Strast i rizik na dva točka

Vuk MIJATOVIĆ

03. 09. 2011. u 20:54

Rekreativni biciklizam poslednjih nekoliko godina doživljava pravu ekspanziju u našoj zemlji. Samo u Beogradu ima više od 200.000 biciklista, iako nema mnogo staza za vožnju

POGLEDAŠ razdaljinu na mapi, podeliš je sa prosečnom brzinom i izračunaš koliko će ti vremena biti potrebno da prevališ put. Onda sedneš i okrećeš pedale. A kilometri prolaze.

Ovako Igor Ralić odgovara na pitanje kako je uspeo da na biciklu „u cugu“ prevali put od 460 kilometara između Maribora i Inđije. Za mnoge poput njega biciklizam je opsesija. Za druge, pedalanje je rekreacija ili jednostavno sredstvo transporta. U jednom se svi slažu - dugo skrajnuti, biciklisti poslednjih godina polako, ali sigurno osvajaju srpske puteve. Samo u glavnom gradu ih ima više od 200.000.

- U gradovima poput Beograda bicikl teško može da služi kao prevozno sredstvo - brdovit je, a ulice su uske i bez biciklističkih staza - kaže Igor, koji je na bicikl prvi put seo sa trinaest godina. Danas ih sam pravi, naravno vozi i organizuje susrete zaljubljenika u maratonski biciklizam. - Očigledno je, međutim da sve više ljudi rekreativno vozi bicikl. Pogledajte koliko je vikendom biciklista na stazi na Adi ciganliji. Postali smo i destinacija za cikloturizam od kako je počela promocija dela Dunavske rute kroz Srbiju. Sada brojni biciklisti iz Evrope, posebno iz Nemačke, kada na dva točka krenu na odmor ne voze samo do Budimpešte već produže kroz Srbiju sve do Crnog mora.

Da je rekreativni biciklizam u ekspanziji slaže se i Hadži Toma Milenković, iz biciklističkog kluba Beograd. On, međutim, kaže da je sve manje biciklista koji žele da se takmiče.

- Za rekreativni biciklizam situacija je sve bolja - kaže Milenković. - Više je staza i nadam se da će se taj trend nastaviti. Posebno je mnogo rekreativaca u Vojvodini, gde se dvotočkaši tradicionalno mnogo voze.

U prestonici su poslednjih godina sređene postojeće i izgrađene nove staze uglavnom u Novom Beogradu, gde sada ima oko 50 kilometara puteva za bicikliste. Dobra situacija je i u Novom Sadu i Subotici, gde ima oko 30 kilometara staza. Kada su primorani da izađu na ulice zajedno sa automobilima, biciklisti su, poput ostalih učesnika u saobraćaju, izloženi nemarnim vozačima i lošim putevima. Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, od početka godine na srpskim putevima poginulo je 24, a povređeno 785 biciklista. Isto toliko bilo je i nastradalih motociklista koji se obično smatraju najugroženijim učesnicima u saobraćaju.

- Svi smo mi izloženi opasnosti na ulicama - priča Milenković. - Saobraćajna kultura je na jako niskom nivou. Ljudi su nervozni, a ulice pretesne za sve.

Igor Ralić smatra da odnos vozača u Srbiji prema biciklistima i nije tako loš. Najgore je, kaže, u gradovima gde su vozači nestrpljivi i nervozni.

- Opsuje te i pretekne da bi se samo desetak metara kasnije zaustavio na semaforu gde ga ti opet pretekneš - kroz smeh priča Ralić. - Prosečna brzina bicikla u gradu veća je od brzine automobila, ali oni to ne shvataju. Ipak, po onome što slušam od biciklista iz Amerike, naši su zlatni. Tamo je, recimo, sasvim normalno da obesni vozači vozače bicikla gađaju praznim limenkama. Oni su ubeđeni da putevi pripadaju samo njima.

Sa putevima van gradova priča je sasvim drugačija. Vozači su obazriviji, a u Srbiji postoje brojne trase na kojima se može izbeći gust saobraćaj i uživati u prirodi.

- Vozio sam delovima Dunavske rute kroz Đerdapsku klisuru i kroz Vojvodinu i utisci su zaista sjajni - kaže Ralić. - Odlična je trasa kroz Deliblatsku peščaru. Putevi uopšte nisu tako loši kao što smo navikli da se žalimo. U centralnoj i istočnoj Evropi glavni putevi jesu daleko bolji nego kod nas, ali oni sporedni, koje biciklisti koriste, znatno su lošiji.

TEŠKO U VOZ

Jedini voz u kojem su biciklisti zvanično dobrodošli je „Romantika“. U ostale sa dvotočkašem mogu samo uz dobru volju konduktera.

- To je problem za bicikliste, koji bi mogao lako da se reši jer ništa ne košta - kaže Ralić. - Bilo bi idealno da možeš da kreneš vozom do Paraćina, tamo voziš kroz prelepu prirodu, onda ponovo spakuješ bajs na voz i vratiš se.

CENE I IZBOR

Cena i izbor bicikla zavise, pre svega, od svrhe u koju neko želi da ga koristi. Za dobrog dvotočkaša bez menjača, koji služi samo kao prevozno sredstvo, treba izdvojiti između 10.000 i 15.000 dinara. On je dobro rešenje za vojvođanske gradove, ali nije zgodan za brdovita mesta poput Beograda. Oni koji žele da se rekreativno bave biciklizmom i da povremeno voze i van gradskih puteva i staza, trebalo bi da izdvoje najmanje 400 evra za kvalitetan bicikl koji ih neće izneveriti posle nekoliko vožnji.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (2)

Иван Петровић

04.09.2011. 20:11

izgleda da ne znate da su naša 3 prijatelja zavšila brevet Pariz-Brest-Pariz od 1200km (http://www.paris-brest-paris.org) prošlog meseca. Slobodno me kontaktirajte da Vam dam njihove podatke pa da napravite tekst o tom istorijskom poduhvatu - nikada niko od naših ljudi nije završio taj brevet.

ekoloski i jos nesto...

05.09.2011. 00:32

Gradonacelnica glavnog grada Svedske na posao dolazi biciklom. Na taj nacin propagira zdrav zivot, ekolosku svest i jos mnogo toga. kod nas je odlazak na posao kolima STVAR PRESTIZA... Slazem se da u Beogradu, za razliku od drugih gradova u Srbiji, nema mnogo ulica koje bi bile pogodne pre svega za bezbednu voznju, ali ni u drugim gradovima po Srbiji nije bolja situacija, osim u Vojvodini, mada i tamo, pre svega u Novom Sadu automobil je pozeljnije prevozno sredstvo...