U komoru po lek i mladost

PACIJENTI u Srbiji o trošku zdravstvenog osiguranja mogu da se leče u četiri centra za hiperbaričnu medicinu, ali se čist kiseonik „daje“ na uput samo za određene zdravstvene probleme. A oni koji bi jedino hteli da „osveže“ organizam i malo da se podmlade, kao što širom sveta u privatnim komorama rade oni sa dubljim džepom, moraju kod nas da izdvoje od 5.000 do 8.000 dinara po tretmanu.

Hiperbarične komore imaju Kliničko-bolnički centar Zemun, Zavod za hiperbaričnu medicinu, Vojnomedicinska akademija, Zavod za rehabilitaciju Gamzigrad, gde se pacijenti upućuju o trošku osiguranja, i HBO centar u Beogradu, i „Praksis“ u Novom Sadu.

Jedino u KBC „Zemun“, gde hiperbarična medicina postoji duže od tri decenije, u jednu od tri pojedinačne komore ulazi se samo na lekarski uput. Svi ostali imaju i komercijalni program, ili isključivo tako i rade.

Uput za hiperbaričnu komoru može da se dobije u slučaju akutnog trovanja ugljen-monoksidom, ugljen-dioksidom, cijanidima i bojnim otrovima, zatim za sepse, gangrene, opekotine, neke komplikacije izazvane šećernom bolešću...

- Ovde zbrinjavamo najteže bolesnike - kaže za „Novosti“ primarijus dr Radmilo Isaković, načelnik traumatologije u KBC „Zemun“, u okviru koje je i hiperbarična medicina. - Godišnje imamo između 6.000 i 7.000 „urona“. Ove komore imaju kompletan monitoring i tokom tretmana se prate sve životne funkcije pacijenta. Možemo da tretiramo i pacijente u komi. Tokom tretmana, kada je to potrebno, možemo da damo pacijentu transfuziju, infuziju, lekove, pa i veštačka pluća. Šalju nam pacijente iz svih medicinskih centara.

Prošle godine centri za hiperbaričnu medicinu fakturisali su Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje 212.962.633,88 dinara za lečenje u komorama na uput, a ove godine, od januara do septembra 206.394.207 dinara.

- Sa uputom se pacijenti upućuju u tri ustanove iz plana mreže: KBC „Zemun“, Vojnomedicinsku akademiju i Banju Gamzigrad, gde je prošle godine upućeno 974 pacijenta - kaže Sanja Mirosavljević, portparol RZZO. - Za ukupno 8.640 ostvarenih usluga u hiperbaričnim komorama ove tri ustanove plaćeno je 75.639.830 dinara. Od početka ove godine u ove centre na hiperbaričnu medicinu upućeno je 739 pacijenata, a za 5.103 tretmana nam je fakturisano 44.674.774,83 dinara. Za jedan tretman u komori ove ustanove RZZO fakturišu 8.754,61 dinar.

Od 2008. godine RZZO ima ugovor sa Zavodom za hiperbaričnu medicinu, sklopljen na pet godina. Tretman u komori ovog Zavoda kasu osiguranja košta 6.129,55 dinara. Prošle godine je zavod RZZO fakturisao 212.962.633,88 dinara, a ove godine za period januar-septembar 206.394.207 dinara.

Iako ima široku primenu kod mnogih oboljenja, primarijus Isaković kaže da je hiperbarična komora lek samo u slučaju trovanja ugljen-monoksidom, a kod svih drugih stanja može da bude samo - pomoćna terapija. Radi tako što se gas, odnosno kiseonik rastvara u tečnost pod pritiskom. Kako 90 odsto ljudskog tela čini voda, kiseonik se rastvara u ćelijama, tkivima, i to na onim mestima na koja prirodno, putem krvi ne može da dospe.

Nedostatak kiseonika u tkivima se naziva hipoksija i jedan je od najvažnijih uzroka ili posledica mnogih bolesti. Dovođenjem dovoljne količine kiseonika u periferna tkiva osigurava se njihovo preživljavanje, oporavak i uredno funkcionisanje.

Tretman u hiperbaričnoj komori obično traje 60 do 120 minuta, a kod trovanja ugljen-monoksidom može i duže. Ideja o korišćenju povišenog ili sniženog pritiska vazduha u lečenju datira iz 18. veka. Tridesetih godina prošlog veka započeto je studiozno izučavanje hiperbarične oksigenizacije. U početku je lečenje kiseonikom bilo vezano za lečenje dekompresione bolesti ronilaca, a pedesetih godina se započelo i sa širom kliničkom primenom hiperbarične oksigenacije.

USPORAVANJE VREMENA

ČIST kiseonik se u svetu sve više koristi da bi se bar malo „zaustavilo“, pa ako može i „vratilo“ vreme. Kiseonik poboljšava prokrvljenost i ishranu kože, njenu elastičnost i čvrstinu, pa se koristi i u kozmetičke svrhe, za ulepšavanje i usporavanje starenja.