Namenskoj industriji potrebna pomoć države

KADA je britanski magazin "Ekonomist" objavio da je puška, uz maline i tenis, 2011. bila najvažniji proizvod Srbije, nije mnogo pogrešio - te godine izvezeno je oružja i municije u vrednosti većoj od pola milijarde dolara. Poslednje najave saradnje sa Emiratima i Rusijom mogle bi da u sledećih nekoliko godina ovu brojku pomnože i nekoliko puta. Da bi srpska namenska industrija, međutim, postala stub srpskog izvoza potrebno je da je podupre i država sa, kako se procenjuje, blizu 100 miliona evra.

Ovaj novac pomogao bi vojnoj industriji da se izbori sa problemima koji su se slagali decenijama - milionskim dugovima, velikim troškovima proizvodnje zbog zastarelih mašina i opreme, ali i i nedostatkom kvalitetnog kadra.

Okidač za renesansu srpske vojne industrije mogla bi da budu nova partnerstva, pre svega sa Rusijom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Od ovih poslova očekuje se da domaćim fabrikama otvore niz novih tržišta na Bliskom i Dalekom istoku.

Kao najambiciozniji posao najavljena je saradnja sa UAE na završetku razvoja i serijskoj proizvodnji visokosofisticirane rakete "alas". Ovaj posao biće vredan više od 200 miliona evra, a u prvoj fazi planirana su arapska ulaganja od oko 24 miliona evra. "Alas" se, inače, smatra najambicioznijim razvojnim projektom domaće vojne industrije, a reč je o raketnom sistemu sa navođenjem, čiji je domet i do 60 kilometara.

Slično je i sa proizvodnjom oklopnih transportera u Velikoj Plani, gde se silazak prvih vozila očekuje već krajem ove godine. Ovaj čelik mogao bi da ojača odbranu Vojske Srbije, ali i da donese džakove dolara iz sveta. Uz podršku Rusije, zajednički proizvod mogao bi da se prodaje na tržištima istočno od Urala, kojima Srbija do sada nije imala pristup.

Dobru priliku za promociju svojih proizvoda i kontakte sa novim kupcima namenska industrija imaće na predstojećem Sajmu naoružanja i vojne opreme "Partner 2013", koji će od 25. do 28. juna biti održan u Beogradu. Na njemu će se predstaviti sve vodeće fabrike oružja, municije i odbrambene tehnike koje rade u Srbiji, a čiji broj se dobacuje i do 400, ali i sve vojne naučnoistraživačke ustanove koje rade na razvoju, ispitivanju i proizvodnji borbenih sredstava.

Oružje i vojna oprema gotovo su jedini izuzetak od pravila da Srbija više uvozi nego što izvozi, jer je više od 90 odsto proizvoda srpske namenske industrije namenjeno kupcima iz sveta. Među najvećim partnerima Srbije u ovoj oblasti je Irak, sa kojim su zaključena dva velika ugovora vredna više do 330 miliona dolara. Među starim saradnicima još iz vremena SFRJ su i Alžir, Egipat, Angola, zemlje Bliskog istoka, ali i Malezija, Bangladeš i Vijetnam.

Put do korisnika u inostranstvu proteklih godina najlakše je nalazila domaća municija. Na svim meridijanima po ceni i kvalitetu poznata je srpska klasična automatska puška M70 i njena savremena verzija M21. Opredeljenje države poslednjih godina bilo je da Srbija izvozi zaokružene sofisticirane sisteme, kao što je školsko-borbeni avion "lasta" ili oklopno vozilo "lazar".

- Najviše smo okrenuti Vojsci Srbije, ali sa preduzećem "Jugoimport SDPR" imamo ugovore i za korisnike iz inostranstva - kaže pukovnik Zoran Rajić, direktor Vojnotehničkog instituta, ustanove koja je mozak domaće vojne industrije. - Očekujemo da kupcima iz sveta, od novih projekata, posebno budu zanimljive bespilotne letelice, koje proizvvodi svega petnaestak država u svetu.

Jezgro namenske industrije Srbije čini šest preduzeća sa većinskim državnim kapitalom. Ona imaju oko 8.000 zaposlenih, od kojih oko 6.000 njih ima stalni posao. Pored ovih, za naše prilike, giganata, u ovom sektoru radi još 40 manjih preduzeća, koja proizvode delove i komponente. Proteklih nekoliko godina ove firme su obrnule blizu milijardu dolara, a posla je i danas napretek.

- Ugovorili smo poslove do kraja godine čija je vrednost 172 miliona evra - kažu u čačanskoj fabrici "Sloboda". - To, međutim, nije konačno, jer, neprekidno pregovaramo sa inostranim kupcima.

U čačanskoj kompaniji nedavno je otvoren objekat za kompletiranje artiljerijske municije, čija su izgradnja i opremanje koštali oko 5,5 miliona evra. Izgradnjom ovog postrojenja biće povećana produktivnost, pa će "Sloboda" mesečno proizvoditi tri puta više artiljerijske municije nego do sada.

Pored velikih uspeha preduzeća oružja i municije, od 2007. godine beleže se i veliki problemi koji čekaju na sistemsko rešavanje. U njihovom gomilanju ključnu ulogu su odigrale ekonomske sankcije devedesetih godina, ali i NATO, koji je 1999. godine dobar deo ovih fabrika sravnio sa zemljom.

O izgubljenom tehnološkom koraku svedoči prosek starosti mašine u "Zastavi-oružju" koja je oko 40 godina. Veliki problem je i kadrovska nesrazmera - pored viška zaposlenih dobar deo fabrika kuburi sa stručnjacima, koji bi svojim idejama mogli da pomognu proizvodnju. Zbog toga, uprkos punoj proizvodnji i dobrim bilansima, dobit je često na ivici isplativosti.

- Postoji zaključak Vlade Srbije da za kompletnu namensku industriju obezbedi 75 miliona evra državnih garancija - iznosi plan oporavka Rade Gromović, direktor kragujevačke fabrike. - Ova sredstva bi preko Fonda za razvoj bila plasirana u poslovne banke, koje bi nam dale povoljne investicione kredite. Tako bi fabričkim kapacitetima bio udahnut novi život.

"PEGAZ" I "KOBAC" GLAVNI ADUTI

PORED dokazanog kvaliteta pešadijskog i ličnog naoružanja i municije, Srbija ima velika izvozna očekivanja od školskog aviona "lasta", koji se već koristi u Iraku. "Utva" iz Pančeva ima kapacitete i za uspešnu proizvodnju letelice "kobac", čiji razvoj je još u toku. Ovaj turboelisni avion biće namenjen za naprednu obuku, ali i za borbenu upotrebu u podršci protivterorističkim snagama. Aduti vojne industrije su i bespilotne letelice "vrabac" i "pegaz", kao i artiljerijska sredstva, koja se gotovo neprekidno unapređuju.