ŠIROM su otvorene manastirske kapije Svetih arhangela Mihaila i Gavrila u Rakovici, gde počiva patrijarh Pavle. Od 19. novembra, prošle godine, kada je ovde sahranjen, svakog dana desetine ljudi dođe, zapale sveću, zastanu kod groba, ostave cvet, jabuku, novčić ili kakav drugi dar i beleg.

- Dolazi narod - kažu nam monahinje. - Dolazi, kao na hodočašće. O praznicima, pa i običnim danima, bude i po nekoliko venčanja i krštenja.

Nedavno, postavljen je i spomenik. Kako i biva u našem narodu - da se pre godišnjeg pomena (17. novembra), mesto počivšeg obeleži nadgrobnom pločom. Na istočnoj strani spomenika ispisan je pretposlednji član Simvola vere: „Čekam vaskrsenje mrtvih“, koji se, inače, završava rečima: „I život budućeg veka, Amin“. Sa zapadne strane utisnute su godine rođenja i upokojenja, i vreme trajanja na svetosavskom tronu. Dodat je ovome, s lica spomenika, i patrijarhov svevremeni zavet: „Budimo ljudi, nikad neljudi“.

SLIKA NAS SAMIH Patrijarh Pavle je pokazao kako valja služiti, a ne vladati - kaže Jovan Janjić. - Ostavio nam je uzore, po kojima treba postupati. I onaj milion ljudi, koji su pre godinu dana došli da ga isprate, pokazali su kakvog arhijereja žele, a sve drugo je slika nas samih, svakog ponaosob.

Koliko smo, i kako, u godini bez patrijarha Pavla zaista sledili njegove poruke i pouke, kakva je ova, zavetna, na nadgrobnoj ploči?

Podsećajući da je ovaj srpski patrijarh bio i ostao ikona Srpske pravoslavne crkve, njegov biograf i autor dvotomnog dela o patrijarhu Pavlu „Budimo ljudi“ Jovan Janjić kaže, za „Novosti“, da je i danas odblesak lika patrijarha Pavla tako snažan da i dalje „ostaje nedovoljno primećeno šta rade oni koji, u mnogo čemu, čine drugačije nego što je on činio“.

- Iza njegovog imena, na čije spominjanje blaženstvom reaguje svaka čestita duša, zaklanjaju se, nažalost, i oni kojima je lični interes ispred interesa crkve - govori Janjić. - To, naravno, ne umanjuje bogato duhovno nasleđe patrijarha Pavla, koji nam je ostavio, već pokazuje duhovnu meru onih koji tako čine.

Profesor dr Dimitrije Kalezić smatra da je „svakako, životni stav patrijarha Pavla bio jevanđeljski: vladati se po istini i pravičnosti“.

- U amanet nam je ovaj podvižnik ostavio zaista težak zadatak: da budemo ljudi - kaže Kalezić. - A koliko smo u stanju da pratimo ove njegove blage reči, koje nisu upućene samo vernom narodu, to zavisi od svakog od nas, pojedinačno. I, na svakom je da odabere svoj put. Ja mogu da kažem još samo to: gde god među narod da dođem, nema toga ko ne spomene čestiti lik Pavlov i njegove besmrtne darove koje nam je ostavio.

***********

U ponedeljak se navršava godinu dana od upokojenja patrijarha srpskog Pavla


IKONA SRPSKOG NARODA

 

U PONEDELJAK se navršava tačno godinu dana od upokojenja patrijarha srpskog Pavla. Pomen poglavaru SPC biće održan u sredu 17. novembra u porti manastira Rakovica u Beogradu, a svetoj arhijerejskoj liturgiji, koja će mu prethoditi, prosustvovaće svi arhijereji Srpske crkve.

Patrijarh Pavle napustio je ovaj svet u bolničkoj sobi Vojnomedicinske akademije mirno, u snu, pošto je primio svetu tajnu pričešća. Njegov odlazak obavio je velom žalosti sve vernike, ali i mnogobrojne poštovaoce njegovih reči i poruka.

Desetine hiljada ljudi strpljivo je satima čekalo u kilometarskom redu da bi se oprostilo sa omiljenim patrijarhom, čije je telo bilo izloženo u beogradskoj Sabornoj crkvi. Njegova sahrana, kojoj je prisustvovao gotovo milion ljudi, bila je događaj, koji po miru, dostojanstvu i žalosti dugo nije viđen na beogradskim ulicama.

ŽIVOTNI PUT PATRIJARH Pavle rođen je pod imenom Gojko Stojčević 1914. godine, u slavonskom selu Kućanci. Životni put ga je vodio preko Beograda i Sarajeva, gde se školovao, kroz ratne dane provedene u Banji Koviljači i manastirima Ovčarsko-kablarske klisure. Zamonašen je 1948. godine u manastiru Blagoveštenje, a za episkopa raško-prizrenskog izabran je 1957. godine.

Na Svetosavskom tronu patrijarh Pavle proveo je 19 godina, od 1990. do 2009, u vreme velikih iskušenja kroz koja je prolazio srpski narod. Držeći čvrsto pastirski štap, koristeći blage reči i jake argumente, bio je jasan putokaz kojim vrednostima bi trebalo da stremi naše društvo. U tome mu je pomagalo iskustvo stečeno na Kosovu i Metohiji, gde je kao vladika raško-prizrenski crkvi i napaćenom narodu služio gotovo četiri decenije. Zbog toga je smatran svojevrsnom „živom ikonom srpskog naroda“.

- Pod suncem ima dovoljno mesta za sve ljude. Zato su mir i ljubav najpotrebniji svima - i nama i našim neprijateljima - poruka je koju je često ponavljao ukazujući na vrednosti koje su u smutnom vremenu često bile zapostavljane.

Vernici srpske crkve, ali i oni koji to nisu, sa podjednakim ubeđenjem ističu da je Pavle živeo kako je i govorio. Uprkos mnogim iskušenjima kroz koja je prošao tokom 95 godina dugog života, sopstvenim primerom je uvek pokazivao kako se živi u veri i ljubavi.