Obijanje šaltera naša sudbina

Biljana STJELJA

27. 11. 2010. u 20:57

Birokratija neumorna u smišljanju uslova za ostvarivanje raznih pomoći. Za dečji dodatak potrebno 15 potvrda: iz opštine, policije, Geodetskog zavoda

U SELU Dobrotin kod Leskovca letos je umrla starica Vidosava Stanković. Bila je izgladnela i bez lekova. Njen sin Petar, sa kojim je delila domaćinstvo, tvrdi da mu je majka preminula jer su četiri meseca čekali na - socijalnu pomoć.

Birokratija je i u ovom slučaju uzela danak. Stankovići su prvo zalutali u višemesečnom skupljanju preobimne dokumentacije, a potom dočekali tragičan epilog umesto „crkavice“ od 7.999 dinara koliko im je država namenila.

U Srbiji se svake godine državi obrati skoro 200.000 najsiromašnijih stanovnika tražeći svoje pravo na „materijalno obezbeđenje i pomoć“. A broj onih koji bi mogli i da ga ostvare je zasigurno duplo veći. Samo kada bi tu pomoć zatražili.

Spisak dokumentacije neophodne za dobijanje pomoći pogledajte OVDE

- Svako ko živi u ekstremnom siromaštvu po zakonu ima pravo na ovu pomoć, ali kako je reč mahom o starim i iznemoglim ljudima koji sami moraju da prikupe po deset, petnaest pa i više dokumenta oni to ni ne pokušavaju - ocenjuje Lidija Kozarčanin, nacionalni korespondent za pitanje starenja u Zavodu za socijalnu zaštitu. - Zato je sasvim jasno da je broj onih kojima je pomoć potrebna daleko veći, ali zbog birokratije mnogi odustaju već na samom početku.

Koliko je država neumorna u smišljanju uslova za dobijanje određenih prava pokazuje matematika. Za sticanje materijalnog obezbeđenja i pomoći (MOP), koje dobijaju oni koji mesečno nemaju nikakvih prihoda i žive ispod linije siromaštva, potrebno je prikupiti najmanje deset papira kojima će dokazati prebivalište, državljanstvo, imovinsku kartu, porodični staus... A upravo je za ovo pravo najveći broj „kandidata“ koji su već zašli u duboku starost. Žive u samačkim domaćinstvima, često po selima do kojih ne dolazi ni asfalt, a do centra za socijalni rad teško da bi mogli peške.

NEMA RAZLOGA ZA KAŠNjENjE
U MinistArstvu rada i socijalne politike smatraju da ne postoji razlog da materijalna pomoć kasni, pošto centri za socijalni rad nisu isključivo vezani za budžet republike. U hitnim situacijama, dodaju u ministarstvu, zaposleni u centru mogu da dodele i jednokratnu pomoć koja se, takođe, obezbeđuje iz opštinskog budžeta.

- Do pomoći koje je država namenila najugroženijim mnogi nikada ni ne dođu - nastavlja Kozarčanin. - Skoro 90 odsto starih i siromašnih su ujedno i hronični bolesnici. Kako onda da očekujemo da oni sami jurcaju po opštinama, katastrima, centrima za socijalni, na šta ih baš zakon obavezuje, jer se većina dokumenta mora podići lično.

Kozarčanin dodaje i da je upravo ovakav tretman siromašnih starih lica razlog što je među korisnicima MOP-a sve više nezaposlenih, mlađih i radno sposobnih ljudi. Oni, za razliku od starih lica, još imaju snage da jure papire.

- Takva nas situacija vodi u raskorak jer je cilj svih konvencija, strategija i nacionalnih planova da se poveća učešće onih koji nisu sposobni sami da se brinu o sebi, a maksimalno umanji broj radno sposobnih ljudi.

MENJA SE FORMULA
Novim zakonom o socijalnoj zaštiti će se promeniti i formula računanja socijalnih pomoći, pa će se tako utvrditi osnovica koja će se potom množiti sa koeficijentima. - Ona će se razlikovati u zavisnosti od kategorije ugroženosti pa će tako niži koeficijet imati porodice sa manje dece od višečlanih domaćinstava - otkrivaju u Ministarstvu rada i socijalne politike.

To je uostalom, predviđeno i nacrtom novog zakona o socijalnoj zaštiti, kojim se bavi Ministarstvo rada i socijalne politike. Prema ovom dokumentu novčana pomoć će se davati po različitim osnovama. Najpoznatija i najraširenija novčana naknada - materijalno obezbeđenje i pomoć - biće preimenovana u „novčanu socijalnu pomoć“ i biće namenjena prvenstveno nesposobnima za rad i samohranim majkama. Prvenstvo će imati mladi na školovanju, najkasnije do 26. godine, zatim trudnice i majke čije je dete staro do godinu dana, nezaposleno lice koje se stara o hendikepiranom članu...

- Porodice u kojima su svi nesposobni za rad i jednoroditeljske porodice sa jednim ili dvoje maloletne dece imaju pravo na veće iznose - smatraju i u Ministarstvu rada i socijlne politike.

A da li će se se novim propisima promeniti birokratija, ostaje da se vidi posle Nove godine, mada za sada nema takvih prognoza. Po svemu sudeći, pravila igre se uskoro neće mnogo izmeniti ni uprostiti. A osim starih i iznemoglih njima su sve više pogođeni i oni mlađi. Roditelje maloletne dece, na primer, najviše pogađa papirologija koju podnose za dečji dodatak. Za ovo pravo moraju da sakupe skoro 15 različitih dokumenata i izližu cipele hodajući od službe do službe. Za 2.033 dinara, koliko je u oktobru iznosio dečji dodatak, roditelji moraju da obiđu opštinu, policiju, Poresku upravu, pa čak i Geodetski zavod. I to sve, naravno, ako im mesečni prihodi ne prelaze 70 evra.

I za ostale „prve pomoći“ koje država daje najugroženijim građanima strpljenje je nužno. Za jednokratnu novčanu pomoć, koju dodeljuju centri za socijalni rad u slučaju hitne potrebe, neophodna je fotokopija lične karte, izvodi iz matične knjige rođenih za decu, uverenje Zavoda za tržište rada, potvrda firme o prihodima za poslednja tri meseca ili potvrda o penziji za poslednja tri meseca. I najsiromašniji peznioneri se ovih dana guraju u redovima Fonda PIO da predaju zahtev za 5.000 dinara pomoći. Oni koji su deo staža odradili van Srbije, a to se uglavnom odnosi na bivše republike SFRJ, danima su hodali u potrazi za različitim papirima kojim dokazuju da ne zarađuju više od 30.000 mesečno.

- Svi zahtevi kod kojih se donosi rešenje, kao što su smeštaj u dom ili ustanovu, starateljstvo, MOP... moraju da se reše po Zakonu o opštem upravnom postupku za mesec dana, a najkasnije za dva i to samo u slučaju pravnih komplikacija - objašnjavaju pravnici Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu. - Sve preko toga je nedopustivo, jer su u pitanju životne situacije koje ne trpe čekanje.

Kako kažu u ovoj instituciji, ukoliko se taj rok prekrši, stranka može da se obrati rukovodiocu odeljenjenja (ako živi u unutrašnjosti) ili direktoru Centra za socijalni rad ukoliko stanuje u Beogradu i uputi mu prigovor zbog „ćutanja administracije“.

- Ovaj prigovor se podnosi zbog nedonošenja rešenja - objašnjavaju u pravnoj službi i dodaju da je za neke situacije rok još kraći. To je slučaj sa uvećanom jednokratnom pomoći za koju se rešenje mora doneti u roku od 15 dana.

- Priča sa domskim smeštajem je još najalarmantnija - kažu u centru za socijalni rad. - Rešenje se može doneti veoma brzo, ali se na mesto može čekati i po pola godine.


 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije