Srbija: Ostalo još 8.500 „nevidljivih“ stanovnika

V. Crnjanski SpasojeviĆ

21. 10. 2013. u 07:12

Србија: Остало још 8.500 „невидљивих“ становника
Država počela kampanju obuku romske zajednice kako da reši problem sa dokumentima i svoj status. Većina nema ličnu kartu, pa ni pravo na socijalnu i zdravstvenu zaštitu, državljanstvo, ime...

OKO 8.500 ljudi u Srbiji i dalje je „pravno nevidljivo“, najnovije su procene UNHCR. Njih oko 1.500 nije uopšte upisano u matične knjige, dok ostali nemaju ličnu kartu, pa ni pravo na socijalnu i zdravstvenu zaštitu, državljanstvo, lično ime, posao, obrazovanje, ne mogu da steknu imovinu.

Ovaj broj do skoro bio je mnogo veći. Od 2004, prema podacima UNHCR, izvršeno je više od 5.000 naknadnih upisa i obnova upisa u matične knjige, pribavljeno je više od 12.000 ličnih karata za pripadnike romske zajednice i nekoliko desetina hiljada raznih izvoda neophodnih za izdavanje ličnih dokumenata. Jer, više od 90 odsto „pravno nevidljivih“ su Romi.

Godinama je država negirala da postoji ovaj problem, kaže Davor Rako iz UNHCR:

- A on je mnogo veći nego što na prvi pogled deluje. Osim što je reč o nepoštovanju ljudskih prava, velika je i materijalna šteta. Prema studiji Svetske banke, marginalizacija romske populacije Srbiju košta godišnje 250 miliona evra kad je u pitanju produktivnost (romska zajednica je mlada, a bez obrazovanja i posla) i 60 miliona na ime fiskalnih gubitaka. Registracija je važna ne samo zbog njihovih prava, već i zbog obaveza, plaćanja poreza, slanja dece u školu, da država zna ko su joj građani.

BESPLATNA POMOĆ U PRVOM periodu realizacije sporazuma, aktivnosti su bile usmerene na unapređenje kapaciteta matičara i zaposlenih u centrima za socijalni rad i MUP. Organizovane su obuke za 91 sudiju za primenu Zakona o vanparničnom postupku, obuke za pružanje besplatne pravne pomoći pred sudom i matičarem, identifikovana su deca smeštena u ustanove za decu bez roditeljskog staranja, koja nisu upisana u matične knjige.

Prema istraživanju UNHCR, 6,8 odsto romske populacije je bez dokumenata, a 1,5 odsto ne postoji ni u jednoj zvaničnoj evidenciji. Problem je ozbiljnije počeo da se rešava tek od prošle godine, kada je potpisan Sporazum o saradnji između Ministarstva pravde i državne uprave, ombudsmana i UNHCR.

Njime je formirana i Tehnička grupa sastavljena od predstavnika MUP i Ministarstava pravde, rada i socijalne politike, zdravlja, Vladine kancelarije za saradnju sa civilnim sektorom, zaštitnika građana, Visokog komesarijata i Praksisa. Ovaj tim je već olakšao procedure da se ljudi bez dokumenata, koji nemaju prebivalište, lakše prijavljuju na adrese centara za socijalni rad. Tako sada MUP radi procenu da li osoba ima osnov za stanovanje u Srbiji, šalje dopis centru, i ovaj ga automatski, ako lice nema prebivalište, registruje na svojoj adresi.

Takođe, na osnovu instrukcije Tehničke grupe centri sada i po službenoj dužnosti pokreću inicijativu za utvrđivanje mesta i datuma rođenja. Jer, izmenama Zakona o vanparničnom postupku, kada u upravnom postupku ne može neko da se upiše u matičnu knjigu jer nema dokaza kad i gde je rođen, to je moguće uraditi u sudskom postupku uz dva svedoka.

Za slabo pismenu i siromašnu romsku populaciju ovo je nesavladiva pravna procedura, i zato sada Tehnički tim počinje kampanju da im se pomogne da je savladaju. Prema rečima Davora Raka, očekivanja UNHCR su da do kraja 2015. Srbija nema „pravno nevidljive“ ili da njihov broj bude sveden na minimum.

- Uloženi su veliki napori države da se pitanje „pravno nevidljivih“ zatvori, a planovi Ministarstva su da se ovaj problem što pre reši i da sva lica budu upisana u matične knjige rođenih, što je početak ostvarivanja svih ostalih prava - poručuju iz Ministarstva pravde.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije