SRBIJA sa nestrpljenjem dočekuje popis stanovništva koji će ove godine biti održan u skoro svim evropskim državama, jer će konačno saznati i tačan broj Srba koji žive u zemljama u okruženju.

Najveće interesovanje vlada za rezultate prebrojavanja u Albaniji i Bugarskoj, jer se brojem Srba u ovim državama do sada samo spekulisalo. Rezultati popisa trebalo bi da daju i tačan odgovor na pitanje koliko nas ima u Bosni i Hercegovini i Makedoniji.

Predstojeći popis u Albaniji mogao bi da bude i istorijski, jer bi Srbi prvi put mogli da slobodno istaknu svoju nacionalnu pripadnost. Režimi kralja Zogua i Envera Hodže činili su sve da se Srbi na ovom prostoru stope sa albanskim stanovništvom. U tom cilju prepravljane su i matične knjige, menjana prezimena...

Zahvaljujući društvu „Morača-Rozafa“, ali i kombinacijom podataka iz različitih izvora, došlo se do brojke od 30.000 - Srba i Crnogoraca koji žive na severu ove zemlje. Procene govore da bi potpuno slobodan popis srpsko-crnogorsku zajednicu uzdigao kao najmasovniji manjinski narod. Na ovom mestu trenutno su Grci.

Predstojeći popis trebalo bi da pokaže i koliko Srba živi u Bugarskoj, o čemu takođe nema preciznih podataka. U ovoj zemlji tek nedavno je osnovano Udruženje Srba, a jedan od njegovih glavnih zadataka biće prebrojavanje i okupljanje našeg naroda.

NEPRAVILNOSTI
POPIS koji će biti organizovan ove godine, mogao bi da poveća i broj naših sunarodnika u Makedoniji. Tamošnji Srbi sumnjaju u brojku od 36.000, koliko je pokazalo prethodno popisivanje, održano 2002. godine. Tada je, kako kažu, postojala jaka volja da broj Srba ne pređe dva procenta ukupnog stanovništva. Zbog toga su, prilikom popisivanja, navodno korišćene grafitne olovke, menjane izjave građana, a i cela neselja ostala su van registracije.

- Naša država nema relevantne podatke o srpskoj populaciji u okruženju i očekujemo da predstojeći popis to pokaže - kaže Miodrag Jakšić, državni sekretar Ministarstva za dijasporu. - Sa ove distance, ipak, ne možemo da tvrdimo da će u svim zemljama popis biti organizovan prema svim evropskim standardima i da će tako biti potpuno pouzdan. Popisu bi, ipak, trebalo da se odazovu svi naši sunarodnici i slobodno iskažu pripadnost svom narodu.

Od predstojećeg prebrojavanja, izuzev Albanije i Bugarske, u ministarstvu ne očekuju veća iznenađenja. Poslednji popisi u Mađarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj i Sloveniji održani su 2001. i 2002. godine i njihovi rezultati održavaju uglavnom pravo stanje.

Nije sasvim jasno, međutim, koliko Srba živi u BiH. Ukupan broj od 1,4 miliona dobijen je sabiranjem podataka Zavoda za statistiku Republike Srpske i srpske ambasade u Sarajevu. Zbog velikog broja posleratnih migracija, ova cifra mogla bi biti promenjena, naročito po pitanju broja naših sunarodnika u Federaciji BiH.