UČITELjICA i svi đaci smešteni u dve klupe - slika je koja se može videti u 800 škola u Srbiji. Sve one imaju najviše pet učenika i, po pravilu, nalaze se u udaljenim selima. Ova odeljenja rade sve dok makar i jedan učenik dolazi da sluša nastavu. Ali, kada započne racionalnizacija mreže škola, svi ti razredi biće ugašeni! Sami đaci neće biti ostavljeni na nemilost, za njih će biti kupljeni autobusi ili organizovan prevoz do najbliže škole.

Samo u Zlatiborskom okrugu, na primer, postoji 41 istureno odeljenje u kome uči najviše pet đaka. To znači i plaćanje - 41 učitelja, računa za struju, troškova za prevoz, grejanja... U Prijepolju postoje tri seoske škole sa po jednim đakom. Od septembra će, prema podacima Školske uprave Zlatiborskog okruga, utihnuti školsko zvono u selima Zarožje i Rupljevo.

I u Kosovskoj Mitrovici i okolnim mestima situacija je dramatična. Sa manje od pet đaka je čak i nekada velika škola u Istoku. Prema rečima Predraga Stojčetovića, načelnika školske uprave Kosovska Mitrovica, srpskog življa je sve manje, a Istok je okružen Albancima, pa se malo ko odlučuje za povratak. Osim škole u Istoku, još 12 škola u srpskim selima broji učenike na prste jedne ruke.

I na teritoriji Novog Pazara, Tutina i Sjenice 15 isturenih odeljenja ima do pet učenika.

U celom Moravičkom okrugu najgora situacija je u Ivanjici, gde je devet odeljenja sa kritično malim brojem đaka.

- Kada se u nekom selu zatvori odeljenje zbog manjka učenika, retko se ponovo otvori, jer se broj dece svugde smanjuje - kaže Milorad Slavković iz Školske uprave Čačak. - Ivanjica je specifična, jer je planinski kraj, pa su sela razuđena. Zimi su putevi zavejani, pa ponekad ni učitelj ne može da stigne.

Ovakvih odeljenja, dodaje, u Lučanima ima jedno, u Gornjem Milanovcu devet, a u Čačku dva. Učitelji lože vatru da bi zagrejali učionice, većina ima toalete, ali nemaju svi ispravnu vodu.

U Školskoj upravi Požarevac kažu da su tri seoske škole ugašene jer su ostale bez đaka, a još 11 opstaje sa manje od pet školaraca.

- Imamo 92 škole, a 273 školska objekta - objašnjava Dragan Tošić iz ove školske uprave. - Kada bi se mreža racionalizovala, smanjio bi se broj zaposlenih u prosveti za 20 do 30 odsto. A otpuštanje je nepopularna mera, pa niko ovim poslom neće da se bavi u svom mandatu.

Štetu trpi budžet, ali, prema mišljenju Staniše Banjanina, od ovako razuđene školske mreže, najviše muke imaju učenici:

- Pogubno je za decu da budu izolovana i da ne odrastaju uz svoje vršnjake. To je glavni razlog zbog kog treba da se bolje povežu i spoje izdvojena školska odeljenja.


TEŠKO SA JEZICIMA MANjINA

ŠKOLSKA mreža najrazuđenija je u Vojvodini, gde je broj razreda sa malim brojem đaka umnožen zbog nastave na jezicima manjina.

- Čekamo od svih nacionalnih saveta da daju predloge kako bi mogao da se smanji broj isturenih odeljenja na jezicima manjina - kaže Staniša Banjanin, načelnik školske uprave Zrenjanin, koja je zadužena za tri banatska okruga.