DA li je dozvoljeno da se tokom posta pije alkohol? Sme li čovek do Vaskrsa da vodi ljubav sa suprugom? Može li da se sedi u kafani, ode na koncert ili utakmicu? Kafa i cigarete? Smatra li se odricanjem ako kravlje mleko zamenim sojinim, a mlečnu čokoladu - crnom?

Ova i mnoga druga pitanja sveštenicima u vreme posta postavljaju vernici Srpske pravoslavne crkve, ali za odgovorima sve češće tragaju i na brojnim religijskim internet forumima.

Ugađanje stomaku najveće je iskušenje kome se suprotstavlja većina pravoslavaca koji se pridržavaju Časnog posta. Vreme do Vaskrsa podrazumeva i pročišćenje od loših misli i dela, pa (polu)prazna trpeza nikako ne znači i strogi post. Kako „katalog“ nečasnih dela ne postoji, niti Crkva nudi sasvim jasne odgovore, dileme oko toga „šta se ne sme“ vernici uglavnom rešavaju po svojoj meri i tumačenju vere.

Odgovor na neka od ovih praktičnih pitanja prošle nedelje ponudila je Moskovska patrijaršija. Ruska pravoslavna crkva pozvala je svoje vernike da do Vaskrsa izbegavaju da gledaju televiziju, a posebno „glupe serije koje služe ubijanju vremena“. Prema tumačenju Ruske crkve, vernici bi trebalo da se u danima pročišćenja liše i gledanja otupljujućih „šou programa“, a ne preporučuje se ni korišćenje interneta.

SPOR OKO RIBE JEDINSTVEN stav o pravom modelu ponašanja vernika u danima posta nemaju ni sve pravoslavne crkve. Kao najstroži se smatra grčki tipik, koji propisuje skromniji režim ishrane i života nego što to čini Moskovska patrijaršija. U Rusiji u vreme svakog posta razbukti se i rasprava oko mesta ribe na posnim trpezama. Ruska crkva dozvoljava da se riba jede samo dva puta tokom Vaskršnjeg posta - na Cveti i Blagovesti. Prema tumačenju RPC, češće od toga ribu smeju da jedu samo „radni ljudi“, u koje se ubrajaju i zaposleni u crkvenoj administraciji i studenti teologije, ali ne i sveštenstvo i monaštvo.

Pomesne pravoslavne crkve, pa ni srpska, uglavnom se ne upuštaju u propisivanje dela kojih bi vernici trebalo da se pridržavaju. „Uzdržavanje od svih telesnih zadovoljstava“, izraz koji se uzima kao osnovna mera ponašanja tokom posta, zato, ostavlja prostor vernicima da prema svojim aršinima određuju od čega bi sve trebalo da se uzdrže.

- Može li seks, kao prirodna potreba čoveka okrenuta rađanju, da bude nešto nečasno čega bi trebalo da se uzdržavamo i kajemo? - pitanje je jednog vernika na koje je odgovor potražio kod sveštenika u beogradskoj Sabornoj crkvi. - Čašica rakije ne znači porok opijanja, već i okrepljuje organizam. Zbog čega ne bih smeo da je popijem?

Na ovo i druga pitanja u SPC daju različite odgovore, koji zavise od pojedinačnih tumačenja sveštenika, ali i lokalnih običaja. Duhovnik ima i „diskreciono pravo“ da vernika razreši od posta u slučaju bolesti, što važi i za decu, trudnice, pa i fizičke radnike, ukoliko im prete posledice po njihovo zdravlje.

Uobičajeni savet koji klirici daju vernom narodu je da se u dane posta klone svega što čoveku unosi nemir i izaziva burna osećanja. Sveštenici savetuju i da je u svemu potrebno naći pravu meru. Tih dana se zbog toga ne organizuju svadbe i veselja, a ne preporučuje se ni boravak u kafanama i mestima izliva jakih emocija i nagona. Istinski vernici svoje potrebe smanjuju na minimum, pa se klone i televizije, muzike i većine zabavnih sadržaja. Ruska crkva preporučuje odricanje i od bračnih obaveza, mada naši sveštenici gledaju kroz prste po ovom pitanju.

Profesor Bogoslovskog fakulteta Dimitrije Kalezić napominje da je duhovna strana posta podjednako važna kao i uzdržavanje od mrsne hrane. To, kako kaže, podrazumeva molitvu, pokajanje, oprost tuđih grehova, unutrašnji mir i ravnotežu duha i tela.

- Istinski post sastoji se u čišćenju od zla, sputavanju materijalnih težnji, u pobedi nad samim sobom. Iskreni vernik predaje se postu svim čulima - objašnjava Kalezić. - Nije lako, a možda je i nemoguće, definisati šta to tačno znači. Čovek može gotovo sve vrednosti da koristi na svoje dobro, ali i protiv sebe.


KALUĐERI KAO UZOR

KAO uzor istinskog posta u pravoslavlju obično se uzima način na koji se pred velike praznike podvizavaju monasi u manastirima, što je najpribližnije Hristovom postu. Kaluđeri se u to vreme hrane vrlo skromno, jelima spremljenim uglavnom na vodi, uz retko korišćenje ulja i ribe. Kulminaciju posta, prema strogim tipicima, čine Veliki petak i Velika subota kada se ne jede gotovo ništa.