KADA je posao u pitanju, Saša Milošević Mare je britak na rečima, a takav je i u vožnji - oštar i siguran. Kako je za „Novosti“ ispričao naš poznati kompozitor i tekstopisac, on gaji veliku ljubav prema automobilima, ali mu je za volanom ipak najbitnija sigurnost.

* Kada ste položili vožnju i kako ste se izborili s tim?

- Dozvolu sam dobio pre 23 godine. Spadam u retke osobe iz tog vremena koje su sve položile iz prvog puta. Tome je verovatno doprineo i moj otac, koji mi je, uz instruktora, davao časove vožnje. On mi je davao ključne instrukcije, tako da sam verovatno dokazao komisiji da sam budući ozbiljan vozač.

* Koji je vaš prvi automobil?

- Otac je vozio „golf jedinicu“, pa sam ga i ja koristio u početku. Bio je to sjajan auto. Kasnije sam kupio svoj „reno 9“.

* Šta ste sve od četvorotočkaša do sada imali?

- Promenio sam oko 15 automobila. U devedesetim godinama, kada sam bio momak, najbolji auto za mene je bio „reno 9“ turbo-dizel, koji sam i ja imao sreće da vozim. Taj model je bio star nekoliko godina. Kasnije sam vozio „domaći program“ - „zastavu 128“, „juga“, „zastavu 101“... Posle sam prešao na „škodu feliciju“ i „oktaviju“, „reno klio“...

NEMAM AUTO IZ SNOVA * O kojem četvorotočkašu maštate?
- Vrlo sam skroman kada su automobili u pitanju. Nikada, zapravo, i nisam poželeo da imam auto koji mi je nedostupan. Bitno mi je da bude bezbedan, pa su se, shodno vremenu i finansijskim mogućnostima, i vozila smenjivala. Nisam od onih koje se „pale“ na skupe i luksuzne automobile.

* Od svih tih automobila, koji vam je ostao u najlepšem sećanju?

- Zasada je to „oktavija“ koju sam kupio potpuno novu. S njom sam mnogo putovao i najlepše vozačke dane pamtim upravo po ovom „čehu“.

* Koji auto trenutno vozite i zašto ste se opredelili za njega?

- Sada vozim „opel antaru“. To je komforan i pouzdan auto. Posao mi je takav da prelazim velike kilometraže, pa mi je bitno da u svakom trenutku mogu da sednem za volan i putujem po Evropi.

* Kako biste ocenili sebe kao vozača?

- Spadam u pažljive vozače. Ipak, mnogi mi kažu da vozim malo oštrije, ali sigurno. To je škola mog oca, koji je često službeno putovao po Evropi. Dok sam bio mlađi, govorio mi je da su Italijani sjajni vozači, jer voze bezbedno, ali agresivnije od naših vozača. Ne volim da ulazim u rizične situacije, mada, kada god mogu da budem malo oštriji i efikasniji, opredelim se pre za to nego za sporiju vožnju.

* Imate li problema sa policijom i da li vam „gledaju kroz prste“?

- Ne. I ne očekujem da budu popustljiviji zato što sam sa televizije. Oni rade svoj posao, ja radim ono što traže od mene i ne „razbacujem se sa kaznenim poenima“. Poslednjih godina primetio sam mnogo novih, mladih ljudi koji, pre svega, imaju osnovno službeno i kućno vaspitanje.

* S obzirom na to da ste vozili širom sveta, možete li da kažete gde su najlošiji vozači?

- Za prevoz od „tačke A do tačke B“, moram da kažem da je to Beograd. Sad se situacija malo poboljšala zbog mostova, ali opet imam utisak da je Beograd negde na dnu lestvice saobraćajnih rešenja. Ipak, ide se nabolje.

* Koju vrstu muzike slušate dok ste u automobilu?

- Isključivo slušam zabavnu stranu muziku.

* Šta ne volite kod saputnika u toku vožnje?

- Ne volim kad mi neko preterano sugeriše u vožnji a pritom nema vozačko iskustvo na zavidnom nivou.