SKORO svakog dana u prošloj godini po jedan porodični nasilnik dobio je od suda meru zabrane približavanja žrtvi. Tačnije, njih 330, što je daleko više nego godinu pre toga, kada ih je bilo 246.

Ovo, međutim, nije imalo mnogo efekta na smanjenje porodičnog zlostavljanja, a ovogodišnji bilans više je nego mračan. Od Nove godine u različitim porodičnim svađama ubijeno je 46 osoba, od čega 27 žena! A tek je polovina avgusta...

Sudovi izriču mere zabrane prilaska zlostavljača žrtvi na 100, 200 ili više metara ne samo kad su u pitanju maltretirani žene i deca, već i sinovima i kćerima koji premlaćuju ostarele roditelje, momcima koji su tukli svoje devojke, braći i sestrama, komšijama...

- Imala sam slučaj dvojice braće koja su bila u dugogodišnjem sukobu, bilo je čak i pokušaja ubistva, pa je sud, umesto pritvora, jednom od njih odredio zabranu prilaska do pravosnažnosti presude - laže Svetlana Tomić Jokić, portparol novosadskog Višeg suda.

Pitanje je, međutim, koliko ove mere imaju efekta.

NASILJE POČINJE SMS PRETNJAMA NAJVEĆI broj bivših muževa, pre nego što prekrši zabranu, bivšim saputnicama preti SMS porukama. Policija takve prijave, po pravilu, ne shvata ozbiljno. Pretnje takođe šalju preko trećih lica, tipa „ubiću je“ ili „neće od nje ništa ostati“. Na kraju se sve završi fizičkim napadom. Vreme između SMS pretnje i napada može da bude veoma kratko, a posledice fatalne.

- Kada gledamo rad sudova, možemo da kažemo da je mera zaživela jer je oni, kada je u pitanju nasilje, izriču skoro rutinski - kaže Vesna Stanojević, koordinatorka Sigurne ženske kuće. - Ali pitanje je šta posle biva sa žrtvom, koliko je ona stvarno bezbedna?

Ova sudska mera neke nasilnike zaista zastraši i oni se, bar neko vreme, ne usuđuju da prilaze svojoj porodici ili devojci. Ali ima i onih koje ni to ne može da odvrati. Oni sačekuju bivše žene ili devojke, vređaju ih, pljuju, šamaraju, a bilo je i težeg nasilja. Tako je, recimo, lane, muž koji je imao zabranu prilaska, i tu zabranu više puta kršio, na kraju sačekao suprugu S. G. i izudarao je čekićem po glavi, nanevši joj izuzetno teške telesne povrede.

- Kada žrtva pozove policiju, umesto da onaj koji je prekršio zabranu automatski ode u zatvor i da ga tužilac goni po službenoj dužnosti, policija kaže - tužite ga. A žena obično nema ni novca, ni živaca, ni snage, ni vremena za novi sudski spor. Tako prekršioci praktično prođu nekažnjeno, pa mera ne daje rezultate koje bi trebalo - kaže Stanojević.

Ova zabrana se izriče i u teškim krivičnim postupcima, koji se obično vode pred višim sudovima. Reč je o zabrani približavanja i komunikacije sa svedokom ili oštećenim. Po rečima sudije Svetlane Tomić Jokić, u pitanju su krivična dela ubistva u pokušaju (ako postupak nije pravosnažno okončan, a okrivljeni nije u pritvoru), kod bludnih radnji, pokušaja obljube zloupotrebom službenog položaja ili silovanja, kao i kod nanošenja teških telesnih povreda...

- Reč je o tek nekoliko takvih mera izrečenih godišnje, i to mahom tokom istražnog postupka - kaže portparol novosadskog suda.


STOP NA TRI GODINE

ZABRANA približavanja zlostavljaču, prema našem zakonu, može trajati najduže tri godine. U to se ne računa vreme provedeno u pritvoru ili zatvoru. Ako se ustanovi da je zlostavljač prekršio izrečenu meru, po zakonu se pokreće novi krivični postupak i on u tom slučaju može biti osuđen najviše do tri godine zatvora.