NE verujem da novinari francuske državne televizije nisu znali da nemaju posla sa pravim krijumčarima već praktično sa glumcima-naturščicima. A imali su tezu unapred i nastojali su, ne da je provere, već da je „dokažu“ - kaže profesor Zoran Jevtović, sociolog medija sa Niškog univerziteta povodom skandala koji je izazvala reportaža o navodnom švercu oružja iz Srbije u Francusku. - Međutim, ovde nije bitan sam prilog, već trenutak kada je objavljen i namera. Ne verujem u slučajnosti.

Osim što je pustio u svet iskrivljenu sliku o Srbima, francuski Drugi program je stavio na ispit i odnose dveju država. Zbog lažiranog priloga ambasador Francuske Fransoa Gzavije Denio je u ponedeljak bio pozvan u Ministarstvo spoljnih poslova Srbije, a kontaktirano je i sa policijskim atašeom u ambasadi Francuske.

Sporna reportaža emitovana je u martu, a ambasada Srbije u Parizu tada je zatražila od policije da proveri navode iz priloga, ali je istraga otišla u sasvim drugom smeru - ispostavilo se da je reč o insceniranoj novinarskoj priči sa lažnim akterima. Umesto trgovaca oružjem inspektori su pronašli sitne kriminalce koji su ih glumili u TV-prilogu.

SRBI “TRGOVCI ORGANIMA“ ZBOG slike koja se u Francuskoj stvara o Srbiji prašina se podigla i pre dve godine posle emitovanja igranog filma „U kavezu“. Scenarista i reditelj Jan Gozvan i pisac Gijom Leman očigledno su bili inspirisani „žutom kućom“ i pričom o trgovini organima na Kosovu, ali su odlučili da zamene uloge krivaca i žrtava. Tako su u filmu trgovci organima postali Srbi, a njihove žrtve kosovski Albanci.

Francuski novinari Frank Ženzoa i Reži Mate u februaru su došli u Srbiju da snime reportažu o ilegalnoj trgovini naoružanjem. Saradnik im je bio ovdašnji novinar Aleksandar M. koji je za 300 evra trebalo da pomogne da nađu krijumčare spremne da pred kamerama svedoče o svojim nedelima. On ih je povezao sa rođakom Nenadom Mirkovićem i kumom Žarkom Blagojevićem koji su za 800 evra pristali da odglume krijumčare naoružanja.

Blagojević je od oca i tasta pozajmio dva pištolja, a od novca francuskih novinara kupili su i automatsku pušku. Zatim su maskirani, ispred srpske zastave, „svedočili“ o navodnom krijumčarenju. Pištolje su kasnije vratili vlasnicima, a pušku prodali za 100 evra.

- Prilog francuske televizije se ne može posmatrati tek kao primer novinarske neprofesionalnosti - smatra profesor Predrag Simić, bivši ambasador Srbije u Parizu. Ovo nije prvi put da se u Francuskoj govori o švercu oružja sa Balkana, ali i da je u delu javnosti propaganda protiv Srbije i dalje jaka.

- To dolazi, pre svega, od dela francuske levice i nekih profesora univerziteta - kaže Simić. - Objavljeno je mnogo knjiga i radova koji se negativno odnose prema Srbiji. Počev od knjiga sa naslovom poput „Srpski nacionalizam od Vuka Karadžića do Radovana Karadžića“, preko teza da je Holokaust u Srbiji bio strašniji nego u Hrvatskoj, do doktorske disertacije koja tvrdi da je Francuska izabrala pogrešnog saveznika na Balkanu u Prvom svetskom ratu. Taj pokret je dosta snažan, a istaknutu ulogu u njemu imaju Anri Levi i Bernar Kušner.

Profesor Jevtović sa Filozofskog fakulteta u Nišu kaže da je mnogo manipulativnih priloga u savremenom novinarstvu.