Brisanje srpskih tragova u Prizrenu

IAKO je rušenje srpske škole u Drajčićima kod Prizrena, započeto pre nekoliko dana, obustavljeno, predstavnici Srba iz pokrajine ističu daleko značajnijom poruku koju rušenjem ovog objekta od kulturnog značaja šalju albanske vlasti. Naime, rušenjem škole stare 110 godina, najstarije u opštini Prizren a verovatno i na čitavom Kosmetu, albanske vlasti ruše temelje srpskog obrazovnog sistema u pokrajini.

- Ova škola, istureno odeljenje osnovne škole iz Sredske, bila je primer multietničnosti, jer je u njoj do 1999. godine nastavu po srpskom planu i programu pohađalo sedamdesetak srpske i bošnjačka deca - kaže za „Novosti“ Jovica Budurić, načelnik Prizrenskog okruga. - Rušenje škole bila bi jako loša poruka ne samo za raseljene Srbe već i primer nepoštovanja Briselskog sporazuma, pogotovu u oblasti obrazovanja, jer na osnovu dogovora srpski plan i program mora ostati u srpskim školama. To je takođe veoma loš primer za multienički život.

I dok pojašnjava da škola za Srbe na ovom području ima značaj kulturnog nasleđa, načelnik Budurić ističe da će zahtevati da se u potpunosti obustavi rušenje i da se već naneta šteta nadoknadi i sanira porušeni krov.

Jer, iako je rušenje škole započeto krajem prethodne nedelje, privremeno obustavljeno na intervenciju međunarodne zajednice i predstavnika Srba u kosovskim institucijama, još je neizvesno hoće li škola biti sačuvana.

Iako u njoj od 2004. nema đaka, škola po mišljenju predstavnika Srba sa ovog područja smeta albanskim vlastima koje u saradnji sa meštanima Bošnjacima žele da na temeljima srpske sagrade novu školu, u kojoj bi se nastava odvijala po albanskom planu i programu.

- Ova škola sagrađena je 1904. godine i bila je pod zaštitom države Srbije. U njoj sam kao učitelj proveo 32 godine, tokom kojih sam izveo na put 23 generacije, a osim srpske dece u školi su nastavu pohađala i deca muslimanske vere, koji se sada deklarišu kao Bošnjaci - priča za „Novosti“ Tomislav Tomić (83) učitelj u peniziji.

Inače, selo Drajčići broji pedesetak domaćinstava, od kojih u petnaestak srpskih kuća žive uglavnom stariji meštani.

BOŠNJACI ODOBRAVAJU

IAKO srpska škola u Drajčićima od martovskog pogroma 2004. godine nije radila, jer srpske dece nije bilo a bošnjačka su počela da nastavu pohađaju u susednom Mušnikovu, škola je po rečima učitelja Tomića do pre nekoliko dana bila u pristojom stanju.

- Krajem prethodne nedelje došla je grupa ljudi iz neke kompanije pozivajući se na odobrenje kosovskog Ministarstva prosvete da sruše školu. Tu su bili prisutni i meštani Bošnjaci koji su odobravali započeto rušenje - priča učitelj Tomić.