POTRAGE za nestalim osobama, ukradenim stvarima i vozilima, decom koja su krenula stranputicom, ali i obezbeđenje imovine, provera poslovnih partnera i otkrivanje krađe autorskih prava, samo su deo posla tridesetak detektivskih agencija, koliko ih legalno posluje u Srbiji. Delatnost Šerloka Holmsa od ove godine trebalo bi da bude uređena zakonom, jer je Srbija trenutno jedina evropska zemlja koja nema ovaj propis.

Detektivski paragrafi, koje priprema Ministarstvo unutrašnjih poslova, trebalo bi da stignu u parlament najkasnije do leta, zajedno sa paketom izmena i dopuna Zakona o policiji. Ovaj propis bio je pred usvajanjem prošle godine, ali je zbog nedovoljne zaštite podataka o ličnosti povučen iz procedure.

U ponudi srpskih detektiva uglavnom su poslovi vezani za bračne odnose, otkrivanje i instaliranje ”bubica”, pribavljanje dokaza o nameštanju sudskih presuda i njihova revizija.

Mada su u Registru privrednih subjekata APR upisana svega četiri privredna društva i 18 preduzetnika, ovih agencija ima daleko više. Pod raznim drugim šiframa (mahom uslužnih delatnosti) zabeleženo ih je 30. Procenjuje se, međutim, da se poslovima agenata i obezbeđenja, legalno ili ilegalno, bavi oko - 500 firmi.

Sve su one, prema rečima prof. Bogoljuba Milosavljevića sa Pravnog fakulteta Univerziteta Union, u sivoj zoni, zbog nedostatka propisa:

OPREMU NABAVLjAJU ZA STOTINAK EVRA DA danas bilo ko može da osnuje detektivsku agenciju, pokazuje i podatak da je u slobodnoj prodaji moguće kupiti špijunske programe za presretanje SMS poruka i razgovora za samo 139 evra ili parabolički mikrofon pomoću kojeg je moguće snimati razgovore do 200 metara udaljenosti za 109 evra, upozorava Predrag Petrović.

- Pokušaji da se uredi privatni sektor bezbednosti traju još od 2001. ali zakon još nije usvojen zbog interesnih grupa koje to opstruišu. Ovo je vrlo važan sektor, jer u detektivskim i agencijama za obezbeđenje, a mnoge se bave paralelno i jednim i drugim poslom, ima oko 40.000 ljudi.

Prema rečima Predraga Petrovića, iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, u Srbiji je u privatnim bezbednosnim kompanijama, trenutno zaposleno između 30.000 i 60.000 ljudi, postoji oko 3.000 ovakvih firmi i registrovano je 47.000 komada oružja. Međutim, samo 25 odsto njih radi po zakonu, a ostali - na crno.

Da je detektivski posao, međutim, daleko od filmske predstave ističe Dragan Trivan, predsednik Grupacije ove delatnosti PKS. On ističe da se poslednjih godina detektivi najčešće bave ”čistim” obaveštajnim radom u privredi, kao i zaštitom porodice, maloletničkom delikvancijom, bračnim problemima...

- Deo kolega radi samostalno, ali postoje i agencije koje pokrivaju više sektora - objašnjava Trivan. - Detektivski posao podrazumeva prikupljanje uglavnom javnih informacija, ali i njihovu obradu, kako bi one bile korisne i upotrebljive.


POLICIJA NADZIRE

KLJUČNA novina za rad detektiva u novim propisima su licence koje će oni morati da poseduju. Dozvola za rad važiće pet godina, a izdavaće ih MUP. Policija će imati i kompletan nadzor nad načinom rada i učinkom privatnih agenata.