KAO nekad, i sad mogu da kažem o Voji sve najlepše. O njegovoj supruzi i sinovima. Neka... Neka im se vrati. Mogli su i pre da ga puste, ali... Sad...

Ovako, bez izuzetka, govore komšije porodice Šešelj. Dolaze do kapije. Zastaju. Pitaju obezbeđenje „Kad stiže?“

Batajnica, ulica Milice Rakić. Zaustavljaju se automobili svakojakih registracija. Navaljuju novinarske ekipe. U porodičnoj kući vođe SRS bili su njegovi sinovi Mihailo i Aleksandar. Ništa novo, međutim, od njih se nije moglo saznati.

- Mama se čula sa tatom u četvrtak veče i petak prepodne. Čekamo ga - kazao nam je Mihailo.

Jagoda Malkoč, prva komšinica Šešeljevih, čuva kapiju svoje kuće.

- Neću da mi se novinari penju na terasu i odozgo slikaju dvorište Šešeljevih. A, mnogi su me pitali: koliko košta da slikamo? Nema cenu, rekla sam. Nema, i gotovo. Zašto? Zato što smo, kad je taj čovek bio ovde vlast, istrčavali pred njega na ulicu: daj Vojo ovo, daj Vojo ono... Pomogao je nama, običnim ljudima.

Smenjivale su se komšije, očekujući Šešelja još u petak popodne. Neko na ulici, neko iza prozora. Neko sa terasa.

- Dežuraću i ove noći samo da viknem: Dobrodošao, kad god došao!


JADRANKA: NESTAJE SNAGA

- JOŠ ništa nemam, nikakvu vest kada će Voja stići - rekla nam je u petak kasno popodne Jadranka Šešelj, supruga lidera SRS. - U svemu što se dešava, polako mi nestaje i snage i volje da bilo šta više kažem novinarima.