kneginja Jelisaveta i knez Aleksandar očekuju, ipak,. da Crnogorci izađu krajem juna, jer su planirali da 1. jula svečano uđu u svoje imanje i tu provedu leto. Tada bi na Dedinju trebalo da se okupi cela porodica, uključujući kneginju Jelisavetu, njenu ćerku Katarinu Oksenberg, kneza Aleksandra i njegovu suprugu princezu Barbaru od Lihtenštajna, a pozvan je i vojvoda od Kenta.

Kako kažu naši izvori, predstavnici crnogorske ambasade izrazili su želju da u vili „Crnogorka“, ipak, ostane konzularno odeljenje, ali Karađorđevići za ovo nisu zainteresovani. Pregovori, u koje je uključeno i srpsko Ministarstvo spoljnih poslova, još traju, a dok se ne završe, u Beogradu je, kako saznajemo, samo crnogorski konzul, ali ne i ambasador Brano Mićunović, iako je formalno preuzeo dužnost.

BEZ NAKNADE VILU u Užičkoj 1-3 koristila je Vlada Crne Gore na osnovu ugovora koji je zaključila sa Saveznom vladom, 3. juna 1994. Ugovorom je precizirano da se Vladi Crne Gore daje na korišćenje vila, veličine 875 kvadrata, sa parkom i voćnjakom od oko 17.000 kvadrata i otvorenim manjim bazenom. Ovo zdanje Crnogorci su dobili u zamenu za vilu u Užičkoj 20, koju su koristili pre toga neograničeno i bez naknade.

Vilu „Crnogorka“ u međuvremenu obišao je i ovlašćeni veštak, koji je utvrdio da je u odličnom stanju, i da su potrebne samo neke popravke na terasi i sređivanje izolacije. Takođe, svi dugovi su izmireni, osim zakupnine.

O vili „Crnogorka“, baš kao i o ovoj u Čakorskoj, godinama je brinuo „Dipos“. U informaciji koju je prošlog leta „Dipos“ dostavio Vladi Srbije i njenom Generalnom sekretarijatu navodi se da su od 2006. naše vlasti tražile da Podgorica plaća oko 32.000 evra mesečne kirije, ali su se Crnogorci pravdali da nema pravnog osnova, pozivajući se na dokument o besplatnom ustupanju „Crnogorke“ iz 1994. U međuvremenu dug, kako se vidi iz obračuna zakupa koji je uradio „Dipos“, narastao je sa kamatama na 2.500.602 evra.

Inače, plac i kuću kupila je kneginja Olga, početkom 1940. Plan porodice bio je da se, kada tadašnji prestolonaslednik Petar postane punoletan, preseli u Dvorac na Brdu kod Kranja, a da u Užičkoj (nekadašnja Rumunska 1) borave kada su u Beogradu. Porodica je pre odlaska iz zemlje živela u Belom dvoru, gde je kneginja Jelisaveta i rođena i provela prve četiri godine života. U okviru istog kompleksa, u Starom dvoru, živela je kraljica Marija, supruga ubijenog kralja Aleksandra, sa sinovima.

Imovina je svim Karađorđevićima oduzeta 2. avgusta 1947. Posle rata u Užičkoj 1 živeo je Edvard Kardelj.

UZ VILU KUPLJEN I VINOGRAD

VILU „Crnogorka“ kneginja Olga kupila je od Beogradske zadruge. Ugovor o kupoprodaji potpisali su, 25. marta 1940. Imanje se sastojalo od parcele 181 sa zgradom, dvorištem i vrtom, i parcele 180 sa vinogradom na Topčiderskom vencu. Tih 14.354 kvadrata plaćeno je u ono vreme 260 dinara po kvadratu, odnosno ukupno 3.732.179 dinara.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (2)

alex miles

06.04.2014. 05:41

Koja li farsa. Sve sama sirotinja !Vucic, vreme je da otvoris oci. Porez na imovinu ima da placaju svi, od ovih pa do popova. Uzas jedan da sta je Srbija postala.

Aleksandar

07.04.2014. 11:36

@alex miles - Prvo neka država naplati potraživanje za najam a i Jelisaveta jer na to ima pravo od prijema Rešenja o restituciji do iseljenja Ambasade CG. Uz to sledi njena porska prijava Poreskoj upravi Savski venac, pa tek onda naplata poreza.