STRADANJE srpskog naroda i Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji, koje nesmetano traje, ne vidi se iz Brisela i Berlina. Dobro će se, međutim, primetiti svaka srpska greška i propust u sprovođenju sporazuma sa Prištinom. Molimo se Bogu da njegova primena ne doživi neslavnu sudbinu mnogih prethodnih „dogovora“.

Posle Vidovdana, koji je ove godine protekao u znaku odobravanja početka pregovora o pristupanju Srbije EU, ali i napetosti i incidenata na KiM, ovako govori portparol Svetog arhijerejskog sabora SPC episkop bački Irinej (Bulović). On naglašava da je u pokrajini sada na delu „mekši“ teror nad Srbima, ali i da državni vrh ima punu podršku Crkve u borbi za bolji položaj naroda u pokrajini.

* Da li će se Crkva uključiti u najavljeni nastavak razgovora sa Prištinom, posvećen statusu i imovini SPC na KiM?

- Razgovore je započela i vodi ih država Srbija, a ne Crkva. Smatram da u neposrednom i iskrenom razgovoru Crkve i države, uz obostrano razumevanje i dobru volju, i pored razlika u pristupu pojedinim pitanjima, postoji neophodno jedinstvo i saglasnost u suštinskom opredeljenju za budućnost, pa i boljitak srpskog naroda na KiM. Uvereni smo da predsednik, Vlada i Skupština deluju u tom smeru. Oni za to imaju punu podršku SPC. Jedino što je za Crkvu neprihvatljivo jeste odricanje Srbije od njene južne pokrajine, a to, verujemo, nije prihvatljivo ni našoj državi, niti srpskom narodu u celini.

* Kako vidite situaciju na KiM u svetlu sprovođenja dogovora

postignutog u Briselu?

- Postoji bojazan da ni međunarodni protektorat i prisustvo NATO snaga na KiM ni najnoviji pregovarački proces u Briselu nisu doneli pravdu ni rešenje problema. Posle rušenja i skrnavljenja pravoslavnih svetinja, izgona stotina hiljada Srba, trgovine ljudskim organima i sličnih zlodela, sada je na delu „mekši“ teror - varvarsko uništavanje spomenika, ubistva, napadi na imovinu, getoizacija, pretnje... Sveta dužnost svih nas je da, uprkos svemu, vodimo nedeljivu brigu o svakom čoveku i hramu na KiM. Uvek smo spremni na razgovor i delanje, pogotovo kad je reč o položaju naše crkve u pokrajini.

ZAČUDIO ME JE POSTUPAK GRIGORIJA * Mnogo se govori o trenutnom odnosu države i Crkve. Da li je vladika Grigorije pogrešio što nije dočekao predsednika Tomislava Nikolića u Trebinju? - Sudeći po medijskim vestima, protokol Predsedništva nije na formalno zadovoljavajući način obavestio nadležnog arhijereja o poseti predsednika. Začuđen sam, međutim, pred činjenicom da moj brat u Hristu vladika Grigorije nije, kako dolikuje, dočekao Nikolića. Za njegov dolazak je svakako znao, makar samo iz medija. No, kao što smo videli, celo Trebinje je, zanemarujući političke i stranačke razlike, izašlo da, u duhu srpskog hrišćanskog gostoljublja, pozdravi predsednika i da tako posvedoči nerazdeljivo jedinstvo srpskog naroda.

* Očekujete li da će Muzej žrtava mađarske racije i otkrivanje spomenika Mađarima ubijenim na obali Tise 1944. i 1945. zatvoriti ratno poglavlje među žiteljima Vojvodine?

- Srpski i mađarski narod decenijama živi u miru i saradnji. Svaki postupak koji nas približava istini, približava nas Bogu, dubljem samopoznanju i ljudima sa kojima živimo. U jednom slučaju reč je o ratnom zločinu Hortijeve nacističke države nad apsolutno nevinim Srbima, Jevrejima i Romima, poznatom kao Šajkaška i Novosadska racija 1942. godine. U drugom se radi o delovanju novouspostavljenih komunističkih vlasti u najvećem broju na osnovu presuda za konkretne zločine, o čemu postoji literatura i istorijska građa. Muzej žrtava racije i spomenik na Tisi svakako treba da služe poznanju istine. Svaka nevina žrtva pred Bogom je ista i zaslužuje dostojno obeležje.

* I Skupština Srbije osudila je akte protiv civilnog mađarskog

stanovništva, a neki su čak ocenjivali da je reč o „kupovini“ mađarskog glasa pred odlučivanje o priključenju EU...

- Svaku inicijativu koja doprinosi uspostavljanju boljih odnosa i saradnje među narodima, pogotovu susednim i hrišćanskim, Crkva pozdravlja i podržava. Duboko sam uveren da akti koje donose dve države, u koje uključujem i nedavni susret dvojice predsednika u Čurugu, neće produbljivati stare rane nego će doprineti unapređivanju bratske ljubavi i saradnje između dva hrišćanska naroda, koji jedan sa drugim žive duže od milenijuma.