DO sada smo pravili male korake, rešenja su teško dostižna, ali svaki put se oseti da smo blizu zatvaranja nekih od najvažnijih tema koje smo otvorili. A, konkretnih dogovora biće kada budemo mogli da objavimo da smo precizno rešili, recimo, problem katastra, matičnih knjiga, struje, slobode kretanja...

Ovo za ”Novosti” kaže šef pregovaračkog tima Beograda Borislav Stefanović, posle upravo završene četvrte runde dijaloga sa Prištinom, koja je održana u Briselu.

* Ima li druga strana sluha za predloge Beograda?

- Trebalo je mnogo napora da, uopšte, dopremo do njih i da prihvate neke naše predloge ili bar deo njih. A, predlagali smo kako da se reši problem kretanja građana koji žive na KiM, registarskih tablica, upotrebe mobilnih telefona ili snabdevanja električnom energijom i regulisanje rada naše kompanije. Ti predlozi su u skladu s potrebama ljudi na KiM, ali su i u skladu s našim stavom o statusu Kosova i očuvanju našeg suvereniteta.

* Kako da se postigne napredak kad, upravo dok traje dijalog, na Kosovu skidaju registarske tablice Srbije?

- Baš zato je i najznačajnije da pitanje slobode kretanja rešimo što pre. Naši predlozi se kreću u tom pravcu da se omogući nesmetano funkcionisanje srpskih sredina na KiM, naročito južno od Ibra. Svaki jednostrani pristup Prištine, kao što je oduzimanje tablica, vozačkih dozvola ili nametanje institucija, u velikoj meri ugrožavaju pregovarački proces.

* Zamenik premijera, kao lični stav, predložio je podelu Kosova, a takvih ideja bilo je i ranije....

- Spremni smo da razgovaramo o svakoj temi. Za nas ne postoji veštačka podela oko manje važnih i više važnih tema, političkih ili tehničkih, što je terminološka ograda koju Priština koristi kako bi izbegla suočavanje s realnošću i neophodnošću da se neka pitanja reše. Dačić je tu inicijativu ili predlog izneo kao lider političke stranke. Međutim, naš stav u tom smislu potpuno je jasan: spremni smo da razgovaramo, a od razgovora do implementacije eventualnog dogovora o bilo kojoj temi, dug je put. Jer, za sve postoje određeni institucionalni uslovi koji treba da se ispune.

HOĆEMO DA IZBEGNEMO UCENE TOKOM EVROPSKIH INTEGRACIJA
* KOLIKO bi, prema vašoj proceni, mogao da traje dijalog Beograda i Prištine? I, koji su mogući dometi?
- Ne mislimo da će trajati predugo. Treba očekivati da, recimo, do sredine sledeće godine, rešimo neka od najznačajnijih pitanja. Cilj dijaloga je da pomogne da građani na KiM, naročito Srbi, imaju takvo okruženje u kojem neće biti građani drugog reda u svojoj zemlji. To je naša polazna osnova, a cilj je i da na trajni način rešimo problem KiM i naš odnos sa Prištinom. Time ćemo izbeći da to u nekom momentu bude postavljeno kao nekakva ucena za naše dalje evropske integracije i za regionalnu stabilnost. Zato je važno da što brže zajedno rešimo probleme. I u tome imamo punu podršku međunarodne zajednice.

* Hoće li se tokom dijaloga razgovarati i o podeli? Šta kaže tim Prištine na ovakve ideje?

- Mislim da u ovom momentu nisu spremni da otvore tu temu. Ali, siguran sam da ćemo razgovarati o severu Kosova, zato što je to ključni faktor u rešavanju kosovskog problema. Samim tim, uz rešavanje ovih takozvanih sitnijih pitanja, siguran sam da ćemo doći i do krupnijih, koja na trajni način regulišu naš odnos s Prištinom. Jer, problem severa neće nestati. On mora da se reguliše jedino onako kako može, kroz naš dogovor. Ako prištinska strana nastavi da negira tu realnost, to neće pomoći rešavanju problema na terenu.

* Loše su vas primili kada ste nedavno bili u Prištini...

- Nikome nije prijatno kada se stvori takva situacija i kada neko pokušava nasilnim metodama da prekine ono što neumitno mora da se desi, a to je dijalog. A, mi moramo normalno da razgovaramo i van Brisela.

* Kako se dogodilo da vam podmetnu zastavicu ”države Kosovo”?

- Domaćini su, pod pritiskom svoje javnosti i opozicije pokušali, na potpuno neprimeren i prizeman marketinški način, da dobiju lažnu sliku o svojoj tzv. nezavisnosti. To im nije uspelo. Jednostavno, to ne utiče na naš stav o statusu KiM, što im je jasno rečeno. Na sastanku sam više puta ponovio, da isticanje tih simbola apsolutno ne znači da poseta ima državni karakter, niti da zastava pokrajine koja je stavljena na sto, za nas predstavlja bilo šta više, nego da su stavili zastavu nekog fudbalskog kluba.

Hoćete li posle svega ponovo ići u Prištinu?

- Naravno. Priština je moj grad, a još više je grad Srba, njih više od 40.000 koji su odatle proterani. I, ako je cena da pomognemo da se ti ljudi vrate i dobiju svoju imovinu, nije teško da idem koliko god puta je potrebno, pa makar zbog toga trpeo i određene neprijatnosti.