POKRET četnika je bio pokret kolaboracionista, šovinista, kvislinga. To nisu bili antifašisti, jer Dragoljub Draža Mihailović nije izdao nijedno naređenje da se krene u akciju.

Ovako je u petak svedočio istoričar Branko Latas, koji je u Vojnoistorijskom institutu bio zadužen za prikupljanje i proučavanje građe.

- Na sastanku u oktobru 1941. godine, Mihailović je ponudio Nemcima da svoje snage stavi na raspolaganje Vermahtu u borbi protiv komunista - rekao je Latas, svedok koga je predložio Subnor, i prvi koji je bio protiv vraćanja časti i ugleda četničkom komandantu.

”SRBADIJA” PONOSNA NA DRAŽINA DELA KAO i uvek, osim u sudnici, Draži se ”sudilo” i ispred zgrade Višeg suda. Na jednoj strani su bile pristalice četničkog pokreta sa ”saborcima” iz ”Obraza”, koji su nosili transparent ”Ponosni smo na Čičina dela, uz tebe je Srbadija cela”. Sa druge, protivničke strane, nešto manji natpis imali su ”Komunisti Srbije”. Povremeno, i jedni i drugi bi zapevali svoje pesme, a policija je čekala na gotovs da ih razdvaja.

- Draža je izneo Nemcima čitav program delovanja četnika. Poručio im je da se neće boriti protiv njih, pa čak i ako ih napadnu.

Latas je rekao da je došao do podataka da je za vreme bitke na Neretvi oko 19.000 četnika bilo pod komandom Italijana.

Na pitanje sudije da li je došao do informacija koje su o Dragoljubu Mihailoviću imali Forin ofis i Vašington, on je odgovorio da jeste.

- Amerikanci su konstatovali da je za odličnu organizaciju fašista četnika bio zaslužan Draža Mihailović, i da se na strani Pavelića, uz 35.000 ustaša, borilo i 15.000 četnika - rekao je svedok.

Svedočenje Latasa biće nastavljeno u februaru zato što je predao sudijama dve knjige, koje oni moraju da pročitaju.