Penzije idu na terapije

Tako je priča oko zamrzavanja prihoda i licitiranja koliko su zapravo duboke rupe u državnoj kasi zabrinuli i ovdašnje radnike, koji razmišljaju da se možda ni njima ne smeši sasvim sigurna starost. Nije zato malo onih koji sumnjaju da li će, u trenutku kada dođe njihov red na isplatu zarađenog, uopšte biti penzija. Takve su poruke mogli da pročitaju na osnovu „optimizma“ ekonomista koji ovih dana glasno tvrde da bi nastavljanje rasipničnog i nepromišljenog trošenja novca, što traje već dugo, moglo veoma brzo isprazniti i državnu i kasu Fonda PIO.

I dok u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike tvrde da je isplata svih penzija i sigurna i zagarantovana jer „tako kaže zakon“, nije mali broj stručnjaka koji ovakvu ubeđenost dovode u pitanje.

Slavenko Grgurević, potpredsednik Upravnog odbora Fonda PIO i član radne grupe za restrukturiranje sistema PIO, zato tvrdi da se „najgori scenario“ može sprečiti samo ako se krene odmah sa više istovremenih akcija:

- Neophodna je reforma penzijskog sistema i na njoj se svakako već radi, ali ona sama po sebi nije dovoljna i neće garantovati ni sigurne ni pristojne penzije u bliskoj budućnosti. Država već sada isplaćuje penzije iz kredita, odnosno tako što se neprestano zadužuje, dok s druge strane, ne čini ništa efikasno čime bi pojačala prihode. Ukoliko se nastavi sa ovakvom fiskalnom politikom bankrot je zagarantovan.

Novcem koji Fond PIO prikupi od doprinosa ne mogu se ni iz bliza pokriti sve isplate. Zato su dotacije iz republičkog budžeta sve veće i u ovoj godini su blizu rekordnih 300 milijardi dinara što republički budžet više nije u stanju da trpi. Za „popravku“ je, kako ocenjuju u radnoj grupi za reformu sistema PIO, potrebno mnogo toga, a stabilizacija Fonda najviše zavisi od metoda koji će država odabrati u borbi sa ovim problemom. Ako nastavi po starom, upozorava Grgurević, penzija neće biti već u 2014/2015. godini.

Koraci kojima će se ići u reformisanje penzijskog sistema već su odavno definisani, ali u Vladi Srbije duže od godinu dana nisu pronašli vremena da zvanično saslušaju predloge UO Fonda PIO. A dva su ključna - tvrde autori. Pre svega se mora uspostaviti znatno efikasnija naplata doprinosa, ali je podjednako važna i „kapitalizacija“ Fonda. To znači da bi se Fond delimično komercijalizovao i sam počeo da zarađuje neki novac. Preduslov je, međutim, da se (konačno) zvanično upiše kao vlasnik sopstvene imovine koja obuhvata tridesetak banja i klimatskih lečilišta širom Srbije. Maratonski postupci oko regulisanja vlasništva vode se po sudovima od severa do juga Republike, a radna grupa je počela da arhivira prve presude.

Grgurević, ipak, kaže da uz ovaj proces mora da se odvija i znatno odgovornija ekonomska politika jer reforme moraju da idu „u paketu“.

- Bez reforme javnog sektora nema ni govora o pomacima nabolje. U javni sektor je od 2000. godine uloženo skoro 60 milijardi evra, a rezultat je poražavajući. Prosečne plate u njemu su duplo veće od penzija i to zato što su javnim sektorom, u poslednjih deset godina, upravljale političke partije samo da bi obezbedile lažan socijalni mir.

A kako bi trebalo da izgleda održiv penzijski sistem rukovodstvu Fonda predočili su i Međunarodni monetarni fond i Fiskalni savet. Oni računaju da se danas više od 13 odsto bruto društvenog proizvoda sliva na penzijski sistem iako je prihvatljiva granica svega 10 odsto. A ovaj bi nivo, „uz ogromne uštede i agresivnu reformu“, postao dostižan tek 2020.

TRAŽE SVOJE NATRAG

Fond PIO je 2006. pokrenuo pitanje svoje imovine, odnosno imovine u koju su, počev od 1970. pa do devedesetih godina ulagana sredstva iz doprinosa. Fond je učestvovao u izgradnji najmanje 30 specijalnih bolnica, ali i oko dvesta zdravstvenih ustanova i više od šest stotina preduzeća. Samo u izgradnju rehabilitacionih centara, kao i za njihovo tekuće i investiciono održavanje, Fond je uložio više od pet stotina miliona evra.