ODLUKA Vlade kojom se zadužuju ministarstva pravde i kulture da pripreme predlog mera koje će sprečiti da "sporni događaji iz prošlosti ugroze dobre međunacionalne odnose u Srbiji", još nije stigla ni u jedno od ova dva ministarstva.

Nadležnima još nije sasvim jasno u kom pravcu bi mere mogle da idu, a, kako saznajemo u Vladi, nije dat ni rok za njihovo pripremanje. Ovaj zadatak ministarstvima dodeljen je pod tačkom razno, na sednici Dačićevog kabineta u utorak.

Ideja je, objašnjavaju u Nemanjinoj 11, da se ubuduće ne dozvole proslave godišnjica pravno i istorijski spornih događaja i ličnosti. U pitanju su pojedinačni ili masovni zločini tokom burne srpske istorije, kao i istorijske figure čija uloga je, pre svega u Drugom svetskom ratu, bila sporna. Tačnije, reč je o onima koji do sada nisu ili nikada neće ni biti rehabilitovani. Među njima je i Aćif Hadžiahmetović, čija spomen-ploča je i izazvala lavinu, a koji je zbog saradnje sa okupatorom streljan 21. januara 1945. Ali, u "istom košu" mogli bi da se nađu, kako tvrde naši izvori, i Dimitrije Ljotić i ljotićevci, a možda čak i Milan Nedić, pa i Draža Mihailović. Toga se plaši i Aleksandar Jugović, šef poslaničke grupe SPO, ali sumnja da je to moguće ukoliko je sudstvo nezavisno:

- Zakonsko izjednačavanje ravnogorskog i partizanskog pokreta, 2005. godine, nedvosmisleno je odredilo antifašističku ulogu ravnogoraca.

Sa ovim se ne slaže Meho Omerović, predsednik skupštinskog odbora za ljudska i manjinska prava. On veruje da će predstavnici tih ministarstava otići i do Ade Ciganlije.