Humanitarne donacije niko ne kontroliše

V. CRNjANSKI SPASOJEVIĆ

četvrtak, 07. 11. 2013. u 21:18

Хуманитарне донације нико не контролише
Humanitarni račun može da otvori bilo ko, a uvid u njega je moguć samo po nalogu suda ili poreske uprave. Za utvrđenu prevaru zaprećena kazna do deset godina zatvora

TEKUĆE račune na koje građani uplaćuju humanitarne priloge može u banci da otvori bilo ko, a gde novac sa njih odlazi ne kontroliše niko. Ovo bi, u najkraćem, bio rezime mini-istraživanja koje smo sproveli posle velike buke u javnosti nakon smrti male Tijane Ognjanović.

Pošto je preminula čekajući transplantaciju srca u Americi, slučaj je stigao do tužilaštva koje bi trebalo da raščivija da li su i gde nestale preostale prikupljene pare. Ako se ispostavi da su zloupotrebljene, maksimalna zaprećena kazna za ovu vrstu prevare ide do decenije zatvora.

Bez obzira na ishod, cela priča bi, slažu se sagovornici „Novosti“, trebalo da bude opomena državi da promeni zakonodavstvo i konačno ustanovi neku kontrolu, jer je broj prevara iz dana u dan sve veći.

- Odavno upozoravamo na mogućnost zloupotreba humanitarnih donacija, ali do danas ništa nije urađeno - kaže Veljko Dugalić, predsednik Udruženja banaka Srbije. - Kada neko otvori račun na određeno ime, banka više nema mogućnost da kontroliše gde te pare idu. To je običan tekući račun koji neko može da zatvori kad hoće i pare diže onoliko puta i u koje svrhe hoće.

Zato Udruženje godinama predlaže da Ministarstvo finansija donese propis po kom bi to bili namenski, a ne obični tekući računi, i da osoba ne može sa njih po svom nahođenju da diže novac, već samo sa priloženim fakturama.

- Zbog nedostatka provere, kompromitovana je ideja humanosti - ističe Dugalić.

ZLOUPOTREBA ZDRAVLJA DECE DOK s jedne strane nema kontrole humanitarnih računa, s druge, humanitarne organizacije suočavaju se sa velikim administrativnim problemima u doniranju, a oprema koju nabave biva oporezovana. Iz Ministarstva zdravlja nedavno su poručili da bi bilo dobro da organizatori različitih humanitarnih akcija i donatori uspostave saradnju sa Ministarstvom, kako bi se dobili precizni podaci koliko ima onih kojima je potrebna pomoć. Tako bi se, po rečima Snežane Pantić Aksentijević, sprečile sve češće zloupotrebe kad se prikuplja novac za dete koje nije bolesno.

Koliko je zaista ideja kompromitovana možda najbolje pokazuje podatak da je dijaspora nekada bila najveći učesnik u humanitarnim akcijama, dok je sada učešće, zbog nepoverenja, prepolovila.

U Narodnoj banci Srbije objašnjavaju da je svaka banka po Zakonu o platnom prometu obavezna da poštuje tajnost računa, a pod tajnošću se smatraju podaci o stanju i prometu novca. Ona te podatke daje samo po nalogu suda, poreskog ili drugog nadležnog organa. U konkretnom slučaju tužilaštvu.

NBS je ovlašćena samo da vrši kontrolu platnog prometa kod banaka, a kontrolu obavljanja platnog prometa kod pravnih i fizičkih lica koja obavljaju delatnost, vrši ministarstvo nadležno za poslove finansija. U prevodu, ni NBS ne može da kontroliše gde ide novac prikupljen za humanitarne svrhe.

- Privatni računi preko kojih se prikuplja novac građana za nečije lečenje u inostranstvu morali bi da budu dostupni javnosti - kaže poverenik Rodoljub Šabić, i dodaje da bi ta obaveza trebalo da se pretvori u zakonsku.

- Gde god se prikuplja novac građana, bez obzira po kom osnovu, principi moraju da budu transparentnost i odgovornost.

On je istakao da mu izgleda „nesporna moralna obaveza“ da se novac koji je ostao na računu kao nepotrošen vrati, da bi neko drugi dobio priliku da se leči.

- Ne treba sputavati humanost, ali država mora da učini dodatni napor da potrebu za prikupljanjem sredstava građana za nečije lečenje u inostranstvu umanji. Jedan od načina je da formira fondove za te namene - kaže Šabić.

Prema Krivičnom zakoniku Srbije, ako je novac namenjen za dobrotvorne svrhe korišćen u neke druge, to se tretira kao prevara, ali samo ako nadležni organi to i dokažu. Ukoliko je prisvojena korist manja od 450.000 dinara, kazne su novčane ili od pola godine do pet godina zatvora. Do milion i po dinara kazna je do osam godina zatvora, a preko milion i po - do 10.

Nema podataka koliko ljudi je gonjeno zbog „dobrotvornih prevara“, ali lane su podnete 2.544 krivične pijave za različite prevare, a osuđeno je 583 ljudi.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (13)

Dusan

07.11.2013. 21:28

Ne dopada mi se kako se odvijaju stvari sa ovim humanitarnim akcijama. Ima vise ovakvih slucajeva. Ukoliko nakon neke humanitarne akcije ostane visak novca (koji je sa mukom skupljen, jer su ga od usta odvajali siromasni, bogati se ne hvataju za dzep), onda taj novac treba pokloniti drugome kome taj novac treba. To zakonom mora da se kontrolise. Do tada, necu vise da dajem svoje pare...

Suzana

07.11.2013. 22:00

Vrlo su interesantne i donacije za manjine od čega veoma lepo žive samoproklamovani borci za prava istih koje takođe niko ne kontroliše.Upravo pomenuti su najveći promoteri navodno ugroženih ljudskih prava na čemu grade svoje karijere i primaju svoje poprilične plate na račun onih koji su na socijali i humanitarnoj pomoći.Konkretno mislim na romsku populaciju koja u većini i ne zna kolike su te sume i gde odlaze mada verujem da bi se zapanjili da znaju da dobijaju samo promil !

kobaja grande

07.11.2013. 23:24

Ne mogu da verujem da neko koristi bolest ili smrt deteta da bi zgrnuo, materijalnu korist. Takve ljude treba najstrožije kažnjavati jer usled svoje samoživosti uništavaju mnoge živote koji bi mogli biti spaseni da oni nisu pomutili narodu svest o humanosti.

Role

08.11.2013. 04:50

Predlog koji daje g.Šabić sasvim ispravan i treba ga realizovati.Ako neko javno pozove da se na njegov privatni račun upklaćuje pomoć ne može se dozvoliti da posle,pozivajući se na" privatnost" bude u poziciji da može da izigrava humanost ljudi koji su pomoć pružili.

Nataša

08.11.2013. 07:29

Nemojte koristiti fotografiju ovog divnog, pokojnog deteta za članke ovog tipa. Tijana je mali Anđeo i ona nema ništa sa ovom temom, zloupotreba para ili ne.

Cherry

08.11.2013. 10:19

Kao i obicno, u nasem sistemu, kada su kradje u pitanju, tresla se gora rodio se mis. Sve dok je tako bice i lopovluka.

Marija

08.11.2013. 10:24

Žalosno je jako sve što se desilo sa malom Tijanom. Mislim da je najpravednije da se napravi fond sa njenim imenom za lečenje druge bolesne dece kojima je novac potreban.

MrNo

08.11.2013. 10:51

Srbija ima oko 7 miliona stanovnika i kada bi svako mesecno izdvojio samo 10 dinara prikupilo bi se 70 miliona dinara (600 000 evra). Taj novac da ide u fond za bolesnu decu na cijem celu bi bili roditelji cija su deca spasena upravo ovakvim akcijama. Ti ljudi bi sigurno maksimalno pravicno rasporedivali taj novac i siguran sam da bi radili bez naknade

Bane & Co. iz Nis

08.11.2013. 12:31

Pa to je strasno koji je to kriminal u Srbiji/sud nije nadlezan< nego drzavni ovlasceni Notar> da meni ucesniku privatne akcije za prikupljanja novca jedino sudskim putem?-zalosno jos uvek to rade Komu-sudije jer su i oni sa privatnim organizatorom, Gdine. Vucicu pa toje Mafia-korupcija/ ja sam licno poslao na racun Male Tamare i j asada po nekom zakonu lopovske drzave ja nemam uvid u stanje na racunu na koji sam uplatio moj novac,i sta dalje "pojela maca pare"stvarno ovako vise nemoze

Beogradjanin11

08.11.2013. 14:33

@Bane & Co. iz Nis - Vidi se koliko si bio upoznat ovom humanitarnom akcijom kad devojčici ni ime ne znaš. Inače, zove se Tijana, a ne Tamara.

kockar

08.11.2013. 14:15

Juce sam procitao da roditelji preminule djevojcice nisu potrosili ni jedan dinar a da se ne odnosi na lijecenje djevojcice i siguran sam da ce ukoliko su ovlasteni da podizu novac sa otvorenog racuna ostatak para ce prebaciti tamo gdje bi bio od koristi bolesnima.Da li je neko drugi zloupotrijebio i ne namjensi povukao pare neznam.Ukoliko jeste na robiju ga treba poslati