MILICA Lazarević iz Borče 2. februara slavi osamnaesti rođendan. Biće to žurka za pamćenje: stotinak ljudi, poznat klub, dobra muzika, đuskanje do zore...

- Većina u mojoj školi zakupljuje klubove ili splavove, ako ima para, naravno. Samo mali broj njih punoletstvo slavi kod kuće. Jedan drug je skoro slavio 18. rođendan i pozvao 200 ljudi. Sve drugare iz škole, kraja, komšije, naše vršnjake. Nije bilo rodbine i odraslih - kaže Milica.

Zakup klubova koji primaju do sto zvanica radnim danom košta oko 150, a vikendom 250 evra. U to su uključeni prostor, konobar, barmen, di-džej. Piće domaćin sam organizuje. Milica računa da će je, sve sa pićem, žurka koštati od 400 do 450 evra.

- Naravno, kupiću i novu garderobu. Ipak, to je moj najvažniji rođendan - kaže Milica. - Novu odeću uglavnom će kupiti i moji gosti. Uvek kad idemo na proslavu nečijeg punoletstva nosimo cipele sa štiklom, haljine, dečaci oblače košulje, dobre cipele ili patike... Prošle godine je jedna poznanica, starija od mene godinu dana, organizovala svoje slavlje u vili-restoranu na Dedinju. Svi su bili u balskim haljinama.

KARLEUŠA HIT RAŠA iz beogradskog kluba „Studio“ slaže se da današnjim osamnaestogodišnjacima nisu dovoljna četiri zida i dva zvučnika. Kaže, dobro opremljeni klubovi prolaze odlično, a oni sa skromnijim enterijerom imaju daleko manje zakupa. - Slavljenici donose svoje piće, mi obezbeđujemo muziku. Najčešće slušaju haus, devedesete i domaću klupsku muziku. Jelena Karleuša je apsolutni hit. Ponekad dovedu i neki bend - priča Raša.

Dete porodičnih prijatelja organizovalo je proslavu u sali u kojoj se obično organizuju svadbe. I sam događaj ličio je na svadbeno veselje, jer je slavljenik išao od stola do stola i slikao se sa gostima. Neki drugari slavili su rođendane u klasičnim kafanama, a najskuplji rođendan za koji je čula, ekskluzivni prostor u Novom Beogradu i usluga, koštali su čak 1.500 evra!

- Svake nedelje organizujemo proslavu jednog do dva osamnaesta rođendana - kaže Jovan, menadžer beogradskog kluba „VIP“. - Velika je potražnja, deca planiraju žurke po nekoliko meseci unapred, zakazuje se bar dva meseca ranije. Desi se da njih dvoje-troje priredi žurku zajedno, to im je jeftinije i više gostiju dođe.

Nekada na „partijima“ bude po pedesetak gostiju, a nekad više od 200. Muziku pušta di-džej. Po pravilu, prvo ide blok aktuelne strane muzike, pa domaća muzika devedesetih i, na kraju, narodnjaci.

- To su slatke žurke, nisu visokorizične, nema incidenata. Uvek bude tu i neko od roditelja. Klinci se čak ni ne napijaju kao što bi se pretpostavilo. Ovakve proslave moderne su u poslednje dve-tri godine, a zamenile su nekadašnje ispraćaje u vojsku - konstatuje Jovan.

Većina proslava u ponoć dobija i nove goste - trubače, koje dovede ili sam slavljenik, ili mu naruče prijatelji kao poklon.

S trubačima ili bez njih, u skromnom ili „besnom“ klubu, s tortom ili vatrometom, proslave punoletstva postale su savremeni društveni rituali u kojima deca simbolično prelaze u svet odraslih, smatra psihoterapeut Zoran Milivojević:

- Društveni rituali su važna stvar jer daju grupi ili društvu čvršću strukturu, unose red. Otuda reč „obred“. I sama reč „matura“ na latinskom znači sazrevanje. Kroz specifičan obred inicijacije, a to su danas velike žurke, ulazi se u svet odraslih.

Nekada je to, za dečake, bila vojska. Oni su prvi put na duže odlazili od kuće, sazrevali, odvajali se od roditelja i vraćali se „kao muškarci“. Posle ukidanja obaveznog služenja vojnog roka stvoren je „prazan prostor“, koji su popunile ovakve proslave.

Deca bogatih, po Milivojevićevom mišljenju, na takvim proslavama imitiraju na neki način Holivud, izborom „in“ mesta za parti, izborom zvanica, njihovim brojem i luksuzom. Tako potvrđuju svoj socijalni status i nameću vršnjacima standarde. Oni koji nemaju toliko para, žele isto. Da ne bi patili, roditelji, čak i kad upadaju u dugove ili čak moraju zbog proslave da uzmu kredit, što je čest slučaj - popuštaju.