ČAK 18 procenata osnovaca i srednjoškolaca u Srbiji ima prekomernu telesnu težinu, dok je više od polovine njih na granici da dobiju epitet "gojazni"! Za ovakvo stanje roditelji i stručnjaci su spremni da "optuže" kioske sa brzom hranom i pekare, koje su poslednjih godina najzastupljenije radnje u okruženju osnovnih i srednjih škola. Najgore je što gojaznost i jednolična dečja užina, izazivaju druge ozbiljnije probleme - postepene poremećaje metabolizma, razvoj dijabetesa i deformiteta kičmenog stuba.Veliki broj roditelja u Srbiji muku muči sa pripremanjem obroka za školu. Retko ko od učenika starijih razreda prihvata da mu užinu u ranac spakuje mama ili da pojede nešto kuvano u školskoj kuhinji. Tako većina njih tačno zna šta će svakog dana za vreme boravka u školi pojesti - pice, palačinke, lisnata peciva i pljeskavice. Sve iz ponude okolnih kioska.
U beogradskoj osnovnoj školi "Vuk Karadžić" u centru prestoice kada zvoni za veliki odmor svi uredno i poslušno stanu u red ispred pekare preko puta škole. Po obavljenoj kupovini u jednoj ruci im je pica, a u drugoj flašica "koka-kole". I tako svaki dan, od ponedeljka do petka.
- Pre oko dve godine pokrenuta je inicijativa za izmeštanje kioska sa brzom hranom, koji se nalaze u blizini škola - kaže Jelena Vujičić, pedagog u beogradskoj OŠ "Vladislav Ribnikar". - To, po svemu sudeći, nije baš zaživelo, jer većina lokala i dalje radi, a čini mi se da ih je još i više. Pored škola se danas otvaraju kladionice i noćni klubovi, kako onda sprečiti otvaranje "brze hrane", kada oni, ipak, deci nanose manje zlo.
Škole koje imaju mogućnosti da svojim učenicima obezbede kuvani obrok suočavaju se, međutim, sa drugim problemom. Mali broj starijih osnovaca je zainteresovan da se ovde hrani. Uglavnom se u školskim trpezarijama sreću mlađi učenici, oni iz prvog i drugog razreda, koje roditelji još kontrolišu.
- Neophodno je da obrok, bilo da je užina ili ručak, mora da sadrži ugljene hidrate, masti, vitamine i kalcijum - kaže Marija Terzić, specijalista higijene. - To znači, da dete mora da jede hleb, mlečne proizvode, ali i voće i povrće. Roditelji bi trebalo da od malena deci usade naviku da izbegavaju mesne prerađevine, kao što su salama, viršle ili slanina. Decu ne treba pustiti da izađu iz kuće ako nisu nešto pojeli, jer u školi se mogu onesvestiti zbog treme. Slatkiše treba izbegavati, ali majke mogu ponekad da naprave kolač, po mogućstvu sa voćem.
Neadekvatna ishrana dovodi do deformiteta kičme, anemije, nedostatka kalcijuma, dijabetesa, rahitisa i triglicerida. Stručnjaci savetuju da nije dobro ni da se deca prejedu, jer tada ne mogu da slušaju nastavu, ali isto tako ne mogu da prate gradivo ni ako su gladna. Na pragu sezone gripa, gojazna i neuhranjena deca su neotporna i često ne mogu da se izbore sa virusima.

OBAVEZAN KUVANI OBROK
U veĆini naših škola je 1963. godine, po uzoru na Norvešku, uveden modifikovan doručak. Svaka škola je morala učenicima da daje 400 mililitara mleka, parče hleba i komad sira. Međutim, krajem 80-ih taj doručak je izbačen. Pored Norveške, dobar sistem ima i Indija u kojoj svi učenici u osnovnim i srednjih školama imaju jedan kuvani obrok.

GRICKALICE
ČIPS, razne grickalice, hamburgeri i peciva su hrana koju deca svakodnevno jedu u školama. Zbog nepravilne ishrane, na sistematskim pregledima se pojavljuje sve više mališana koji su gojazni ili neuhranjeni, a istraživanja u poslednjih nekoliko godina pokazuju da je i svaki treći stanovnik Srbije gojazan.