Školsko zvono zvoni za probleme

Rade DRAGOVIĆ

31. 08. 2013. u 21:21

Za 850.000 učenika osnovnih i srednjih škola u Srbiji u ponedeljak počinje nova školska godina. U klupe će sesti oko 1.000 prvaka manje nego lane. Višak nastavnika

ŠKOLSKA godina, koja posle gotovo dva i po meseca letnjeg raspusta u ponedeljak počinje za oko 850.000 đaka osnovnih i srednjih škola, pored starih, donosi i niz novih problema i deci i prosvetnim radnicima.

U školske klupe i ove godine sešće oko 1.000 prvaka manje nego lane, a nije sasvim poznat ni broj nastavnika koji će prvih dana septembra zadužiti dnevnike, a pod znakom pitanja je i broj odeljenja u školama. Odgovori na sva ova pitanja očekuju se od novog ministra prosvete, koji će stupiti na dužnost prvog dana školske godine.

Za razliku od prošlosti, kada su gotovo svakog septembra kolale najave štrajkova prosvetara, ovogodišnji početak škole, ipak, nije pod znakom pitanja. To znači da će na zvuk školskog zvona u učionice 1.764 škole u Republici ući 550.000 osnovaca i oko 280.000 učenika srednjih škola.

Najveću tremu, bez sumnje, u ponedeljak imaće oko 70.000 prvaka koji će prvi put sesti u školske klupe. U Ministarstvu prosvete kažu da će u učionice ući 70.678 đačića, ali i da će njihov broj biti nešto veći, jer nije zanemarljiv broj prvaka koji će se upisati tek prvih dana škole.

BOSANSKI POD ZNAKOM PITANJA UVOĐENjE nastave na bosanskom jeziku koje je Bošnjačko nacionalno veće najavilo za početak ove školske godine unelo je dodatnu pometnju u školama u Novom Pazaru, Tutinu, Sjenici i Prijepolju. Iako u Ministarstvu prosvete kažu da će učenje novog jezika startovati u ponedeljak, sve je više glasova koji tvrde da će se tek sredinom sledeće nedelje znati da li je moguće organizovati nastavu ove školske godine, a otvoreno je i pitanje da li će da bude manjinskih odeljenja u srednjim školama.

Negativan prirodni priraštaj koji zbog bele kuge decenijama topi stanovništvo Srbije, osim što svake godine donosi manje prvaka, dovodi u pitanje i broj učitelja i nastavnika. Spiskovi nastavnog osoblja koje neće moći da ispuni normu još nisu završeni, iako je crta trebalo da bude povučena još polovinom avgusta. Prošlih godina hiljade prosvetara nisu imale pun fond časova, a pretpostavlja se i da će ove godine biti oko 200 nastavnika koji u dnevnik neće upisati nijedan čas. Procene govore da će spiskovi, kada konačno budu ažurirani i zaključeni, pokazati višak od čak 700 nastavnika.

U nizu nedoumica i problema koji će nastupiti za prvim zvonom je i veliki broj nepotpunih odeljenja u srednjim školama, koji preti da dovede do kolapsa već na samom startu školske godine.

Ovaj problem posebno pogađa mašinske, poljoprivredne i građevinske škole, koje su zbog sloma mature i upisa na osnovu uspeha ove godine dobile „istorijski minimum“ đaka. Odluka prosvetnih vlasti da prosek bude merilo za upis dovela je do velike navale na atraktivne škole, ali i promaju u školama za kojima ni inače ne vlada veliko interesovanje.

- Niko ne zna kako će da izgleda početak nastave u srednjim školama. Situacija je mučna i za učenike, njihove roditelje i nastavnike - ne krije zebnju Milorad Antić, iz Foruma srednjih stručnih škola. - Pojedini direktori dobili su usmeno zeleno svetlo prosvetnih vlasti da, uprkos zakonskoj zabrani, formiraju odeljenja i sa manje od 15 učenika.

U Ministarstvu prosvete, koje iščekuje stupanje na dužnost novog ministra, kažu da je s obzirom na situaciju školska godina dobro pripremljena. Prvi put stupiće i novine koje je doneo set novih prosvetnih zakona od kojih je najvažnija odredba koja se tiče promenjenih uslova za odlazak u penziju prosvetara.
KALENDAR PRVI odmor od škole đaci će imati na kraju prvog polugodišta, koje je 27. decembra. Prema školskom kalendaru, zimski raspust trajaće do 17. januara. Prvi dan prolećnog odmora biće 17. aprila, a odmor će trajati do 23. aprila 2014. godine. Od škole će se prvi oprostiti maturanti gimnazija - 23. maja. Sedam dana kasnije, završiće školu i osmaci i maturanti stručnih škola. Za ostale osnovce raspust počinje 13, a za srednjoškolce 20. juna.

- Nastavnik ili stručni saradnik sa navršenih 65 godina života ili 40 godina staža mora da ide u penziju - objašnjava Ljubiša Antonijević, pomoćnik ministar prosvete. - Prema podacima sindikata iz predškolskih ustanova i škola ovom zakonskom izmenom otvorena su vrata za penziju oko 5.000 ljudi. Tako će biti rešen problem tehnoloških viškova, a biće smanjen i pritisak Nacionalne službe za zapošljavanje.

Novi propisi daju i mogućnost besplatne đačke užine koju će u školama organizovati opštine i gradovi. Škola može da nađe donatora među roditeljima ili privrednicima koji mogu da finansiraju ovakav vid ishrane.

Novinu čini i to što će deca sa posebnim potrebama moći da dobiju podršku nastavnika i saradnika iz specijalnih škola, ukoliko im je potrebna pomoć.

Ove godine škripi i sa besplatnim udžbenicima, a konačna odluka o njihovoj sudbini biće doneta kada država premeri sve dobre i loše strane ovog projekta. Na besplatne knjige Ministarstvo će ove godine da potroši 700 miliona dinara, što je namenjeno za radne udžbenike đaka od prvog do četvrtog razreda osnovne škole. Zbog manjka novca, besplatne knjige neće ove godine dobiti petaci, kako je to prvobitnim planom bilo predviđeno.

Sudeći prema najavama, nakon usvajanja novog zakona o udžbenicima, ovaj projekat trebalo bi da dobije konačan status, jer je podela knjiga do sada bila utemeljena na uredbi Vlade Srbije.

Četvrtaci osnovnih škola od ove godine na posebnim časovima upoznavaće se sa predmetima i nastavnicima koji će ih sačekati u petom razredu. Ovo je jedna od novina koju predviđaju novi prosvetni propisi. Praksa je pokazala da mnoga deca imaju problema na prelasku iz četvrtog u peti razred, a nove mere imaju cilj da školarce pripreme na princip koliko predmeta - toliko nastavnika. Po novom zakonu, sve škole će morati obavezno da imaju internet sajt i letopis, u kome će biti beležene sve školske aktivnosti, takmičenja, jubileji....

PROSVETA BEZ OTPUŠTANJA OTPUŠTANjA u prosveti i nauci neće biti, jer tu nema viška zaposlenih - rekao je u subotu u Skupštini Srbije kandidat za novog ministra prosvete Tomislav Jovanović. - Dok se govori da u državi imamo veliki broj funkcionalno nepismenih, ne može da postoji višak onih koji obrazuju - rekao je Jovanović. - Obrazovanje i nauka nisu i ne mogu da budu potrošnja. Reč je o investicijama koje ne daju brze rezultate, već tek posle izvesnog vremena.

Budući ministar kao svoj prvi potez najavio je upoznavanje sa saradnicima i predstavljanje plana rada. On najavljuje bolju saradnju sa inostranstvom u oblasti obrazovanja i nauke, ali i promene u timu koji je do sada radio u Ministarstvu.

PAPRENE RATE ZA ŠKOLARINU

NIJEDNA banka ne nudi posebnu vrstu kredita za nabavku školskih torbi, pribora i udžbenika... Ovo bi, svakako moglo da se podvede pod klasičan potrošački kredit, ali bi onda roditelj morao celu nabavku da obavi u jednoj knjižari, odnosno prodavnici. Uz to, kamate na potrošačke kredite su visoke, pa je isplativije uzeti keš zajam, koji isto košta, i kupiti sve što treba školarcu na različitim prodajnim mestima.

Svakako, uvek postoji jeftiniji način. Mnoge knjižare i prodavnice omogućavaju plaćanje na rate, čekovima bez kamate. Takođe, moguće je da se pazari i kreditnim karticama, i to bez kamate, ako određeno prodajno mesto ima o tome ugovor sa bankom. O tome se, pre pazara, treba raspitati kod konkretnog trgovca.

Kada je reč o školarinama, banke obično imaju posebnu ponudu „studentskih kredita“, uz grejs period koji ide i do dve godine. U toku ta 24 meseca, dužnik plaća samo kamatu, a potom počinje i otplata glavnice.

Bez obzira na to što druge banke i kredite za školarinu podvode pod klasične „potrošačke“ zajmove, uslovi su manje-više isti: kamatna stopa je veća od 20 odsto, pa ovom načinu finansiranja školarine treba pribeći samo u nemogućnosti da se ona plati na neki drugi način (fakulteti obično omogućavaju plaćanje školarina na rate, bez kamate). Mala je razlika u kamati (kod nekih banaka je uopšte i nema) koje banke zaračunavaju na keš kredite i zajmove za školarinu. (D. I. K.)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)

vito

01.09.2013. 09:46

Ovo samo ukazuje na to koliko je ocenjivanje u osnovnim skolama dovedeno do besmisla. Zar je tolika razlika u uspehu između redovne nastave i male mature. Gospodo inspektori može li se u osnovno za dete koje ima prosek 3,2 zaključiti 4? ILI koje ima prosek 4,3 zakljuciti 5???