Nema za ‘leba bez penzionera

B. Hadžić

27. 07. 2013. u 21:27

Sve je više porodica koje žive ne samo od penzija najstarijih, nego i od njihovog honorarnog rada. Nekadašnji bankarski službenik, sada prodavačica sladoleda: Radim do ponoći

KADA je platila račun za struju, telefon i druge komunalije, iz pošte u centru Beogradu izašla je Marija Muratović (66). Sela je na klupu da malo odmori, pa - računa ona - da polako krene natrag na posao. Sat vremena dnevne pauze za ručak je isticao, a gazda Veterinarske ustanove u kojoj radi ne toleriše kašnjenje. I ništa ne bi bilo čudno, da gospođa Muratović nije u penziji već šest godina.

Ovo su neka nova vremena, valja im se prilagoditi, pomirljivo kaže, kao da je najnormalnije za jednog penzionera da u poznim, penzionerskim danima svaki dan u osam sati ujutru odlazi na posao i na prijemnom odeljenju se javlja na telefon.

PREDNOST

Naravno da nije prijavljena, to je i jedini razlog zašto je dobila prednost na poslu u odnosu na mlađe ljude.

- Ako mi pokažete kako sa 28.000 dinara mesečeno da platim sve račune, napunim frižider, i da još preostane para unuci da kupim majicu ili šorts, ja ću momentalno dati otkaz i otići na Kalamegdan da se družim sa drugim penzionerima - priča Marija, koja je radni vek provela kao nastavnik srpskohrvatskog jezika.

Šta se to promenilo? Zašto je njena generacija najstarije sugrađane uvažavala i gledala sa poštovanjem, dok su danas penzioneri jednak problem kada uđu u javni prevoz, stanu u red u pošti, pa do toga da se stezanje republičkog kaiša ne može zamisliti bez zamrzavanja njihovih ionako mizernih penzija.

- Strah! Mi smo vaspitavani da na starije gledamo sa strahopoštovanjem, oni su za moju generaciju bili autoriteti - priča. - Meni su noge klecale svaki dan u tri sata kada se moj otac vraćao sa posla, ni sama ne znam zašto, a recimo nikada me nije udario. Slažem se, nije bilo normalno da se plašiš onih koji te najviše vole, ali mislim da se danas otišlo u drugu krajnost. Roditelji nemaju vremena, a često ni ne znaju kako da prosvete svoju decu. Nađite mi porodicu koja svaki dan u četiri sata ruča zajedno. Nema je.

U sledećem trenu, pogledala je na sat, i usplahirano, ubrzanim korakom zaputila se nazad na posao.

SLADOLED

KO u letnje vreme prođe beogradskom Knez Mihailovom ulicom, neka obrati pažnju na prodavce sladoleda. Uočiće jednu pravilnost. Iza frižidera iz kojih se prodaje sladoled mahom sede gospođe čija je lična karta još davnih godina izbeledela. Iza jednog od njih, pod senkom promotivnog suncobrana, na temperaturi blizu 40 stepeni stajala je postarija žena. Njene duboko, u lice, urezane bore, i proređena bela kosa kao sneg otkrivali su da je prešla sedmu deceniju života. Leva ruka joj je bila u gipsu, pa se kultruno izvini jednoj mušteriji što nije u stanju da joj otvori sladoled.

- Radim do ponoći, poslednji autobus za Žarkovo je deset minuta kasnije. I tako sam, kao i svake večeri trčala na stanicu pre dve nedelje i pala. U ruci sam nosila sladoled za unuka - prepričava nezgodu koja je pogodila.

Njen posao je sezonski. Nije mogla zbog povrede da odsustvuje sa posla tri meseca. Nije taj luksuz mogla da priušti jer njena razvedena ćerka, diplomirani stomatolog, nikako ne uspeva da nađe posao, a njena unuka ima 12 godina. Njih troje žive pod istim krovom u stanu reda i veličine 32 kvadarata.

Iz straha, nije želela da se predstavi, niti kaže koliko joj je godina. Međutim, otkrila je da je ceo radni vek radila kao bankarski službenik. Ovaj život i svakodnevni napor, priznaje, preteško joj padaju. Smrkne se kada čuje da se razmatra da njena penzija bude "zamrznuta".

- Svoju sam penziju pošteno zaradila, niko mi je nije poklonio, kakav je to način da ja ispašatm za loše vođenje države - kratko kaže pre nego što je došla sledeća mušterija.

ŠAH-MAT

NA Kalemegdanu u toku je bila partija šaha. Intelektualni penzioner, kako je sebe predstavio Boža Janjić (69), inače geolog u penziji, slabije je stajao u meču protiv odrpanog, oronulog i neobrijanog Vladimira Gudale, čoveka kome dve godine nedostaju do starosne penzije.

- Ja se nisam snašao. Fabrika otišla u stečaj, novca da povežem staž nemam. Supruga preminula, decu nemam. Podstanar sam, a kiriju nisam platio tri meseca - u najkraćim crtama ispričao je svoj život Vladimir Gudala.

Iako je morao da prizna poraz za šahovskom tablom, i stegne ruku boljem, to nije pokvarilo raspoloženje Božidaru Janjiću. Nasmejan, posvetio nam se posle šahovske kapitulacije.

- Moja penzija je odlična, ne mogu da se požalim. Ide do 100.000 dinara. Moj stariji sin živi u Austaraliji, uspešan je naučnik, kao i njegova supruga. Moji unuci dođu svakog leta u Srbiju. Vodim ih na bazen, u zoološki vrt, kupi im deda sladoled, lubenicu... Prošle godine sam ih vodio na more u Bečiće. Šta da vam kažem, živim pravi penzionerski život.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (6)

Moma Zivanovic

27.07.2013. 22:19

Boze sacuvaj....UMESTO da mlade zaposle da imaju pare za zivot I osnivanje porodice oni zaposljavaju penzionere..KOJI vec primaju penzije...to nije normalno,,neko moze da prima pare na dva mesta a neko ne moze nina jedno? Njoj malo da sedi kuci za 28000...kako je bre nije sramota da izadje u novine? Mnogi mladi nemaju ni posla a ona na dva mesta radi? SRAMOTA

Raul

30.07.2013. 11:48

@Moma Zivanovic - Lako bi se ovo sve sredilo, samo kad bi se, a to nece biti NIKAD, oni koji primaju dve do 16 plata na raznoraznim mestima odrekli "svog bogatstva" koji im, dodelila stranka na vlasti, a kad stranka sidje s vlasti, oni ne silaze sa trona i dalje primaju istu veliku platu na vise mesta, jer boze moj, oni su bogom dani i veliki menadzeri, a zemlja propada. Ima nacina da se dovede stanje u normalu. Ne treba da se izmislja topla voda. Jedino sto ovde nema dovoljno mesta da upisem sve...

Djole

27.07.2013. 22:35

Prvo je kod svakog penzionera, radnog i neradnog čoveka: "Kada platim struju i .... ostalo" šta mu ostaje NIŠTA !. Tako kuka svaki čovek u ovoj Srbiji, sem onih malobrojni, koji (ne)misle da je poskupljenje struje i ostalih namirnica opravdano, odnosno bezobrazno i drsko put ka boljem standardu, za koji se zaljaze naša vlast ? Da, samo napred, ali da umesto sve pojeftini, ili da se povećaju plate i penzije mi slušamo jedno ,a radi se drugo...!

vagrant

27.07.2013. 22:44

Penzionerka, bivsi bankarski sluzbenik prodaje sladoled u 70 godina, da bi izrdzavala nezaposlenu cerku i unuku? Pa zasto cerka nezaposleni stomatolog ne prodaje sladoled, nego sedi kuci?Kod nas u Srbiji su mnoge stvari naopako postavljene, na zapadu je ovo retkost!

Milisav1964

27.07.2013. 23:28

To je zato sto Niko od mladih nece da radi svaki poisao,stide se.Vozio sam Auto u junu duzu relaciju,nekad su se videli kopaci po nekoliko njih,sada samo jos poneka starica ili starac i to sam kopa.Za 10-tak god.kad pomru starci imacemo sve iz uvoza jer nikom ne pada na pamet da radi od mladih,tuzno,koja je lenjost i nepostovanje prema starijima nastalo.Drugacije smo bili vaspitani,imalo je sve nekog smisla,ovo su cudna vremena a i narod je takav.

Ludi Milojko

28.07.2013. 00:38

Sve ce to Nikolic pozlatiti? on je pre par dana na tviteru naredio Fileu da narod "ODMA" mora da oseti med i mleko u otoku? Ja sam seljacko dete i nemam puno skole ali ne verujem u ovakve sugave iluzije, ali postujem svacije ideje i misli.

TRex

28.07.2013. 09:19

Raspon izmedju najmanjih i najvećih penzija bi trebalo postupno smanjiti. Naprimer, može da se 'zamrzne' povećanje 1/3 najvećih penzija, a poveća 10% najnižih penzija, pogotovu 'minimalne' koja je samo oko 13.000din. Država mora da povede više računa o najsiromašnijim penzionerima, a smanji primanja najbogatijim, koji ionako imaju previše.