U SRBIJI se danas otvaraju samo banke, pekare i kladionice. Bez hleba se ne može, na kredite smo navučeni, a veliki broj ljudi u našoj zemlji jedinu šansu za zaradom i ostvarenjem sna vidi u klađenju i igrama na sreću.

Podatak da kod nas postoji 1.208 legalnih i oko 1.500 ilegalnih kladionica i ne treba da čudi ako se uzmu u obzir ozbiljne procene da u igrama na sreću redovno ili povremeno učestvuje preko 3,5 miliona ljudi. U ovom biznisu vrte se u Srbiji godišnje stotine miliona evra, iako cela oblast klađenja i igara na sreću nije najbolje uređena.

Procenjuje se da prosečni konzument igara na sreću u Srbiji za mesec dana potroši 1.500 dinara, dok su izdaci redovnih posetilaca sportskih kladionica daleko veći. Pomama za klađenjem i kockom danas je negde između potencijalno opasne socijalne pojave i dobre prilike da država od poreza zaradi veliki novac. Od industrije igara na sreću prošle godine je naplaćeno poreza i taksa u vrednosti od 49,28 miliona evra. A to je samo legalni deo tržišta. Od nelegalnih je moglo stići, procene su nekih, dva puta toliko.

KOCKARI U NAJAVI PREMA podacima fonda za prevenciju i lečenje patološkog kockanja „Herc“, od 3,5 miliona ljudi koji redovno ili povremeno učestvuju u igrama na sreću, 20 odsto su „kockari u najavi“. Treba, ipak, napraviti razliku između kocke i igara na sreću. I pored toga što je i loto oblik kocke, u njemu niko ne može da izgubi kuću. U kockarnicama je druga priča.

Računice poslodavaca u ovoj branši, okupljenih u udruženju JAKTA, pokazuju da je država istovremeno propustila da od legalnih naplati najmanje još 80 miliona evra i to zbog 60.000 neprijavljenih aparata, 1.500 nelegalnih kockarnica, 20.000 nelegalno uvezenih aparata, oko 30 sajtova na kojima se građani kockaju i najmanje 10.500 neprijavljenih radnika.

Ko su učesnici igara na sreću u Srbiji? Prema podacima udruženja priređivača ovakvih igara, u pitanju su uglavnom muškarci stari od 20 do 40 godina. Potiču iz svih socijalnih struktura, mogu da budu polupismeni ili doktori nauka. U kombinaciji sa elementima kazina i opuštenih kafića, moderno uređene kladionice sve više postaju lokacija na kojima ozbiljni igrači provode dobar deo dana.

- Kladionice predstavljaju poseban oblik socijalizacije, odnosno druženje u nevolji i nadi - objašnjava sociolog Ratko Božović. - Nije samo opšta besparica odgovorna za popularnost igara na sreću u Srbiji. S jedne strane, ljudi im se okreću jer ne vide da na drugi način mogu nešto da promene u životu, ali je veoma važan i osećaj da kupovinom loto ili kladioničkog tiketa za male pare kupuju nadu. Iščekivanjem potencijalnog dobitka ljudi razbijaju i monotoniju u životu.

Zaposleni u industriji igara na sreću u Srbiji, oni okupljeni u udruženju priređivalja ovih igara, tvrde da njima ne cvetaju ruže. Kriza ih nije mimoišla, pa je promet pao za 30 odsto. Isto koliko i u ostatku sveta. To se vidi i u sve manjem broju prijavljenih kladionica. Pre godinu i po dana u Srbiji ih je radilo 1.800, a danas - 1.208. Kao i u ostalim sferama, tako je i u igrama na sreću teško utvrditi koliko ih još radi na crno. U Udruženju priređivača igara na sreću veruju da je nelegalno tržište veliko koliko i legalno.

ATLANTA VLADISLAV Stanković, koji dve decenije radi u Atlanti, objašnjava da je ovaj grad od igara na sreću napravio unosnu industriju.
- To je najprofitabilnija industrija posle farmaceutske - kaže Stanković.
- U Atlanti radi 11 kazina i oni su prošle godine inkasirali 3,6 milijardi dolara prihoda. Plaćaju osam odsto poreza godišnje. Kontrole su jake i rigorozne, a porezi na igre na sreću se razlikuju od države do države, pa su u Pensilvaniji, recimo, čak 54 odsto.


- Potreban nam je novi zakon o igrama na sreću, jer one mogu da donesu značajan prihod budžetu - kaže Zoran Puhač, koordinator Udruženja priređivača igara na sreću. - Ovaj sektor zapošljava mnogo ljudi i može da doprinese razvoju i drugih delatnosti, pre svega informacionih tehnologija.

Priređivači smatraju da ima prostora za poreske promene. Ključni zahtev je da se oporezuje razlika između uplate i isplate. To su, kažu, učinile mnoge zemlje u našem okruženju, ali i u Evropi.

- Velika Britanija je pre 11 godina bila u situaciji u kojoj smo mi danas - kaže Puhač. - Jačalo je klađenje preko interneta jer ove kladionice, prijavljene u ofšor zonama, plaćaju manji porez i zato imaju mogućnost da ponude igračima mnogo bolje kvote. Tada je došlo do poreske reforme u Velikoj Britaniji, čiji model mi predlažemo da se usvoji i kod nas, i da se oporezuje razlika između uplate i isplate. To je odmah dalo rezultate. I kod nas bi ovaj sistem smanjio sivu zonu i izbegavanje poreza.

Hrvatska, kažu oni, može da posluži kao primer zemlje u kojoj je drugačije oporezivanje povećalo priliv novca. Iako je dva puta manja od Srbije, ona ima tri do četiri puta veće prihode od igara na sreću.

- U Srbiji kladionice plaćaju deset odsto na uplate, a najmanje 600 evra poreza - kaže Zoran Milošević, iz Udruženja priređivača igara na sreću. - Na aparat se plaća fiksno 50 evra i pet odsto od razlike između uplate i isplate, što je u redu. Mi tražimo da se i na klađenje plaća paušalno 600 evra i pet odsto od razlike između uplate i isplate.

Internet tržište, uz kolege iz sive zone, glavni je konkurent domaćim kladionicima. Procene govore da se samo prošle godine na njemu u svetu obrnulo 50 milijardi evra.

- Preko interneta mesečno iz Srbije izađe najmanje 250.000 evra, a mi verujemo i 400.000 evra. To je oko četiri miliona evra godišnje - kaže Puhač. - I to je tržište sa velikim rastom, jer se procenjuje da je tokom čitave 2005. godine iz Srbije tako izašlo svega 300.000 evra. U Srbiji država ima monopol na internet klađenje, a mi verujemo da to treba da se licencira.

Malta je primer zemlje koja je potpuno razvila industriju igara na sreću. Broji nekoliko stotina hiljada žitelja, a na osnovu poreza svake godine ovoj državi uplati se 60 miliona evra jer su tamo registrovane mnoge internet kompanije za klađenje. Tu nije uračunat sekundarni efekat koji se dobija kada se dodaju prihodi po osnovu PDV, poreza na plate i poreza na dobit preduzeća, čime se dodatno generiše još oko 165 miliona evra.

POTREBNA STROŽA KONTROLA

UDRUŽENJE priređivača igara na sreću veruje da zakonska rešenja u Srbiji treba da budu stroža. Po rečima Vladislava Stankovića, koji radi u „Kazino servisu“ u Atlanti, američke organizacije vlasnike kockarnica proveravaju i do šest meseci pre nego što im izdaju licencu. Utvrđuje se njihov kredibilitet i poštenje. I svaki zaposleni čeka na licencu, i do tri meseca. - Kompanija dobija licencu za 15 dana u Srbiji, a odobrenje za postavljanje automata stiže za jedan dan - kaže Zoran Milošević iz udruženja priređivača. - Iz ugla ažurnosti javne uprave, to je odlično. S druge strane, to su procedure koje treba da budu strože i provera ne može da se uradi za jedan dan ili za 15 dana.


ZA PET GODINA LUTRIJA DONELA BUDŽETU SRBIJE 14,4 MILIJARDE DINARA


MILIONI NJIH SVAKE NEDELJE JURE LOTO


U 2010. godini Državna lutrija Srbije je u budžet uplatila 2,8 milijardi dinara. U skladu sa republičkim Zakonom o igrama na sreću, minimum 50 odsto lutrijskih prihoda vraća se igračima kroz nagradni fond. Od ostatka prihoda od igara na sreću, 60 odsto ide u budžet Srbije, a 40 odsto se koristi za finansiranje Crvenog krsta Srbije i na ostale društveno korisne akcije.

- Samo u prošloj godini našim igračima je isplaćeno oko 44 miliona evra, a u budžet Republike se slilo oko 28 miliona evra. Ukupan doprinos Lutrije državnom budžetu u periodu od 1. januara 2005. godine do 31. decembra 2010. godine iznosi 14,4 milijarde dinara - objašnjavaju za „Novosti“ iz Državne lutrije Srbije.

Koliko Srba juri „sedmicu“ na lotu?

- Prošle godine je dva miliona ljudi makar jednom popunilo loto listić. Nedeljno, glavni dobitak juri od 500.000 pa do milion i po naših građana, zavisno od visine nagradnog fonda.

Da li je Državna lutrija Srbije zainteresovana da proširi poslovanje i na sportske kladionice?

- Zasad je u našoj ponudi samo TOTO sportska prognoza, koja je pobudila veliko interesovanje igrača.

A da li je klađenje u Srbiji dobro pravno regulisano?

- Zakon o igrama na sreću postoji, ali ova industrija se stalno menja i razvija, pa je zato potrebno menjati i dorađivati određene odredbe zakona. Ključno je da zakon zaštiti legalne priređivače igara na sreću, državu i igrače, a da sankcioniše ilegalne priređivače - poručuju iz Državne lutrije Srbije.