Restitucija: Oteto se teško napušta

RESTITUCIJA se ne bavi samo prošlošću. Ona nije samo ispravljanje istorijske nepravde prema ljudima kojima su komunističke vlasti oduzimale građanska prava i imovinu na montiranim sudskim procesima. Restitucija je suštinski važna za srpsko društvo jer dokazuje da je pravda dostižna i da se ne sme igrati osnovnim ljudskim pravima, a jedno od njih je pravo na svojinu. Međutim, ovaj proces ima i tamnu stranu, jer uzurpatori tuđe imovine ne žele da se odreknu velikih zarada koje su sticali na njoj i vrše pritisak i na vlasnike i na Agenciju za restituciju, ukazuje Strahinja Sekulić, direktor ove institucije.

Rešenjima Agencije, do sada je starim vlasnicima i njihovim naslednicima na teritoriji Srbije vraćeno 86 zgrada, 159 stanova i 646 poslovnih prostora. Međutim, sve su češći slučajevi osporavanja tih rešenja.

- Sve je veći otpor restituciji, od nivoa lokalnih vlasti pa do državnih institucija. Najnoviji primer su hoteli „Beograd“ i „Splendid“, koje smo vratili vlasnicima. Međutim, naša rešenja su osporena iz Ministarstva finansija, s besmislenim obrazloženjima i proces je vraćen na početak. Za Agenciju otpor restituciji nije neočekivan, jer ona raščišćava decenijske zloupotrebe i ukida ogromne profite onih koji su manipulisali poslovnim prostorom, stanovima i raznom drugom imovinom. Taj polusvet, koji besprizorno jede budućnost sopstvenog naroda, svakodnevno mi šalje preteće poruke, koje prosleđujem policiji i nastavljam svoj posao. Restitucija mora da vrati poverenje građana u državu - kaže Sekulić.

On upozorava da mnogi moćnici i interesne grupe pokušavaju da zaustave vraćanje imovine starim vlasnicima i naslednicima.

- Građane zato zbunjuje i plaši to što neke anonimne birokrate mogu da zaustave restituciju. Reč je o staroj lošoj praksi da se pojedinci zaklanjaju iza autoriteta institucija i izvrgavaju ruglu zakone i procedure - navodi Sekulić.

Radeći godinama kao pravobranilac Beograda, on se često sudarao s prljavim privatizacijama i građevinskom mafijom, a sada među onima koji ometaju restituciju ponovo sreće iste protivnike. On primećuje mnogo sličnosti između ljudi koji su posle Drugog svetskog rata montiranim ideološkim suđenjima i nasiljem otimali imovinu od starih vlasnika i današnjih moćnika koji ometanjem restitucije pokušavaju da ponove zlodelo.

- Nivo nasilništva je otprilike isti, a nažalost i nivo nemogućnosti zaštite prava. To vidimo u postupcima koje vodimo. Sa stanovišta vlasnika i naslednika, ti procesi su teški i tehnički i emotivno, jer ih vraćaju u traumatičnu porodičnu prošlost. Njih užasne kad se posle 50-60 godina sretnu s istim mentalnim sklopom nasilnika. Pitaju se da li su građani drugog reda i da li za njih uopšte važe zakoni - kaže Sekulić.

On hrabri građane da ne odustaju od svojih prava i podseća da je u postupcima restitucije u zemljama okruženja bilo i po nekoliko promena propisa.

- Mislim da će zakon o restituciji morati da se menja i kod nas - zaključuje Sekulić.