PRISLUŠKIVANjU građana najčešće pribegava policija, dok je Bezbednosno-informativna agencija prepolovila upade u telefonske razgovore i listinge građana. Usvajanjem novih propisa o načinu postupanja vojnih bezbednosnih službi, koji su već u proceduri u Vladi, biće okončan i poslednji čin neovlašćenog prisluškivanja tuđih razgovora.

U iščekivanju zakona, kojim će biti zacrtano da samo sud može da da zeleno svetlo za slušanje razgovora ili pretresanje spiskova pozvanih korisnika telefonskih operatera, službe su osetno smanjile ”šetnju” po tuđim tajnama.

- Presretanjem komunikacija građana u januaru ove godine dnevno smo imali uvide na 1.300 brojeva telefona i internet-adresa, dok je prošle godine taj broj bio duplo veći - iznosi poslednje podatke šef kabineta direktora BIA Jovan Stojić.

I NOVAC GRANICA SLEDEĆI korak u sputavanju rada bezbednosnih agencija je - kontrola trošenja novca. Otvaranje ovog pitanja najavljeno je u parlamentarnom Odboru za kontrolu službi bezbednosti, a podržala su ga i sva kontrolna tela. Predsednik Saveta Državne revizorske institucije (DRI) Radoslav Sretenović potvrdio je za ”Novosti” da je ovakav zahtev stigao u njegovu instituciju.

- Nije reč o listinzima već o prisluškivanju govorne ili elektronske komunikacije.

Na tragu BIA su i vojne službe bezbednosti, čije se uvo više ”ne odvaja” bez sudskog naloga, iako novi zakon još nije usvojen. VOA i VBA su, inače, jedine bezbednosne službe kojima zakoni dozvoljavaju da na svoju ruku čeprkaju po elektronskim komunikacijama.

U smanjenju upada u razgovore građana zaštitnik građana Saša Janković vidi signal da je moguće brinuti o bezbednosti uz veće poštovanje prava građana:

- To znači da se u tuđu privatnost olako zadiralo, jer službe svoje zadatke mogu i elegantnije da izvršavaju.

On podseća da u privatnost građana, međutim, trenutno najviše zadire policija, pozivajući se na Zakon o krivičnom postupku, koji slušanje razgovora odobrava i po nalogu tužioca. U MUP-u su saglasni da je ova odredba neustavna, ali i obećevaju da neće čekati promenu zakona da bi radili poštujući građanska prava.

Predsednica skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti Jadranka Joksimović kaže da su agencije pokazale dobru volju da javnosti otvore svoj rad:

- Transparentnost državnih organa čiji je zadatak zaštita nacionalne bezbednosti ne može biti neograničena. Broj presretnutih komunikacija dosta govori o radu agencija, ali važnije je poštovanje zakona. Manje presretanja razgovora pokazuje da agencije počinju da vode računa o svom postupanju.