Vraćaju sjaj Golubačkoj tvrđavi

TVRĐAVA Golubac, kameni grad na samom ulazu u Đerdapsku klisuru, dobiće uskoro, posle osam vekova postojanja, novi izgled. Oronule kule biće popravljene, biće vraćeni krovovi, a put od kojeg se, svakog puta kada protutnji šleper, trese srednjovekovni grad - biće izmešten. Namera je da se sazidaju i pristan za brodove, vizitorski centar, veliki amfiteatar u kamenolomu, restoran i apartmani za smeštaj gostiju.

Obnova ove tvrđave iz 13. veka počeće sredinom 2011. godine, a ceo posao deo je Dunavske strategije, čija je potpisnica i naša zemlja. Projekti su već završeni, a sredstva obezbeđena iz evropskih fondova. Glavni projektant je Marija Jovin, a konsultanti za obnovu su dr Miomir Korać i Siniša Temerinski.

Izdvojeno je šest i po miliona evra, od kojih će manji deo da bude potrošen na probijanje tunela i izmeštanje puta koji sada prolazi kroz samu tvrđavu. Veći deo sredstava namenjen je rekonstrukciji svih deset kula i ostatka kompleksa - objašnjava dr Iskra Maksimović, predsednica Saveta za turizam opštine Golubac.

Svih deset kula dobiće svoju namenu, a najviše sadržaja biće u središnjem, kamenitom delu. Namera autora projekta bila je da se tvrđavi vrati izgled kakav je imala u najsjajnijem periodu.

Tik uz kameni grad, biće napravljen pristan za brodove. Odmah pored njega, na platou s pogledom na Dunav, biće izgrađen veliki vizitorski centar, koji treba da bude polazište za sve turiste. Drugačije lice dobiće i stari kamenolom, smešten iza brda. U njemu će se graditi amfiteatar sa 3.000 mesta, namenjen za održavanje koncerata, predstava, književnih večeri... Biće sagrađen i pristan za sve vrste kruzera i brodova. Tvrđava će biti u punom sjaju i spremna da primi goste 2014. godine.

Tokom obnove, u arheološkim istraživanjima mogli bi da budu otkriveni nepoznati detalji o uzbudljivoj prošlosti tvrđave Golubac, koja je od 13. veka, kada je sagrađena, prelazila neprestano iz jednih ruku u druge - od Srba Ugarima, pa Turcima, pa natrag Srbima. Prvi put Golubac spominju Ugari 1335. godine. Potom su ga osvojili Turci, držali su ga i despoti Stefan Lazarević i Đurađ Branković, a osvajali su ga i Austrijanci.

Prolazeći Dunavom, legendarni putopisac Evlija Čelebija opisao je detaljno kako je tvrđava izgledala u tursko doba, pobrojao njene kule, od kojih se pet nalazi na "strmoj visokoj hridi, a dve oplakuju Dunav". Pomenuo je kuće, žitne ambare, magacine s municijom i crvenim prosom, Mahmud-pašinu džamiju i Demir kapiju.

Kada tvrđava bude rekonstruisana, očekuje se da će da oživi čitav golubački kraj, da će doći mnogo putnika

namernika, kao i da će Golubac da postane centar kulturnih događanja.

Tvrđava je brend i simbol donjeg Podunavlja, i ona mora da živi. Ako ostane samo rekonstruisano kamenje, od toga nema ništa. Rekonstrukcija je tek prvi korak u vraćanju života tvrđavi - objašnjava Iskra Maksimović. - Ona je na najefektnijem mestu, na samom ulazu u Đerdapsku klisuru dugačku 100 metara, a ispred nje, Dunav je širok šest kilometara.

Zato, dodaje ona, predstoji ozbiljan posao. Kada ovom utvrđenju bude vraćen stari sjaj, moraće da budu osmišljeni sadržaji koji će goste dovesti i zadržati tu nekoliko dana.