Otrovi prete Srbiji

BIVŠI vlasnici iz Bugarske bukvalno su očerupali fabriku „Nova Srbijanka“ u Valjevu, ali su zato ostavili - ekološku bombu! Oko 20 tona amonijaka u hladnjači opasnost je za više od 10.000 ljudi koji žive u okolini. Srećom, nekontrolisanog curenja amonijaka nema, a u ponedeljak će početi istakanje opasne materije i njen transport.

Grad Valjevo je iz budžeta obezbedio oko 2,7 miliona dinara za uklanjanje amonijaka. Nekadašnji prehrambeni gigant, svojevremeno poznat širom bivše Jugoslavije, u neposrednoj je blizini valjevskog Novog naselja.

- Fabrika nema novca, pa smo odlučili da reagujemo zbog bezbednosti građana - kaže Stanko Terzić, gradonačelnik Valjeva. - Situacija sa amonijakom u „Novoj Srbijanki“ nije u direktnoj nadležnosti gradskih vlasti, ali bi eventualni ekološki incident mogao da izazove nesagledive posledice. Ni zdravlje, ni bezbednost građana u ovom trenutku nisu ugroženi. U ponedeljak počinje istakanje i transport van kruga fabrike.

Slučaj valjevske fabrike nije usamljen u Srbiji. Širom zemlje rasute su desetine fabrika čije je vlasništvo sporno, a koje u postrojenjima poseduju opasne materije. Ove firme gotovo po pravilu su zatvorene, u stečaju ili drugoj vlasničkoj pat-poziciji, pa je teško i utvrditi odgovornost za zagađenje. U „Novoj Srbijanki“ o opasnom amonijaku do sada je brinulo samo pet preostalih radnika fabrike. Ostali zaposleni izgubili su posao, jer je firma oktobra prošle godine otišla u stečaj, upravo na predlog grada Valjeva, koji potražuje oko 25,4 miliona dinara.

Bivši vlasnici najveći deo proizvodnje - sem hladnjače - isekli su i prodali na otpadu kao staro gvožđe. Firma „Medija svjat“ koja je kupila nekadašnju „Srbijanku“ i nadenula joj naziv „Nova Srbijanka“, fabričke zgrade i hale prodala je drugoj bugarskoj firmi „Nju ekspres finans“ za dva i po miliona evra. Zbog toga je početkom marta prošle godine bio uhapšen Anton Valjov (33), osumnjičen za poresku utaju, neplaćanje poreza.

Nerešeni vlasnički odnosi, stopirana proizvodnja, zastarela oprema i postrojenja za čuvanje i uništavanje opasnih materija u neuspešno privatizovanim preduzećima najveće su ekološke pretnje životnoj sredini u Srbiji. I država priznaje da nije lako napraviti rendgenski snimak zagađivača.

- Za zatvorena preduzeća koja su potencijalni zagađivači nadležna je republička inspekcija - kaže Dejan Lekić, pomoćnik direktora Agencije za zaštitu životne sredine. - Mi imamo podatke samo za firme koje rade i zagađuju, a preduzeća koja ne rade praktično su nevidljiva.

Upravo takva je fabrika „Viskoza“ u Loznici, na kojoj već godinama stoji katanac, ali u čijim se magacinima nalaze opasne materije koje su nekada korišćene u proizvodnji. One će biti predmet popisa najesen.

Na mapi ekoloških bombi ucrtan je i Niš. Republička inspekcija još pre nekoliko godina popisala je pet tona hemijskog otpada, 35 kubika otpadne kontaminirane ambalaže i tridesetak boca pod pritiskom u krugu Elektronske industrije, ali ništa nije učinjeno.

U zapisniku inspekcije navedeno je da u krugu EI postoji čak stotinak hemijskih materija, a mnoge od njih su veoma toksične i lako zapaljive. U magacinima se nalaze i sumporna, mlečna, fosforna i hlorovodonična kiselina, bakar-sulfat, etil-alkohol, aceton, trafo ulje, razne boje i lakovi, nitrorazređivač.

- Velika je opasnost od požara i eksplozija jer se uskladištene opasne materije nalaze u neadekvatnim objektima i prostorima, a nije dobro ni obezbeđen - kaže Radiša Spasić, diplomirani hemičar i dugogodišnji rukovodilac sektora pripreme proizvodnje i neposredni rukovodilac magacionerima u EI.

PRAVU ekološku bombu predstavljala je čačanska „Hladnjača“, iz čijeg sistema za hlađenje je krajem prošle godine iscurila manja količina amonijaka, jer je ova firma ostala bez struje i to zbog duga od oko osam miliona dinara. Na sreću, opasnosti po zdravlje ljudi nije bilo. Na insistiranje vatrogasne stanice struja je odmah uključena kako bi amonijak bio vraćen u cevi, a proletos je „Hladnjača“ ponovo proradila.