Niš: Besplatno obroci samo za stare i bolesne

NIŠLIJE koje su radno sposobne više neće moći da računaju na besplatan obrok iz narodne kuhinje. U ovom gradu ubuduće po porciju na kazan mogu samo stari i bolesni, kao i osobe koje iz nekog razloga ne mogu da rade. Ostali moraju da se snalaze.

Razlog zbog koga su gradske vlasti u Nišu posegle za ovom nepopularnom merom je, kako tvrde, taj što je broj korisnika za samo dva meseca, zbog loše kategorizacije, uvećan za čak 2.500. Tako je sada na spisku oko 5.500 korisnika.

Iako su opštinski budžeti u većini mesta u Srbiji prilično skresani, nijedan grad osim Niša nije počeo prekrajanje spiskova gladnih.

- Činjenica da je neko radno sposoban, ne može biti merilo za određivanje da li mu je pomoć neophodna - kažu u užičkom Centru za socijalni rad. - Na primer, ako samohrana majka mora danonoćno da brine o detetu sa invaliditetom, ona ne može zasnovati radni odnos, iako je radno sposobna.

U Beogradu program narodne kuhinje realizuje gradski Sekretarijat za socijalna rad, a ne Crveni krst, kako je u ostalim gradovima. Siromaštvo je drastično u porastu, tvrde nadležni u prestonici, i to se vidi upoređivanjem podataka iz 2009, kada je bilo 5.300 korisnika, dok je 2012. udvostručen broj obroka. Danas se sa gradskog kazana hrani gotovo 14.200 ljudi. Skidanje pojedinaca sa spiskova, smatraju, nije način da se dođe do većeg broja obroka.

- Uprkos stalnom porastu gladnih, grad se trudi da svima kojima je to preko potrebno obezbedi kuvanu hranu - kaže Nenad Matić, sekretar za socijalnu zaštitu u Beogradu. - Godišnje izdvajamo oko 10 miliona evra i nismo planirali da skraćujemo spiskove. Važna nam je jedino socijalna karta koju utvrđuje centar za socijalni rad kome korisnik pripada.

Centar za socijalni rad u Zrenjaninu suočava se, međutim, sa malo drugačijim problemom. Pojedini korisnici socijalne pomoći odbijaju da se zaposle i kada im se nađe posao.

- Neki primaju novčanu naknadu, a ujedno rade „na crno“ i tako ostvaruju dodatne zarade koje ponekad prelaze sumu prosečne plate u Srbiji - ističu u ovoj službi. - Svesni su da bi ukoliko bi pristali na legalno radno mesto, izgubili pravo na socijalna primanja.

PROCENE

PREMA podacima Crvenog krsta, u pojedinim mestima će u 2014. godini doći do povećanja broja korisnika, dok će u nekim broj korisnika biti manji. Porast će se zabeležiti u Šapcu, Požarevcu, Aranđelovcu, Gornjem Milanovcu, Požegi, Medveđi, Boru, Sremskoj Mitrovici, Staroj Pazovi i Vrbasu, dok će u Smederevu, Leskovcu, Merošini i Adi broj korisnika biti smanjen.