Fizičko vaspitanje se vraća na fakultete

ČASOVI fizičkog vaspitanja vratiće se na fakultete, usvojeno je na poslednjoj sednici Nacionalnog prosvetnog saveta. Članovi NPS podržali su Predlog mera unapređenja nastave fizičkog vaspitanja, koji predviđa i ozbiljniju nastavu fizičkog u nižim razredima, kao i proširenje kapaciteta za sport u školama, jer sada trećina osnovnih škola nema fiskulturnu salu.

Ako država odvoji sredstva, već od naredne školske godine akademci bi mogli da se vrate u sportske dvorane, na bazene i klizališta - besplatno i pod obavezno.

Kao neki od argumenata za hitno poboljšanje nastave fizičkog među đacima, ali i akademcima, članovi komisije koja je pisala ovaj strateški dokument naveli su da - 74,3 odsto odraslog stanovništva nije dovoljno fizički aktivno, 46,5 ima visok pritisak, 18 odsto je gojazno, trećina puši, a 40 odsto konzumira alkohol.

Zbog svega ovoga, fizičko bi u školama moralo da počne ozbiljnije da se tretira, a i da se vrati na fakultete.

- Od 1963. do 1998. godine studenti su imali obavezne časove fizičkog na prvoj godini - objašnjava za „Novosti“ prof. dr Dušan Mitić, predsednik ove komisije, član NPS i profesor Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Beogradu. - Neplivači su morali da idu na plivanje, a ostali su mogli da biraju sport. Iskustva su bila dobra, ali je promenjen zakon i sport ukinut na univerzitetima. Sada više nema nikakvih zakonskih prepreka da ga vratimo, samo je pitanje finansija i razumevanja Ministarstva prosvete. Bilo bi potrebno da se obezbede sredstva za nastavnike koji će te časove držati.

On kaže da je za početak najvažniji pozitivan stav i univerziteta i ministarstva, da bi sledeći korak bio traženje modela - da li će se sport vratiti kao fakultativna aktivnost ili će biti obavezna za sve.

A koliko je fizička neaktivnost uzela maha i ostavila posledice na zdravlje mladih, dodaje naš sagovornik, pokazuje i činjenica da su naša deca treća u Evropi po učestalosti deformiteta stopala i kičme.

Da stasavaju sve tromije generacije pokazuje i zapažanje dekana Šumarskog fakulteta u Beogradu. Ovaj fakultet na svakih 10 godina premerava šume. Poslednjoj generaciji koja je to radila trebalo je 15 odsto više vremena za isti posao, nego studentima deceniju ranije.